Predsednik SAD Donald Tramp više puta je izneo tvrdnju da bi demokrate mogle da "pokradu" izbore 2020. godine, a nedavno je nagovestio i da bi na izborni dan mogao da pošalje pripadnike federalnih snaga na biračka mesta širom zemlje da bi suzbili korupciju koja bi mogla da utiče na predsedničke izbore.
Na pitanje da li planira da na biralištima rasporedi federalne posmatrače 3. novembra da bi se sprečile izborne neregularnosti, Tramp je u intervjuu kablovskoj mreži Foks njuz rekao:
"Imaćemo sve".
"Imaćemo šerife, pripadnike organa za sprovođenje zakona i nadam se glavne tužioce. Međutim, to je veoma teško", rekao je Tramp.
Tramp sve češće iznosi uglavnom neosnovane tvrdnje o rasprostranjenoj korupciji u američkom izbornom sistemu - naročito kada je reč o očekivanom povećanom glasanju poštom zbog pandemije koronavirusa - i da je zbog toga potreban nadzor federalnih vlasti.
Nije međutim jasno da li je samo reč o Trampovim spekulacijama ili je predsednik bio ozbiljan u svojoj nameri, ali pojedini analitičari tumače njegovu najnoviju izjavu ne samo kao želju da se na glasačkim mestima rasporede "izborni posmatrači", već i pripadnici organa za sprovođenje zakona.
Na svakim izborima, angažuju se desetine hiljada posmatrača koje često imenuju stranački odbori. Zaduženi su da prate da li ima izbornih neregularnosti i da utvrde da li građani ispunjavaju uslove da glasaju.
Međutim, prisustvo organa za sprovođenje reda na biralištima nije uobičajeno. Angažovanje trupa i naoružanih agenata na biračkim mestima je zabranjeno federalnim zakonom, dok brojne države ograničavaju njihovo prisustvo.
Može li Tramp da pošalje lokalne šerife na biračka mesta?
Sjedinjene Države imaju sistem ograničene vlade. Prema američkom Ustavu, nacionalna vlada je "vrhovna", ali 10. amandman daje državama šira "ovlašćenja za sprovođenje reda i zakona".
Prema tumačenju 10. amandmana, u odluci Vrhovnog suda iz 1997. godine, "federalna vlada ne može da izdaje direktne naredbe pripadnicima državnih i lokalnih organa za sprovođenje zakona kao da je reč o agentima federalne vlade", ocenjuje Edvard Foli, profesor ustavnog prava i direktor programa za izborno pravo na Univerzitetu Ohaja.
Može li predsednik da pošalje naoružane federalne agente na biračka mesta?
Federalni zakon zabranjuje vojnim i civilnim "oficirima" da šalju "trupe" ili "oružane ljude" na biračka mesta, osim da "potisnu naoružane neprijatelje Sjedinjenih Država".
Prema verziji tog zakona, usvojenoj posle građanskog rata, federalnim snagama je bilo dozvoljeno da budu na biračkim mestima da bi "održavale mir", navodi Foli.
Predsednik Julisiz Es Grent je iskoristio tu odredbu da obezbedi poštovanje građanskih prava Afroamerikanaca na jugu. Međutim, posle okončanja Doba rekonstrukcije i povlačenja federalnih snaga sa američkog juga, Kongres je promenio zakon i zabranio raspoređivanje trupa i oružanih agenata.
Zabrana se odnosi na Sekretarijat za odbranu, kao i na agencije za sprovođenja zakona kao što su Sekretarijati za pravosuđe i za unutrašnju bezbednost.
U smernicama Sekretarijata za pravosuđe iz 2017. godine, federalni tužioci se podsećaju da nemaju "ovlašćenje da šalju specijalne agente FBI-a ili zamenike šerifa na biračka mesta".
Prema uredbi Sekretarijata za odbranu iz 2018. godine, vojska i pripadnici Nacionalne garde "neće sprovoditi operacije na glasačkim mestima".
Vršilac dužnosti sekretara za unutrašnju bezbednost Čad Vulf rekao je u nedavnom intervjuu kablovksoj TV mreži CNN da Sekretarijat za unutrašnju bezbednost nema ovlašćenje da raspoređuje agente na biralištima.
Hans von Spakovski, bivši federalni tužilac, kaže da je malo verovatno da će Tramp naložiti raspoređivanje trupa i agenata na glasačkim mestima.
Međutim "ako predsednik naloži pojedincima u Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost ili pravosuđe da urade nešto čime bi prekršili zakon, ne mislim da bi oni poslušali tu naredbu", kaže von Spakovski, visoki saradnik konzervativne Heritidž fondacije.
Da li postoji presedan za slanje pripadnika organa za sprovođenje zakona na biračka mesta?
Tokom kampanje za guvernera Nju Džerzija 1981. godine, Republikanska stranka rasporedila je šerife koji nisu bili na dužnosti i policajce na biračkim mestima u pretežno afroameričkim i hispanskim četvrtima.
Nacionalni komitet Demokratske stranke podneo je tužbu, tvrdeći da je "program za bezbednost glasanja" deo šireg napora zastrašivanja birača. Republikanci su pod pritiskom javnosti pristali posle godinu dana da se nagode, podnošenjem "dekreta o davanju saglasnosti".
Dekret, koji je na snazi 35 godina, zabranjuje Republikanskoj stranci da sprovodi "bezbednost glasanja" na biračkim mestima u pretežno manjinskim zajednicama.
Von Spakovski kaže da političke stranke ne mogu da šalju naoružano osoblje na glasačka mesta, ali da bi trebalo da im bude dozvoljeno da za izborne posmatrače angažuju bivše pripadnike organa za sprovođenje zakona.
Šta piše u zakonima država o prisustvu policije na biračkim mestima?
Edvard Foli kaže da države imaju različite zakone o prisustvu policije na biralištima. Neke države, kao što je Ajova, dozvoljavaju policajcima da vode računa o bezbednosti na dan izbora, dok druge, među kojima su Pensilvanija i Florida, to izričito zabranjuju, osim ako nisu došli da glasaju.
"Postoji osećaj da prisustvo naoružanih policajaca može da bude faktor zastrašivanja, a ideja je da se glasa u atmosferi koja nije neprijateljska", ističe Foli.
Konzervativci kažu da se ne protive raspoređivanju policajaca koji bi obezbeđivali birališta.
"Ne smatram da je to problem, ako je to ono što žele države. Ne krši zakon, ako jednostavno žele da rasporede policajca na biralištima da bi osigurali da nema nasilja", ocenjuje von Spakovski.
