Linkovi

Kantrimen: SAD i Iran moraju do kompromisa bez priznavanja da su ga prihvatili


Tomas Kantrimen, bivši dugogodišnji visoki zvaničnik Stejt departmenta
Tomas Kantrimen, bivši dugogodišnji visoki zvaničnik Stejt departmenta

Tomas Kantrimen, bivši dugogodišnji visoki zvaničnik Stejt departmenta, govorio je za Glas Amerike o izazovima sa kojima se Sjedinjene Države suočavaju u vezi sa nuklearnim pregovorima sa Iranom, ali i drugim pitanjima.

Kantrimen, direktor Upravnog odbora nevladinog Udruženja za kontrolu naoružanja, rekao je za Glas Amerike da je za rešavanje jednog od glavnih spoljnopolitičkih izazova sa kojima je suočen predsednik Džozef Bajden (ograničavanje iranskog nuklearnog i raketnog programa, kao i destabilizujuće aktivnosti i podršku terorizmu od strane Teherana) potrebno da se Iran i SAD istovremeno vrate punom poštovanju Zajedničkog sveobuhvatnog programa akcije (Iranskog nuklearnog sporazuma).

Najteži deo će biti da dve strane dođu do kompromisa, bez da ijedna od njih prizna da je prihvatila kompromis. Specifično mora da postoji srednje rešenje između iranskog stava u javnosti da sve sankcije uvedene od 2017. moraju da budu ukinute, i američkog stava da će ne-nuklearne sankcije ostati na snazi”, rekao je Kantrimen – dodavši da će pun povratak Iranskom nuklearnom sporazumu biti osnova za razgovore o balističkim projektilima i regionalnim bezbednosnim pitanjima.

Glas Amerike: Koje bi bile neposredne opasnosti ukoliko SAD i Iran ne uspeju da postignu sporazum?

Kantrimen: Ako sporazum ne bude postignut do iranskih predsedničkih izbora u junu, verovatno će biti velika pauza pre nego što se pregovori nastave. Iran će nastojati da dalje razvije svoje kapacitete kao adut za nove pregovore, proširenjem programa za obogaćivanje uranijuma. To bi dovelo do većeg rizika od vojnog konflikta između Irana i Izraela, a druge bliskoistočne zemlje i SAD bi mogle da budu uvučene u taj konflikt.

Glas Amerike: Predsednici Bajden i Putin su razgovarali telefonom ove nedelje, između ostalog o kontroli naoružanja i novim bezbednosnim problemima. Bajden je apelovao na Putina da de-eskalira rastuće tenzije u regionu pošto je Rusija rasporedila dodatne snage na granici sa Ukrajinom. Predsednik Bajden je predložio sastanak sa Putinom da bi se razmotrila rešenja. Da li bi taj samit imao šansu da bude produktivan?

Kantrimen: Samiti, posebno između Vašingtona i Moskve su istorijski najproduktivniji kada postoji brižljiva priprema unapred na nižim nivoima. Rusko mešanje u Ukrajini je jedan od najvećih spoljnopolitičkih izazova bilo gde u svetu i teško mi je da predvidim kako bi sastanak licem u lice dvojice predsednika doveo bliže rešenju. Pa ipak taj samit bi mogao da bude vredan, ako se obe strane snažno obavežu na saradnju po drugim pitanjima, poput klimatskih promena i pandemije, i pregovaraju o novim sporazumima o kontroli naoružanja.

Glas Amerike: U svim tim pitanima, da li bi trebalo dati diplomatiji primarnu ulogu pošto SAD već imaju adekvatan potencijal za odvraćanje?

Kantrimen: Bajden je jasno stavio do znanja da je diplomatija bila potcenjena i nedovoljno korišćena od strane SAD u proteklih nekoliko godina. Njegov predlog budžeta usporava rast dela budžeta za odbranu i vraća resurse koje je izgubio Stejt department. Ohrabren sam predsednikovom odlukom da povuče borbene trupe iz Avganistana ove godine. To je ispunjenje njegovog obećanja da će okončati ‘beskrajne ratove’.

XS
SM
MD
LG