Linkovi

Šta se postiže američkom zabranom uvoza ruske nafte?


Cene goriva na benzinskoj pumpi u Los Anđelesu (Foto: AP/Marcio Jose Sanchez)
Cene goriva na benzinskoj pumpi u Los Anđelesu (Foto: AP/Marcio Jose Sanchez)

Dok Rusija intenzivira rat u Ukrajini, ubija civile i izaziva masovnu izbegličku krizu, američki predsednik Džo Bajden objavio je da Amerika zabranjuje uvoz ruske nafte.

Protivnici Rusije ističu da je to najbolji - možda i jedini - način da se Moskva primora na povlačenje.

Puni embargo bi bio najefikasniji ako bi obuhvatao evropske saveznike, koji takođe očajnički pokušavaju da zaustave nasilje u Ukrajini i rusku pretnju po kontinent. Međutim, nije jasno da li bi Evropa učestvovala u potpunom embargu.

Za razliku od SAD, Evropa je veoma zavisna od energenata koje uvozi iz Rusije. Dok bi Amerika mogla da nadomesti relativno malu količinu goriva koju dobija iz Moskve, evropske zemlje to ne bi mogle da urade, barem ne u skorijem periodu.

Takođe, restrikcije na ruski izvoz nafte dovele bi do još većeg rasta cena nafte i goriva koje su već skočile na oba kontinenta. To bi imalo dodatne posledice po potrošače, kompanije, finansijska tržišta i globalnu ekonomiju.

Da li će američka zabrana naneti štetu Moskvi?

Posledice po Rusiju će verovatno biti minimalne. Sjedinene Države uvoze mali deo ruske nafte i obične ne kupuju prirodni gas iz Rusije.

Prošle godine, oko 8 odsto američkog uvoza nafte i naftnih derivata bilo je iz Rusije. Zajedno, ukupno je uvezeno 245 miliona barela 2021. godine, što je oko 672.000 barela nafte i derivata dnevno. Međutim, uvoz ruske nafte brzo je opadao kako su kupci donosili odluke da ne kupuje energente iz Rusije.

Amerika bi rusku naftu mogla da nadmesti uvozom iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Rusija bi mogla da nađe alternativne kupce za svoje gorivo, možda u Kini ili Indiji, ali bi verovatno morala da je prodaje po mnogo manjoj ceni, zato što sve manje kupaca želi rusku naftu.

Ako se Rusiji odseče pristup globalnom tržištu, zemlje kao što su Iran i Venecuela mogle bi da budu ponovni izvori nafte, ocenjuje Klaudio Galimberti, potpredsednik u kompaniji "Rystad Energy" i dodaje da bi takvi dodatni izvori mogli da potencijalno stabilizuju cene.

Tim zvaničnika Bajdenove administracije je prošlog vikenda boravio u Venecueli, sa čijim zvaničnicima je razgovarao o energiji i drugim pitanjima, saopštila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

“Eliminisanjem određene potražnje, dovodimo do snižavanja cena ruske nafte i time se smanjuje njen profit. U teoriji, time se smanjuje koliko Rusija zarađuje po svakom barelu koji prodaje, možda ne za mnogo, ali za određenu sumu. Najvažnije je pitanje da li će biti više pritiska sa druge strane Atlantika", kaže Kevin Buk, direktor u kompaniji "Clearview Energy Partners".

Kako zabrana ruske nafte može da utiče na cene?

Cene goriva skočile su u SAD na u proseku 4.17 dolara po galonu.

Nafta se pre mesec dana prodavala za oko 90 dolara po barelu. Sada je premašila 120 dolara, kako kupci odbijaju da kupe sirovu naftu iz Rusije, dok mnoge rafinerije strahuju da bi mogle da završe sa naftom koju ne mogu da preprodaju kao gorivo ako se sankcije uvedu u bliskoj budućnosti.

Kompanija Šel u utorak je saopštila da će prestati da kupuje rusku naftu i prirodni gas i da će obustaviti operacije u Rusiji, nakon što se našla na udaru kritika ukrajinskog šefa diplomatije.

Analitičari upozoravaju da bi cene sirove nafte mogle da dostignu 160, pa čak i 200 dolara po barelu, ako Zapad sankcioniše energetski sektor ili kupci nastave da odbijaju da kupuju rusku sirovu naftu.

Tako visoke cene nafte bi mogle da dovedu do rasta prosečne cene goriva u SAD na više od 5 dolara po galonu, što Baden i drugi političari pokušavaju da izbegnu.

Da li ruski izvoz već pada?

Američka naftna industrija saopštila je da joj je takođe cilj da smanji zavisnost od stranih energetskih izvora i da je rešena da u tom pogledu sarađuje sa Bajdenovom administracijom i Kongresom. Čak i bez sankcija, pojedine američke rafinerije prekinule su poslovne odnose sa ruskim kompanijama. Uvoz ruske sirove nafte i proizvoda naglo pada.

"Naša industrija preduzima značajne i suštinske korake da prekine odnose" sa Rusijom i dobrovoljno ograniči uvoz iz te zemlje", poručio je Frenk Makjarola, potpredsednik Američkog instituta za naftu, najveće organizacije koja lobira za naftnu industriju.

Preliminarni podaci američkog Sekretarijata za energiju pokazuju da poslednje nedelje u februaru nije bilo uvoza ruske sirove nafte. Institut nije zauzeo zvaničan stav o zakonskom predlogu da se zabrani uvoz ruske nafte, ali je naveo da će poštovati sve restrikcije.

Da li će se Evropa pridružiti Americi?

Zabrana ruske nafte i prirodnog gasa imala bi bolne posledice za Evropu, kojoj Rusija obezbeđuje 40 odsto prirodnog gasa za grejanje, struju i industrijske potrebe, kao i četvrtinu nafte. Evropski zvaničnici razmatraju načine da smanje zavisnost od ruskih energenata, ali će za to biti potrebno vreme.

Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak podigao je svest o hitnosti tog zadatka, porukom da Rusija "ima svako pravo" da zaustavi isporuke prirodnog gasa Evropi kroz gasovod Severni tok 1 u odgovoru na odluku Nemačke da zaustavi sertifikaciju Severnog toka 2, koji još nije pušten u pogon.

Novak je dodao da ta odluka nije doneta i da "niko ne bi imao koristi od toga". To je promena u odnosu na ranija uveravanja Moskve da ne namerava da prekine isporuke gasa Evropi.

Naftu je lakše nadomestiti od prirodnog gasa. Druge zemlje bi mogle da povećaju proizvodnju i isporuče zalihe Evropi. Međutim, morala bi se nadomestiti velika količina što bi dovelo do još većeg rasta cena zato što bi nafta verovatno bila isporučena sa veće udaljenosti.

Prirodni gas, kojim Rusija snabdeva Evropu, kratkoročno bi verovatno bilo gotovo nemoguće nadomestiti. Veći deo ruskog prirodnog gasa Evropi se isporučuje kroz gasovode. Da bi ga nadomestila, Evropa bi uglavnom uvozila tečni prirodni gas (LNG). Na evropskom kontinentu nema dovoljno gasovoda da se gas isporučuje iz priobalnih objekata za skladištenje do udaljenih destinacija.

U januaru, dve trećine američkog izvoza LNG-a isporučeno je Evropi. Pojedini tankeri sa prirodnim tečnim gasom kretali su se ka Aziji, ali su preusmereni na Evropu nakon što su evropski kupci ponudili da plate veću cenu, pokazuju podaci kompanije "S&P Global Platts".

Proizvođači nafte i gasa u SAD bi mogli da proizvode više prirodnog gasa, ali im izvozna infrastruktura već radi punim kapacitetom. Za širenje te infrastrukture bi bile potrebne godine i milijarde dolara.

XS
SM
MD
LG