Linkovi

Kongresna 2019: Polarizovana politika i opoziv Trampa


ARHIVA - Američka zastava vijori se pored kupole zgrade Kongresa (Foto: AP)

Godina na izmaku, 2019. počela je uzvicima odobravaja u američkom Kongresu kada je rekordni broj žena, kao i pripadnika etničkih i verskih manjina položio zakletvu na položaj člana Kongresa. Ali, kada je 435 kongresmena i 100 senatora počelo rad, polarizovana politika je redovno kočila proces u podeljenom Kongresu, koji je godinu okončao zauzet opozivom predsednika Donalda Trampa. Međutim, uprkos procesu opoziva, Kongres je okončao godinu iznenadnom poplavom značajnih zakonodavnih akcija.

Ovako je godina počela - ili bi možda trebalo da se kaže ovako je počeo zastoj u radu Kongresa. Zatvaranje vladinih agencija je trajalo rekordnih 35 dana, što je šokiralo nove zakonodace koji su na brzinu završili kurs o politici u Vašingtonu.

“Nije bilo perioda zagrevanja. Stigli smo 3. januara, položili zakletvu i u roku od nekoliko sati, glasali smo o zakonskim predlozima za ponovno otvaranje vladinih agencija”, rekla je 9. januara, tada nova demokratkinja u Predstavniičkom domu Kejti Porter.

Međutim, vlada je ostala zatvorena do kraja januara što je do februara odložilo i redovni predsednikov Govor o stanju nacije.

“Možemo da premostimo stare podele, zalečimo stare rane, izgradimo nove koalicije”, rekao je Donald Tramp tog 5. februara, obraćajući se oba doma Kongresa i američkoj javnosti.

To se rekto pokazalo tačnik u siostuaciji kada jedna stranka, u ovom slučaju demokrate, imaju većinu u Predstavničkom domu, a druga - republikanci - u Senatu. Bivša senatorka u državnoj skupštini Ohaja Kapri Kafaro je pesimista.

“Svi upiru prstom jedni u druge. Rezultati su zastoj i slabi pomaci u smislu politike, kojima su se Amerikanci nadali”.

Do sredine decembra, Konges je odobrio 90 zakonskih predloga i pretvorio ih u zakone, privodeći kraju jednu od najmanje produktivnih godina u modernoj istoriji. Od tih 90 predloga, mnogi su se ticali ne mnogo značajnih pitanja, poput preimenovanja pošti.

Stiven Bilet sa Univerziteta Džordž Vašington kaže da zakonodavci podnose veliki broj zakonskih predloga, ali…

“... činjenica da oni tu sede i da se ništa ne dešava odražava razlike u filozofiji i podele koje primećujemo u zemlji i koje se manifestuju u Kongresu, dok su naravno sve oči uprte u naredne izbore”.

Ono što ove godine doprinosi zastoju je proces opoziva pedsednika Trampa.

“Predsednik ne bi trebalo da bude diktator u Sjedinjenim Državama”, poručio je tokom procesa opoziva demokratski kongresmen Džerold Nedler, predsedavajući Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma.

Na iznenađenje brojnih posmatrača, Predstavnički dom je postigao saglasnost sa Trampom da odobri novi trgovinski sporazum sa Meksikom i Kanadom.

“On je i dalje predsednik i ako želite da dovedete do pomaka u politici morate da sarađujete s njim. Političari su u stanju da razdvoje stvari lakše nego drugi ljudi pošto znaju da moraju da nastave rad na zakonodavnim aktivnostima“, kaže Mišel Svers, sa Univerziteta Džordžtaun.

Ove godine su bili u zastoju i zakonski predlog o imigracionoj reformi, zdravstvenoj zaštiti i…

“... verovatno o kontroli nošenja oružja”, dodaje Stiven Bilet.

Uprkos tome, zakonski predlog o budžetu, usaglašen krajem godine predviđa finansiranje istraživanja o bezbednosti oružja, izgradnje dela zida na granici, i podizanju starosti za kupovinu duvanskih proizvoda na 21 godinu.

Na međunarodnom planu, 2019. je odobren novi zakon za promociju ljudskih prava i samoopredeljenja Hongkonga.

“Zahvalni smo što je predsednik potpisao taj zakon”, rekla je Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma.

Pored toga oba doma Kongesa su odobrila Zakon o ljudskim pravima Ujgura.

“Moramo reći nikada više kulturnom genocidu i zlodelima koje su pretrpeli Ujguri i drugi u Kini”, rekao je republikanski kongresmen Kris Smit.

Nastojanja na zabrani prodaja vojne opreme Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima nisu dala rezultate zbog predsednikovog veta, kao i pokušaj da se okonča američka podrška vojnoj kampanji Saudijske Arabije u Jemenu.

Eksperti predviđaju da će se produktivna faza Kongresa okončati u januaru, dok se Vašington sprema za izbore 2020.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG