U Srbiji i dalje postoji nekažnjivost zločina definisanih međunarodnim pravom, a klevete zvaničnika i medija bliskih vladi stvaraju toksično okruženje za nezavisne medije i aktiviste tranzicione pravde, navodi se u godišnjem izveštaju Amnesti Internešnela. Organizacija navodi primere sporog procesuiranja slučajeva ratnih zločina kao i kršenja slobode štampe, ističući da vladini zvaničnici, uključujući i samog predsednika, napadaju nevladine organizacije, što čine i provladini mediji a odvija se i na društvenim mrežama. Istraživački novinari su bili meta kampanje blaćenja koju su vodili ministri i mediji bliski vladi, ističe Amnesti. U Crnoj Gori, podseća organizacija, još nisu rešena ubistva i napadi na novinare i medijske radnike, Ustavni sud je ustanovio da istrage navoda o mučenju i zlostavljanju zatovrenika ne zadovoljavaju međunarodne standard. FInansiranje nevladinih organizacija je ugroženo a aktivisti za ljudska prava bili su podvrgnuti kampanji blaćenja od strane medija koji podržavaju vladu.
Srbija
Kako se ističe u izveštaju Amnesti Internešnela, predsedničke izbore na kojima je pobedila vladajuća stranka u aprilu pratili su masovni protesti zbog izbornih neregularnosti i medijske pristrasnosti. Bivši srpski vojni komandanti, pušteni pošto su odslužili kazne koje im je izrekao Haški tribunal, postavljeni su na uticajne položaje, konstatuje AI. Apelacioni sud je u avgustu oslobodio 10 ljudi optuženih za pružanje pomoći komandantu vojske RS Ratku Mladiću, koga je Haški sud u novembru osudio na doživotnu kaznu zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u BiH.
Snežana Stanojković izabrana je za glavnu tužiteljku za ratne zločine ali su izrečene samo tri presude za ratne zločine – sve oslobađajuće, navodi se u izveštaju. Suđenje osmorici bivših pripadnika specijalne policije RS optužene za ubistvo bošnjačkih civila blizu Srebrenice u julu 1995. je zaustavljeno jer je optužnica podneta u odsustvu glavnog tužioca, a novi sudski proces započeo je u novembru.
Amnesti podseća i da je Apelacioni sud u oktobru odbacio optužbe protiv bosanskih Srba za otmicu u Štrpcima, da porodice žrtava nisu priznate kao civilne žrtve rata, jer su im članovi porodice umrli izvan teritorije Srbije. U izveštaju se ističe da rođaci nestalih nisu priznati kao civilne žrtve rata ako su njihovi nestali članovi porodica nastradali van Srbije. Vlada nije načinila napredak u podizanju optužnica protiv odgovornih za prebacivanje tela ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice u Srbiji 1999.
Nevladine organizacije koje se bave tranzicionom pravdom napadane su od strane visokih vladinih zvaničnika, uključujući predsednika Vučića, kao i provladinih medija. Istraživački novinari su bili meta kampanje blaćenja koju su vodili ministri i mediji bliski vladi, ističe Amnesti.
Takođe se podseća da je Srbija u decembru vratila kurdskog akvistu Dževdeta Ajaza u Tursku, gde ga čeki sigurni zatvor, uprkos tome što je Komitet UN protiv torture glasao protiv izručenja.
U izveštaju Amnesti internešenala se ističe da nedostatak dogovora o uzajamnoj pravnoj pomoći Kosova i Srbije ometa procesuiranje Srba osumnjičenih za ratne zločine tokom sukoba 1998. i 1999. godine, uključujući i seksualno nasilje. Navodi se da bi stotine nerešenih slučajeva trebalo da bude prebačeno u junu 2018. u kancelariju Specijalnog tužioca Kosova, te da su tužioci, nevladine organizacije i žrtve seksualnog nasilja za vreme sukoba zabrinuti da svedočenja koja je Unmik sakupio nisu na odgovarajući način istražena.
Amnesti podseća da bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga nije mogla da dođe u Beograd u junu kako bi predstavila knjigu svedočenja žrtava seksualnog nasilja za vreme rata, kao i da stigma povezana sa silovanjem za vreme ratnih sukoba i dalje opterećuje žrtve. U izveštaju Amnestija navodi se da je mali napredak ostvaren u pronalaženju nestalih i da se na spisku nalazi 1.658 ljudi. Takođe se ističe da je Specijalni sud za Kosovo formiran 28. juna u Hagu, a da kosovski poslanici nisu u decembru uspeli da ukinu zakon o tom sudu, koji smatraju da diskriminiše protiv OVK.
„Imenovanje Ane Bnabić za premijerku Srbije i njeno prisustvo na Paradi ponosa su neki ocenili kao napredak. Međutim, vlasti nisu zaštitile LGBT osobe i organizacije od diskriminacije, fizičkih napada i pretnji“, ističe se u izveštaju Amnestija i dodaje da je u aprilu Komitet UN za ljudska prava urgirao da Srbija efektivnije primeni zločin iz mržnje.
Crna Gora
AI podseća da se Crna Gora u junu pridružila NATO-u te da se vodi sudski proces protiv 14 muškaraca među kojima su ruski obaveštajci i lideri opozicije, koji su u maju optuženi za "pokušaj nasilne smene vlade" i "sprečavanje ulaska u NATO."
Tužilaštvo u CG je razmotrilo sedam slučaja za ratne zločine da bi se utvrdilo ima li osnova za ponovno otvaranje procesa. U septembru je vlada obećala da će žrtvama zločina počinjenih tokom 1990-ih na njenoj teritoriji platiti odštetu od 1,35 miliona evra.
Državno tužilaštvo nije sprovelo efikasnu istragu navoda o torturi i maltretiranju trojice ljudi za vreme demonstracija u novembru 2015. Kada je reč o slobodi izražavanja, vlada je predložila izmene zakona o okupljanju na javnim mestima da bi zabranila proteste ispred parlamenta. Nevladine organizacije strahuju da bi izmene zakona o izvoru finansiranja tih prihoda mogle da potencijalno smanje njihovo finansiranje.
Članovima komisije građanskog društva koji prate istrage nasilja nad novinarima i dalje se uskraćuje pristup poverljivim dokumentima.