Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u četvrtak je pozvao na demilitarizaciju najveće evropske nuklearne elektrane koja je pod ruskom kontrolom u južnom ukrajinskom regionu Zaporožje, i poručio da je ozbiljno zabrinut zbog situacije u tom objektu i oko njega, prenosi agencija Rojters.
Gutereš, koji se obratio novinarima posle razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom u zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu, rekao je da bi vojnici i vojna oprema trebalo da se povuku iz elektrane i zatražio da se osigura da Zaporožje nije meta vojnih operacija.
"Taj objekat se ne može koristiti kao deo vojnih operacija. Umesto toga, hitno je potreban sporazum o ponovnom uspostavljanju isključivo civilne infrastrukture Zaporožja i o bezbednosti tog područja" poručio je Gutereš.
"Moramo uložiti sve napore da osiguramo da objekti elektrane i okolina nisu meta vojnih operacija", naglasio je generalni sekretar UN.
Zelenski je na konferenciji za novinare posle sastanka sa Guterešom i Erdoganom rekao da su dogovoreni parametri moguće misije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Zaporožju.
Takođe je poručio da bi Rusija odmah trebalo da povuče snage i obustavi granatiranje nuklearne elektrane. Prethodno je na Telegramu, posle sastanka sa Gutereom, naglasio da UN moraju da osiguraju bezbednost Zaporožja.
"Naročita pažnja bila je usmerena na temu ruske nuklearne ucene u Zaporožju. Namerni teror agresora može da ima globalne katastrofalne posledice za celi svet. Zbog toga, Ujedinjene nacije moraju da osiguraju bezbednost tog strateškog objekta, njegovu demilitarizaciju i potpuno oslobađanje od ruskih trupa", napisao je Zelenski na Telegramu.
Kijev optužuje Moskvu, čije su snage zauzele elektranu u martu, da je koristi kao štit i da iz nje napada ukrajinske ciljeve. Takođe tvrdi da je Rusija granatirala Zaporožje. Međutim, Moskva optužuje Ukrajinu za napad na taj objekat.
Rusija je u četvrtak saopštila da bi mogla da zatvori najveću evropsku nuklearnu elektranu u slučaju novog napada, a Kijev je upozorio da bi taj potez povećao rizik od nuklearne katastrofe. Moskva je takođe odbacila pozive da se uspostavi demilitarizovana zona oko elektrane, uz poruku da je to "neprihvatljivo".
U objavi na Telegramu, ispod dve slike sastanka sa Guterešom, Zelenski je naglasio i da je "dogovoren nastavak koordinacije o primeni inicijative za žitarice".
"Takođe smo razgovarali o mogućim pravcima njenog razvoja, pitanjima nelegalne i prinudne deportacije Ukrajinaca, oslobađanja naših vojnika i zdravstvenih radnika iz zarobljeništva".
Prema dogovoru, koji je 22. jula postignut uz posredovanje Turske i UN, Ukrajina je uspela da početkom avgusta nastavi izvoz iz svojih crnomorskih luka, koji je bio u petomesečnom zastoju zbog ruske invazije.
Gutereš je u četvrtak pozvao i Rusiju i Ukrajini da "u duhu kompromisa" osiguraju dalji uspeh dogovora o izvozu žita. Dodao je da je za manje od mesec 21 brod isplovio iz ukrajinskih luka, a da je 15 brodova iz Istanbula krenula u Ukrajinu da utovari žito i druge prehrambene zalihe.
"Od ruske invazije Ukrajine, bio sam jasan: Nema rešenja za globalnu krizu u snabdevanju hranom bez punog globalnog pristupa ukrajinskim prehrambenim proizvodima i ruskoj hrani i đubrivu. Međutim, to je samo početak. Pozivam obe strane da osiguraju dalji uspeh", naglasio je Gutereš.
Erdogan, koji je boravio u prvoj poseti Ukrajini od izbijanja rata, odvojeno se sastao sa Zelenskim pre nego što im se pridružio generalni sekretar UN.
Turski predsednik je posle trilateralnog sastanka poručio da je razgovarano o mogućim načinima za okončanje rata i o tome da se iskoristi pozitivna atmosfera, posle dogovora o izvozu žita, za uspostavljanje dugotrajnog mira.
Takođe je dodao da se razgovaralo o razmeni ratnih zarobljenika između Ukrajine i Rusije i naglasio da će kasnije pokrenuti to pitanje u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
"Smatramo da je to pitanje veoma važno - šta se dogodilo sa razmenom zarobljenika", rekao je Erdogan.
Turska je pristala da pomogne u obnovi ukrajinske infrastrukture, uključujući puteve i mostove, dok je Zelenski od Gutereša zatražio da zahteva da se Ujedinjenim nacijama obezbedi pristup deportovanim ukrajinskim državljanima u Rusiji, navodi se na vebsajtu ukrajinskog predsednika, a prenosi AP.
Međutim, diplomatija je i dalje u senci granatiranja. Najmanje 11 osoba je poginulo a 40 ranjeno u žestokim ruskim raketnim udarima na region Harkov u sredu veče i četvrtak ujutro. U napadu u sredu na Harkov, drugi najveći ukrajinski grad, poginulo je najmanje sedam osoba, 20 je ranjeno, a oštećene su stambene zgrade i civilna infrastruktura, saopštile su vlasti.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u četvrtak da je napadnuta "privremena baza stranih plaćenika" u Harkovu i da je ubijeno 90. Međunarodne tenzije dodatno je povećala i odluka Rusije da pošalje ratne avione sa supersoničnim raketama u region Kalinjingrada, koji okružuju dve NATO članice.
