Linkovi

Bajden traži od stranih lidera da sprovode snažnu politiku protiv klimatskih promena


Državni sekretar SAD Entoni Blinken sluša izlaganje predsednika SAD Džoa Bajdena tokom Glavnog ekonomskog foruma o energiji i klimi, u Beloj kući, 17. septembra 2021. u Vašingtonu.

Predsednik SAD Džo Bajden pozvao je u petak šest šefova država i tri lidera multilateralnih organizacija da se izjasne da snažnija klimatska akcija nije samo hitna, već i dobra za globalnu ekonomiju.

Lideri su se sastali šest nedelja uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, događaja čiji je cilj da zacrta buduće globalne napore u oblasti klime.

"Hteo sam da pokažem da smo na prekretnici i da postoji stvaran konsenzus, pravi konsenzus, da iako klimatska kriza predstavlja egzistencijalnu pretnju, postoji spasonosna putanja", rekao je Bajden liderima Argentine, Bangladeša, Indonezije, Južne Koreje, Meksika i Ujedinjenog Kraljevstva, koji su svi sastanku prisustvovali virtuelno.

"Klimatska kriza takođe predstavlja stvarne i neverovatne ekonomske mogućnosti za otvaranje radnih mesta i podizanje životnog standarda ljudi širom sveta".

Jedan od prvih Bajdenovih postupaka na vlasti bio je povratak Sjedinjenih Država u Pariski sporazum o klimatskim promenama, nakon što se njegov prethodnik povukao SAD rekavši da je to "loš posao" za zemlju.

Pravno obavezujući međunarodni ugovor ima za cilj ograničenje globalnog povećanja temperature za 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo. Za razvijene zemlje poput SAD i Kine - dva najveća emitera - to bi zahtevalo značajno smanjenje ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Za SAD bi to značilo smanjenje emisije za 50-52 odsto ispod nivoa iz 2005. do 2030. godine, što bi moglo da zahteva značajan pomak od tradicionalnih izvora energije poput uglja ka zelenijim izvorima poput energije sunca i vetra.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ponovio je u petak Bajdenovo insistiranje na hitnosti: "Svet je na katastrofalnom putu do zagrevanja od 2,7 stepeni", rekao je on u saopštenju, pozivajući se na izvještaj koji je u petak objavila Okvirna konvencija UN o klimatskim promjenama. "Ovo predstavlja kršenje obećanja datog pre šest godina o ostvarivanju cilja Pariškog sporazuma od 1,5 stepeni Celzijusa. Neuspeh u postizanju ovog cilja meriće se masovnim gubitkom života i sredstava za život".

Šef UN-a direktno je preneo odgovornost na razvijeni svet, napominjući da 80 odsto globalnih emisija uzrokuje 20 najbogatijih nacija na svijetu. On je pozvao sve zemlje da postave ambicioznije ciljeve smanjenja emisije, a razvijene zemlje da ispune svoju obavezu od 100 milijardi dolara kako bi pomogle zemljama u razvoju u suočavanju s klimatskim promjenama.

Ali na sastanku u petak bio je primetan izostanak bilo kakvog predstavnika najvećeg svetskog emitera: Kine.

Nikos Tsafos, analitičar koji radi na energetici i geopolitici u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, kaže da postoji mnogo podteksta u odnosu SAD i Kine kada su u pitanju diskusije o klimatskim promenama.

"Bilateralni odnosi su složeniji i kontradiktorniji nego što su bili tokom pregovora o Pariskom sporazumu 2015. godine, što otežava odvajanje klime od brojnih sporova između dve zemlje", napisao je on u svom mišljenju. "Kina je takođe pokušala da se označi kao lider u oblasti klime i manje je spremna da učini bilo šta što bi se moglo smatrati povlačenjem pod pritiskom SAD".

Ali, primetio je, kineska perspektiva se takođe promenila. I oni sada vide priliku da unovče situaciju. Rekao je da su kineske kompanije već godinama veliki igrači u industriji vetra i solarne energije, a nacija je veće tržište električnih vozila od SAD.

"Nema više potrebe da se Kina ubeđuje da se okrene energetskoj tranziciji", rekao je on.

197 aktera, potpisnica Pariskog sporazuma - što uključuju pojedinačne zemlje i nadnacionalne grupe - sastaće se u novembru u Glazgovu, Škotska.

XS
SM
MD
LG