Linkovi

AP-ova provera činjenica: Tramp precenjuje zid kao rešenje za sprečavanje šverca droge


Predsednik Donald Tramp vidi se na ekranima u sobi za brifinge Bele kuće, dok se u udarnom terminu obraća naciji iz Ovalnog kabineta, 8. januara 2019.
Predsednik Donald Tramp vidi se na ekranima u sobi za brifinge Bele kuće, dok se u udarnom terminu obraća naciji iz Ovalnog kabineta, 8. januara 2019.

U svom obraćanju naciji u udarnom terminu, predsednik Donald Tramp pogrešno je optužio demokrate da odbijaju da plate za bezbednost na granici i ignorisao je realnost po pitanju toga kako ilegalna droga ulazi u zemlju, dok je predstavljao svoj zid kao rešenje za trgovinu drogom.

Sledi osvrt na tvdnje iz Ovalnog kabineta od utorka uveče:

TRAMP: "Naša južna granica je 'cevovod' za ogromne količine ilegalnih droga, uključujući met (metamfetamin), heroin, kokain i fentalil. Svake nedelje, 300 naših građana bude ubijeno samo heroinom, koji 90 odsto dolazi preko naše južne granice".

ČINJEICE: Zid ne može da učini puno po pitanju toga, pošto je trgovina drogom koncentrisana na kopnene granične prelaze, a ne na udaljene tačke duž granice.

Uprava za suzbijanje narkotika (DEA) tvrdi da "samo mali procenat" heroina, koji su zaplenile vlasti SAD, dolazi preko teritorije koja se nalazi između graničnih prelaza. Ista situacija je i sa drugim vrstama droge.

U izveštaju od novembra, DEA navodi da najčešća tehnika trafikinga transnacionalnih kriminalnih organizacija jeste da se droga sakrije u putničkim vozilima ili prikolicama kamiona šlepera koji ulaze u SAD preko graničnih prelaza, gde bivaju zaustavljeni i podvrgnuti inspekciji. Krijumčari droge takođe angažuju autobuse, teretne vozove i koriste tunele, kaže se u izveštaju, navodeći druge metode šverca koji takođe neće biti ometeni eventualnom izgradnjom zida na granici.

Tramp je nedavno negirao da šverceri droge koriste granične prelaze na južnoj granici, ušavši tako u kontradiktornost sa dokazima i procenama osoblja uprave za suzbijanje narkotika.

Tramp je još i dodatno poredio novac za izgradnju zida koji želi da dobije od Kongresa sa cenom celokupnog problema sa drogom u SAD: "Zid na granici bi vrlo brzo otplatio samog sebe. Cena ilegalne droge dostiže 500 milijardi dolara godišnje, što je drastično manje od 5,7 milijardi koje zahtevamo od Kongresa".

Arhiva - Agent američke granične i carinske zaštite korača pored zida na granici Meksika i Sjedinjeni Država, viđen iz San Dijega, Kalifornija, 25. novembra 2018.
Arhiva - Agent američke granične i carinske zaštite korača pored zida na granici Meksika i Sjedinjeni Država, viđen iz San Dijega, Kalifornija, 25. novembra 2018.

TRAMP: "Demokrate neće da finansiraju bezbednost granice".

ČINJENICE: To nije istina. Oni samo to ne žele da finansiraju na način koji on želi. Odbili su njegov zahtev za 5,7 milijardi dolara za izgradnju čeličnog zida duž granice SAD i Meksika.

Demokrate su usvojile zakon onog dana kada su preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom, kojim nude 1,3 milijarde dolara za bezbednost granice, uključujući i fizičke barijere i tehnologiju duž južne granice SAD.

Demokrate u Senatu odobravale su slično finansiranje, godinu za godinom.

Demokrate su takođe podržavale širu izgradnju zaštitne žice kao deo dogovora koji je takođe otvrao put dobijanju legalnog statusa za milione imigranata koje u zemlji žive ilegalno.

Demokrate u Senatu su 2013. glasale za neuspeli imigracioni zakon koji bi obezbedio otprilike 46 milijardi dolara za brojne bezbednosne mere an granici - uključujući i nove ograde - ali zakon koji bi otvorio i put za dobijanje državljnstva za procenjenih 11 miliona imigranata koji u SAD žive ilegalno.

Zakon iz 2013. predviđao je novac za dupliranje dužine žice na granici, na oko 700 milja (1.126 kilometara) kao i više agenata granične patrole. Takođe je predviđao obavezni sistem verifikacije prilikom zapošljavanja, kako bi se obezbedilo da svi zaposleni u SAD imaju odobrenje da rade u zemlji. Zauzvrat, zakon je dozvoljavao imigrantima koji žive ilegalno u zemlji da apliciraju za provizioni legalni status, ukoliko plate 500 dolara kazne i ukoliko prethodno nisu kažnjavani.

Takođe, mnoge demokrate glasale su za zakon o bezbednosnoj ogradi 2006. koji je rezultirao izgradnjom preko 1.000 kilometara barijere na granici. Ali, taj zakon nije predvideo vrstu zida koji Tramp dugo zagovara, otkako je započeo svoju kampanju.

Arhiva - Predsednik Meksika, Enrike PEna Nieto (levo) rukuje se sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, dok kadanski premijer Džastin Trudo posmatra, tokom priprema za potpisanje novog sporazuma SAD-Meksiko-Kanada.
Arhiva - Predsednik Meksika, Enrike PEna Nieto (levo) rukuje se sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, dok kadanski premijer Džastin Trudo posmatra, tokom priprema za potpisanje novog sporazuma SAD-Meksiko-Kanada.

TRAMP: "Zid će takođe biti plaćen indirektno kroz veliki novi trgovinski sporazum koji smo napravili sa Meksikom."

ČINJENICE: Meksiko neće platiti za zid, uprkos Trampovim obećanjima tokom kampanje 2016. i ništa u trgovinskom sporazumu ne bi moglo da pokrije ili refundira troškove izgradnje.

Tramp pretpostavlja da će širok domet ekonomskih benefita doći iz sporazuma, ali to ne može biti izračinato. Na primer, on je rekao da će sporazum odvratiti neke američke kompanije od ideje da premeste svoje operacije u Meksiko i uračunao je tu mogućnost kao plaćanje Meksika za zid.

Dil osavremenjuje Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) i uglavnom čuva NAFTA-ino liberalizovao okruženje bez ili uz niske tarife između SAD, Meksika i Kanade, stvarajući istovremeno nekakva poboljšanja za svaku zemlju. Tramp je netačno izjavio da je on "sasvim nov. On je totalno drugačiji".

Štaviše, sporazum nije na snazi i tek bi trebalo da ga ratifikuju sve tri zemlje, a nije sigurno da će to biti obezbeđeno.

XS
SM
MD
LG