Predsedavajući Interpola odbacio je zahtev Srbije i pet zemalja članica da Generalna skupština glasa o skidanju sa dnevnog reda izjašnjavanja o članstvu Kosova u ovoj instituciji, saznaje B92 od diplomatskih izvora u Dubaiju, gde se održava zasedanje.
Kao posledica, očekuje se rasprava o zahtevu Prištine za članstvo u Interpolu, a posle toga će uslediti glasanje, i to u dva kruga. U Srbiji se ne gleda blagonaklono na takav potez, a ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović ranije je izjavio je da se nastavlja politizacija Generalne skupštine Interpola.
Pet zemalja članica Interpola pridružilo se Srbiji i zahtevu da se glasanje o članstvu skine sa dnevnog reda skupštine - Kina, Španija, Kipar, Argentina i Surinam, javili su mediji u Beogradu.
Izgledno je da će Kosovo jednog dana biti primljeno u Interpol, a Jakša Šćekić, dugogodišnji novinar, kaže da ga ne bi iznenadilo ukoliko se to dogodi i sutra.
“To je samo taj jedan pritisak svih onih koji su priznali Kosovo, i to je samo korak ka stolici u Ujedinjenim nacijama. Očigledno je da svet hoće da skine problem Kosova i reši problem Beograda i Prištine. Rešen je problem Skoplja i Atine, a sada kada je reč o Balkanu došlo je vreme da se reši i ovaj problem. Svet ne želi zamrznut konflikt”, objašnjava Šćekić.
On podseća i da su, kada je Fudbalski savez Kosova primljen u UEFA, njima Rusi čestitali. Prema njegovom mišljenju, s obzirom na probleme koje SAD ima, a koji su preči u ovom trenutku, na Makronovu poruku kada je na proslavi u Parizu dodelio mesto Hašimu Tačiju istaknutije od onog koje je imao srpski predsednik, te bolje odnose Moskve i Prištine, svi ovi potezi govore da je i jednima i drugima i trećima odgovara da se taj problem reši.
Dobre i loše strane
Profesor prava, Bogoljub Milosavljević slaže se da je pritisak za prijem Kosova u Interpol samo deo šire slike kada pričamo o priznanju Kosova kao nezavisne države.
“Prijem Kosova u Interpol je pitanje koje ima šire dimenzije, jer se time ostvaruje želja Kosova da postepeno stigne do potpunog međunarodnog priznanja. To je ta puzeća suverenost, ili puzeće priznanje”, objašnjava Milosavljević.
Najneposrednije posledice prijema Kosova u Interpol profesor pravnog fakulteta vidi u dve oblasti. On navodi da postoje kako negativne, tako i neke pozitivne posledice koje možemo očekivati jednom kada Kosovo bude deo Interpola.
“Ako se to i desi, moglo bi da bude i neke koristi od toga, ne samo štete. Kada kažem koristi, onda mislim na to da bi poternice i ljudi koje Srbija potražuje, ali i druge zemlje uostalom kao što su SAD, jer poznato je da sa Kosova ima dosta kriminalaca, onda bile nešto uspešnije. Mislim da bi se sa više efekta ta lica mogla da hvataju i predaju nadležnim organima za suđenje”, objašnjava Milosavljević.
Ono što je za Srbiju negativno i što se kao negativnost očekuje, to je verovatno prilika koju bi kosovske vlasti iskoristile da zatraže raspisivanje većeg broja poternica za Srbima, koji su sa Kosova izbegli u Srbiju zbog navodnih zločina na Kosovu, i to je ono što pomalo stvara zebnju kod mnogih ljudi ovde.
Nove poternice
Šćekić na pitanje raspisivanja eventualnih novih poternica sa srpske i kosovske strane, odgovara da jedna anegdota dobro ilustruje celu sliku o ovom pitanju. Bivši ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrije Rupel je Šćekiću u razgovoru ispričao kako je izgledalo kada je na osnovu srpske poternice kosovski premijer Ramuš Haradinaj bio uhapšen na aerodromu u Ljubljani. Kada ga je sudija stavio u pritvor, nekadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana pozvao je Rupela i rekao mu: “Molim vas, pustite ga”.
“Rupel mu je odgovorio: 'Ne možemo, Slovenija je pravna država, moramo da postupimo prema poternici Interpola'. Solana mu je na to poručio: 'Budite inventivni i nađite način da se to reši'", kaže Šćekić.
Shodno tome, ako i srpska i kosovska strana budu potraživale svoje osumnjičene preko Interpolovih poternica, politika će odlučivati ko će biti uhapšen i isporučen državi, koja potražuje ta lica. Prijem Kosova u Interpol je samo priprema terena za pridruživanje u neke druge svetske organizacije, i na kraju potpuno priznavanje ove države kao nezavisne na međunarodnoj sceni, zaključuju sagovornici Glasa Amerike.
