Amerikanci u utorak glasaju na izborima gde biraju 435 članova Predstavničkog doma, 35 senatora, 36 guvernera i druge zvaničnike saveznih država. Ovi izbori odrediće ravnotežu snaga u Vašingtonu i glavnim gradovima saveznih država.
Republikanci predviđaju veliki "crveni talas" (crvena boja je simbol Republikanske partije u američkoj politici, dok je plava boja demokrata), dok nervozne demokrate brane svoju tanku većinu u oba doma Kongresa i nastoje da prevaziđu veliku zabrinutost građana u pogledu ekonomije, kriminala i liderstva predsednika Džoa Bajdena. Demokrate se nadaju da će ih spasiti snažna reakcija javnosti zbog ukidanja presude Vrhovnog suda u slučaju Rou protiv Vejda, prema kojoj je pravo na abortus bilo zaštićeno američkim Ustavom.
Politička klima je ove godine dovela do neobično kompetitivnih izbora u mestima gde je ishod ranije bio više predvidljiv, pa se tako osnaženi republikanci bore da osvoje tradicionalna demokratska uporišta u državama kao što su Njujork, Kalifornija, Nju Meksiko i Vašington. Pa ipak, najvažnije trke se odvijaju u državama koje nekada glasaju za republikance a nekada demokrate, i obično presude ishod izbora - kao što su Arizona, Džordžija, Nevada, Pensilvanija i Viskonsin - a svaka od njih bi mogla da utiče i na ishod predsedničkih izbora 2024.
Zbog tesnih trka i produženog brojanja glasova, moglo bi da prođe nekoliko dana ili čak nedelja dok se ne bude znao finalni rezultat u nekoliko ključnih trka.
Šta treba pratiti na izborni dan:
Crveni talas?
Svi znaci ukazuju da će republikanci u utorak osvojiti značajan broj mesta u Kongresu. Ali da li će to biti lagani talas ili pravi cunami - ostaje da se vidi.
Većina birača oseća pesimizam kada je reč o smeru u kome zemlja ide, u vreme visoke inflacije i velikih političkih podela. Istorija pokazuje da američki birači svoje frustracije trenutnim stanjem najčešće iskale na stranci na vlasti.
Tokom više od jednog veka, stranka koja je držala Belu kuću pretrpela bi značajne gubitke na skoro svim izborima na sredini predsedničkog mandata. Izuzeci su bili 1934, za vreme Velike depresije, 1998. godine, tokom pokušaja da se opozove Bil Klinton, i 2002. godine, posle terorističkih napada 11. septembra.
Demokrate su se prvo nadale da će odluka Vrhovnog suda da ukine pravo na abortus biti dovoljna da promeni taj istorijski trend - ili bar znatno ublaži njihove gubitke - ali su lideri stranke bili sve zabrinutiji kako se bližio izborni dan.
Operativci obe stranke očekuju da će republikanci osvojiti većinu u Predstavničkom domu, što bi zahtevalo da ukupno osvoje pet novih mesta. Međutim, ako se dogodi veliki crveni talas, Republikanska stranka bi mogla da osvoji čak 25 novih mesta ili više. Procenjujući da imaju dobre šanse za uspeh, republikanske grupe uložile su milione dolara u okruge tradicionalno naklonjene demokratama, u Kaliforniji, Njujorku, Ilinoisu i Pensilvaniji u poslednjim danima pred izbore.
Trka za Senat je neizvesnija. Ako republikanci osvoje i jedno dodatno mesto, kontrolisaće gornji dom američkog Kongresa.
Demokrate se bore da zaštite svoje aktuelne senatore koji se sada takmiče za reizbor u tesnim trkama u Arizoni, Džordžiji, Nevadi i Nju Hempširu, dok republikanci veruju da su na ivici da osvoje države Kolorado i Vašington. Republikanske šanse su donekle oslabljene zbog problematičnih kandidata u Arizoni, Džordžiji i Nju Hempširu, koje je podržao bivši predsednik Donald Tramp.
Pensilvanija je najbolja šansa za demokrate da osvoje mesto koje je pripadalo republikancima, a takođe su tesne i trke koje se vode u Severnoj Karolini i Viskonsinu.
Istovremeno, trke za guvernere i državne zvaničnike kao što je državni sekretar su više u centru pažnje nego obično. Politička klima je takva da su republikanci stekli uverenje da bi mogli da pobede u trkama za guvernere u demokratskim državama kao što su Oregon i Nju Meksiko.
Ako se zaista dogodi veliki "crveni talas", demokrate bi mogla da imaju probleme na svim nivoima.
Efekat ukidanja presude o abortusu
Nakon što je Vrhovni sud u junu eliminisao presudu u slučaju Rou protiv Vejda, republikanci, među kojima je i Tramp, glasno su izražavali zabrinutost da bi ta odluka mogla da dovede do negativne reakcije prema republikanskim kandidatima koji se protive pravu na abortus. Proteklih meseci bilo je nagoveštaja da su birači - posebno žene iz predgrađa i mladi - motivisani i spremni da glasaju za demokrate 8. novembra.
Ali više od četiri meseca posle presude, njen efekat možda bledi.
Demokratski kandidati su proteklih nedelja svoju centeralnu poruku sa abortusa, bar donekle, preusmerili na ekonomiju, socijalnu zaštitu i program federalnog zdravstvenog osiguranja za starije građane - Mediker. A neki od izabranih zvaničnika, među kojima je senator iz Vermonta Berni Sanders, upozorili su demokrate da se previše oslanjaju na pravo na abortus kao pitanje koje će pokrenuti birače.
To pitanje je posebno ključno u borbi za glasove žena iz američkih predgrađa, grupe koja se na izborima 2020. godine okrenula protiv Trampove republikanske stranke, ali se po svemu sudeći vratila republikancima kada je Tramp napustio položaj, a stranka svoje fokus pomerila na pandemijske restrikcije i ekonomiju.
Da li su se Latinoamerikanci pomerili još udesno?
Demokrate su nastojale da snažnije dopru do latinoameričkih birača nakon što 2020. nisu ostvarile dobar rezultat u tom glasačkom telu. Međutim, postoje razlozi za uverenje da bi demokrate mogle da prođu još gore ove godine u tom ključnom bloku glasača koji je dugo bio stub raznovrsnog biračkog tela stranke.
Obe stranke se posebno koncentrišu na dolinu Rio Grande u južnom Teksasu, koji se sastoji od većinski latinoameričkih zajednica, gde je centralno pitanje kako Bajdenova administracija rešava probleme na američko-meksičkoj granici. Republikanci veruju da bi mogli da osvoje čak tri mesta u Predstavničkom domu u tom nekadašnjem demokratskom uporištu.
Republikanska partija je takođe optimista u pogledu svog statusa u okrugu Majami-Dejd na Floridi, gde živi milion i po latinoameričkih birača sa pravom glasa, i koji je proteklih 20 godina bio demokratsko uporište. Republikanska stranka je ostvarila značajan napredak u tom okrugu na poslednjim predsedničkim izborima.
Ako demokrate izgube Majami-Dejd, to bi doslovno eliminisalo njihov put ka pobedi na izborima na državnom nivou, uključujući i predsedničke izbore za dve godine. Glasovi Latinoamerikanaca biće važni u drugim državama, ali ponajviše u Arizoni i Nevadi, gde demokrata Ketrin Kortez Masto, prva senatorka latinoameričkog porekla u zemlji, vodi tesnu trku sa republikanskim protivkandidatom.
Kako će proći Trampovi kandidati?
Tramp ostaje dominantna sila u Republikanskoj partiji, ali će izbori biti test njegovog uticaja na šire biračko telo. Njegovo ime, naravno, nije na glasačkom listiću, ali se na izborima takmiče desetine kandidata koje je Tramp podržao. Među njima je nekoliko kontroverznih kandidata koji su na stranačkim izborima pobedili kandidate republikanskog establišmenta.
Ako poznatiji kandidati koje je Tramp podržao ne prođu dobro na izborima, to bi otvorilo pitanja o njegovoj političkoj snazi dok razmišlja o kandidaturi za predsedničke izbore 2024, koju bi mogao da objavi ubrzo posle kongresnih izbora.
U Pensilvaniji, Trampov lojalista Dag Mastrijano, republikanski kandidat za guvernera, zaostaje u anketama za demokratom Džošom Šapirom. Trampov kandidat za senatora iz te države, lekar i TV lice Memet Oz, vodi veoma tesnu trku sa demokratom Džonom Fetermanom. U Arizoni, kandidatkinja za guvernerku Keri Lejk i kandidat za senatora Blejk Masters, koji su oboje podržali lažne tvrdnje bivšeg predsednika o ukradenim izborima 2020. godine, prema anketama imaju prednost u odnosu na demokratske kandidate.
Ostali kandidati koje je podržao Tramp a koji vode važne trke su Džej Di Vens, za senatora iz Ohaja, Ted Bad, kandidat za senatora Severne Karoline, Tjudor Dikson, kandidat za guvernera Mičigena i Li Zeldin, koji se takmiči za guvernera države Njujork.
Uticaj na izbore 2024.
Na male i velike načine, kongresni izbori 2022. će dati smer izborima 2024.
Loša noć za demokrate bi podrila Bajdenove argumente zašto mu treba poveriti drugi mandat. A Tramp bi veliki broj republikanskih pobeda skoro sigurno predstavio kao dokaz svoje političke moći uoči treće potencijalne trke za Belu kuću.
Aktivisti koji prate rad vlade su zabrinuti zato što se za položaje u skupštinama nekoliko država ključnih za ishod predsedničkih izbora takmiče političari koji poriču legitimnost predsedničkih izbora 2022.
U Nevadi, republikanac Džim Marčant se takmiči za mesto državnog sekretara, odnosno glavnog izbornog zvaničnika države. Marčant je šef Koalicije državnih sekretara Amerika prvo" - grupe Trampovih lojalista koji neosnovano tvrda da je krađa glasova obeležila izbore 2020.
Ista je situacija u Arizoni i Mičigenu, gde se članovi te koalicije Mark Finčem i Kristina Kamaro takmiče za položaje državnih sekretara. A u Pensilvaniji, kandidat za guvernera Dag Mastriano, još jedan negator izbora, u slučaju pobede će imati ovlašćenje da imenuje svog glavnog izbornog zvaničnika.
Osim položaja u državnim telima koja upravljaju izborima, drugi kandidati bi mogli da jak rezultat u utorak iskoriste da se pozicioniraju za predsedničku ili potpredsedničku kandidaturu 2024. Keri Lejk, kandidatkinja za guvernerku Arizone, već se pominje kao potencijalna Trampova potpredsednica. A na Floridi, guverner Ron Desantis, koji se takmiči za reizbor, takođe razmatra kandidaturu za predsednika 2024, bez obzira na to da li će se Tramp kandidovati ili ne.
Šta će se znati u utorak uveče?
Moguće je, a možda i verovatno - da krajnji rezultat u nekoliko ključnih trka neće biti poznat danima ili čak nedeljama. Za to postoje brojni razlozi:
U Džordžiji, kandidat mora da osvoji najmanje 50% glasova za direktnu pobedu. U protivnom će se održati drugi krug, 6. decembra. Stratezi obe partije veruju da bi trka za Senat u toj državi mogla da se nastavi u drugom krugu.
U drugim državama, proces brojanja glasova bi mogao da bude dug i komplikovan, posebno kako glasanje poštom postaje sve popularnije.
Prema zakonu Arizone, na primer, svi glasački listići moraju da budu dostavljeni do 7 sati uveče na dan izbora, ali zvaničnici imaju 20 dana da završe brojanje glasova. U Nevadi, okruzi imaju četiri dana da prebroje listiće koji su kasno stigli a ako glasovi poštom stignu u kovertima sa greškama ili nedovoljnim informacijama, birači imaju dva dodatna dana da te greške isprave.
U nekim ključnim državama kao što su Pensilvanija i Viskonsin, zvaničnicima nije dozvoljeno da počnu da broje glasove do samog izbornog dana. 19 država dozvoljava dodatni period za primanje glasova poštom, sve dok su poslati do izbornog dana. U Kaliforniji to znači da bi neki glasovi poštom mogli da budu primljeni čak sedam dana posle izbora.
