Grupa od pedesetak iseljenika iz Srbije okupila se, drugu nedelju zaredom, pred sedištem Ujedinjenih nacija u Njujorku gde su, kako ukazuju, protestovali protiv diktature i policijske brutalnosti u Srbiji.
Biljana Ilić, jedna od učesnica protesta, rekla je za Glas Amerike da su okupljeni građani pozvali celu dijasporu da se udruži i pomogne Srbiji.
"Volela bih ako možemo da nađemo načina da mi kao dijaspora probamo da se udružimo, napravimo onlajn platformu ili nešto slično. Trebaju nam stručnjaci koji su IT-jevci, i ekonomisti, istoričari, političari, ljudi za socijalne medije, raznih veština, ako možemo mi iz dijaspore da se udružimo bolje sada nego za 10 godina jer ovo smo mogli i pre 30 godina... ako možemo da napravimo platformu, pozovemo druge gradove. Čujem da je juče u Norveškoj bio veliki skup, prošle nedelje u Beču, Berlinu... postoji interesovanje, danas imamo internet i mogli bismo nešto da pokrenemo da pomognemo našim ljudima, da ih osnažimo."
Pred sedištem UN na Ist Riveru protestovali su građani koji žive i rade u Sjedinjenim Državama i gradu Njujorku. Kako su ukazali - traže prekid policijskog nasilja koje označavaju neprihvatljivim i zalažu se za transparentnost u vezi sa situacijom sa Kovidom 19, odnosno tačne podatke o broju umrlih i zaraženih i stanju srpskih bolnica.
Takođe, traže i da se utvrdi odgovornost onih koji su, kako ukazuju manipulisali podacima o stanju sa koronavirusom.
Predstavnici dijaspore su konstatovali da su protesti u Srbiji utihnuli, kako veruju iz straha od policijskog nasilja i hapšenja ali i zato što koronavirus ponovo uzima maha u zemlji, i naglasili da im je drago što imaju slobodu i mogućnost da nastave protest.
Glumica Maša Dakić, učesnica protesta, kaže da je bila inspirisana ljudima koji su izašli na ulice Beograda.
"Bilo mi je žao što nisam tamo, da zajedno sa njima protestujem protiv diktature i laži koje vladaju već decenijama u Srbiji. Taj protest se brzo promenio u borbu protiv policijske brutalnosti. Danas taj protest u Srbiji maltene više ne postoji tako da mi je dirljivo da mi koji nismo tamo na neki način bijemo njihovu bitku ali mi imamo jedan prostor slobode u kome možemo da kažemo istinu. Jer koliko god da argument izgovora može da bude da je svuda loše, mi ipak živimo u zemlji u kojoj, koliko god da ima korupcije i laži i prevare to se ne radi olako. I to je problem koji je postao u Srbiji - što je to postalo nešto što se radi olako."
Učesnici protesta takođe su objasnili zbog čega smatraju da imaju pravo i dužnost da se oglase.
"Zvaničan podatak Narodne banke Srbije je da je u 2018. godini preko 3 milijarde eura legalnog novca direktno ušlo u našu ekonomiju, što je 8,5 posto budžeta. Tako da mislim da svaki tata iz Nemačke, svaki ujka iz Amerike, tetka iz Kanade, imaju pravo da se pitaju jer mi plaćamo te račune tamo", kaže učesnik protesta Filip Popović.
"Mislim da mi, iako smo daleko od naše zemlje tamo preko okeana, živimo u digitalnom svetu, svako jutro uključimo vesti, Fejsbuk, instagram, mi smo na neki način u Srbiji. I mi pripadamo tom društvu i mi smo jedan od vitalnijih i slobodnijih delova tog društva, jer ovde ne zavisimo finansijski od sistema Aleksandra Vučića, a smemo da kažemo šta god hoćemo. Zato mislim da je na nama donekle i veća odgovornost da govorimo o tome šta se dešava kući, da se povezujemo međusobno, kako ovde, da jačamo našu zajednicu, tako sa ljudima, ostalom dijasporom širom sveta i da budemo spremni kada dođu izbori, a doći će, da svi izađemo da glasamo i kažemo ne, dosta je."
Jedna od učesnica protesta protekle sedmice bila je i Bojana Novaković, australijsko-srpska glumica, koja je u intervjuu za Glas Amerike govorila o tome zašto se pridružila demonstracijama.
Usled razbuktavanja pandemije koronavirusa u Srbiji, posle čega je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio primenu restriktivnih mera koje su podrazumavele i moguće zatvaranje Beograda, hiljade građana danima su protestovale u gradovima širom Srbije. Kao razloge su navodili lošu reakciju nadležnih povodom pandemije koronavirusa, ali i nezadovoljstvo stanjem u društvu i državi koje tumače kao loše.
Nekoliko protesta pred zgradom Skupštine Srbije obeležili su sukobi dela najradikalnijih demonstranata i policije - a tokom okupljanja bilo je i slučajeva policijskog nasilja nad mirnim demonstrantima i novinarima koji su se uredno identifikovali tokom izveštavanja sa protesta.
Tokom višednevnih protesta u nekoliko gradova Srbije privedene su i povređene stotine ljudi – među kojima su bili demonstranti, novinari, policajci, političari. Zbog nasilja nad građanima i novinarima reagovale su nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava, ali i međunarodna i domaća novinarska udruženja - tražeći da se istraže svi počinjeni napadi na novinare i medijske radnike.
