Linkovi

Rat u Ukrajini

Šta se postiže američkom zabranom uvoza ruske nafte?

Cene goriva na benzinskoj pumpi u Los Anđelesu (Foto: AP/Marcio Jose Sanchez)

Dok Rusija intenzivira rat u Ukrajini, ubija civile i izaziva masovnu izbegličku krizu, američki predsednik Džo Bajden objavio je da Amerika zabranjuje uvoz ruske nafte.

Protivnici Rusije ističu da je to najbolji - možda i jedini - način da se Moskva primora na povlačenje.

Puni embargo bi bio najefikasniji ako bi obuhvatao evropske saveznike, koji takođe očajnički pokušavaju da zaustave nasilje u Ukrajini i rusku pretnju po kontinent. Međutim, nije jasno da li bi Evropa učestvovala u potpunom embargu.

Za razliku od SAD, Evropa je veoma zavisna od energenata koje uvozi iz Rusije. Dok bi Amerika mogla da nadomesti relativno malu količinu goriva koju dobija iz Moskve, evropske zemlje to ne bi mogle da urade, barem ne u skorijem periodu.

Takođe, restrikcije na ruski izvoz nafte dovele bi do još većeg rasta cena nafte i goriva koje su već skočile na oba kontinenta. To bi imalo dodatne posledice po potrošače, kompanije, finansijska tržišta i globalnu ekonomiju.

Da li će američka zabrana naneti štetu Moskvi?

Posledice po Rusiju će verovatno biti minimalne. Sjedinene Države uvoze mali deo ruske nafte i obične ne kupuju prirodni gas iz Rusije.

Prošle godine, oko 8 odsto američkog uvoza nafte i naftnih derivata bilo je iz Rusije. Zajedno, ukupno je uvezeno 245 miliona barela 2021. godine, što je oko 672.000 barela nafte i derivata dnevno. Međutim, uvoz ruske nafte brzo je opadao kako su kupci donosili odluke da ne kupuje energente iz Rusije.

Amerika bi rusku naftu mogla da nadmesti uvozom iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Rusija bi mogla da nađe alternativne kupce za svoje gorivo, možda u Kini ili Indiji, ali bi verovatno morala da je prodaje po mnogo manjoj ceni, zato što sve manje kupaca želi rusku naftu.

Ako se Rusiji odseče pristup globalnom tržištu, zemlje kao što su Iran i Venecuela mogle bi da budu ponovni izvori nafte, ocenjuje Klaudio Galimberti, potpredsednik u kompaniji "Rystad Energy" i dodaje da bi takvi dodatni izvori mogli da potencijalno stabilizuju cene.

Tim zvaničnika Bajdenove administracije je prošlog vikenda boravio u Venecueli, sa čijim zvaničnicima je razgovarao o energiji i drugim pitanjima, saopštila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

“Eliminisanjem određene potražnje, dovodimo do snižavanja cena ruske nafte i time se smanjuje njen profit. U teoriji, time se smanjuje koliko Rusija zarađuje po svakom barelu koji prodaje, možda ne za mnogo, ali za određenu sumu. Najvažnije je pitanje da li će biti više pritiska sa druge strane Atlantika", kaže Kevin Buk, direktor u kompaniji "Clearview Energy Partners".

Kako zabrana ruske nafte može da utiče na cene?

Cene goriva skočile su u SAD na u proseku 4.17 dolara po galonu.

Nafta se pre mesec dana prodavala za oko 90 dolara po barelu. Sada je premašila 120 dolara, kako kupci odbijaju da kupe sirovu naftu iz Rusije, dok mnoge rafinerije strahuju da bi mogle da završe sa naftom koju ne mogu da preprodaju kao gorivo ako se sankcije uvedu u bliskoj budućnosti.

Kompanija Šel u utorak je saopštila da će prestati da kupuje rusku naftu i prirodni gas i da će obustaviti operacije u Rusiji, nakon što se našla na udaru kritika ukrajinskog šefa diplomatije.

Analitičari upozoravaju da bi cene sirove nafte mogle da dostignu 160, pa čak i 200 dolara po barelu, ako Zapad sankcioniše energetski sektor ili kupci nastave da odbijaju da kupuju rusku sirovu naftu.

Tako visoke cene nafte bi mogle da dovedu do rasta prosečne cene goriva u SAD na više od 5 dolara po galonu, što Baden i drugi političari pokušavaju da izbegnu.

Da li ruski izvoz već pada?

Američka naftna industrija saopštila je da joj je takođe cilj da smanji zavisnost od stranih energetskih izvora i da je rešena da u tom pogledu sarađuje sa Bajdenovom administracijom i Kongresom. Čak i bez sankcija, pojedine američke rafinerije prekinule su poslovne odnose sa ruskim kompanijama. Uvoz ruske sirove nafte i proizvoda naglo pada.

"Naša industrija preduzima značajne i suštinske korake da prekine odnose" sa Rusijom i dobrovoljno ograniči uvoz iz te zemlje", poručio je Frenk Makjarola, potpredsednik Američkog instituta za naftu, najveće organizacije koja lobira za naftnu industriju.

Preliminarni podaci američkog Sekretarijata za energiju pokazuju da poslednje nedelje u februaru nije bilo uvoza ruske sirove nafte. Institut nije zauzeo zvaničan stav o zakonskom predlogu da se zabrani uvoz ruske nafte, ali je naveo da će poštovati sve restrikcije.

Da li će se Evropa pridružiti Americi?

Zabrana ruske nafte i prirodnog gasa imala bi bolne posledice za Evropu, kojoj Rusija obezbeđuje 40 odsto prirodnog gasa za grejanje, struju i industrijske potrebe, kao i četvrtinu nafte. Evropski zvaničnici razmatraju načine da smanje zavisnost od ruskih energenata, ali će za to biti potrebno vreme.

Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak podigao je svest o hitnosti tog zadatka, porukom da Rusija "ima svako pravo" da zaustavi isporuke prirodnog gasa Evropi kroz gasovod Severni tok 1 u odgovoru na odluku Nemačke da zaustavi sertifikaciju Severnog toka 2, koji još nije pušten u pogon.

Novak je dodao da ta odluka nije doneta i da "niko ne bi imao koristi od toga". To je promena u odnosu na ranija uveravanja Moskve da ne namerava da prekine isporuke gasa Evropi.

Naftu je lakše nadomestiti od prirodnog gasa. Druge zemlje bi mogle da povećaju proizvodnju i isporuče zalihe Evropi. Međutim, morala bi se nadomestiti velika količina što bi dovelo do još većeg rasta cena zato što bi nafta verovatno bila isporučena sa veće udaljenosti.

Prirodni gas, kojim Rusija snabdeva Evropu, kratkoročno bi verovatno bilo gotovo nemoguće nadomestiti. Veći deo ruskog prirodnog gasa Evropi se isporučuje kroz gasovode. Da bi ga nadomestila, Evropa bi uglavnom uvozila tečni prirodni gas (LNG). Na evropskom kontinentu nema dovoljno gasovoda da se gas isporučuje iz priobalnih objekata za skladištenje do udaljenih destinacija.

U januaru, dve trećine američkog izvoza LNG-a isporučeno je Evropi. Pojedini tankeri sa prirodnim tečnim gasom kretali su se ka Aziji, ali su preusmereni na Evropu nakon što su evropski kupci ponudili da plate veću cenu, pokazuju podaci kompanije "S&P Global Platts".

Proizvođači nafte i gasa u SAD bi mogli da proizvode više prirodnog gasa, ali im izvozna infrastruktura već radi punim kapacitetom. Za širenje te infrastrukture bi bile potrebne godine i milijarde dolara.

Ostale vesti dana

Zelenski: Granatiranje nuklearne elektrane je briga za ceo svet

ARHIVA - Vojnik sa ruskom zastavom na uniformi stražari u blizini eletrane u Zaporožju, koju kontrolišu ruske snage, u Ukrajini, 4. avgusta 2022.

Predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski rekao je u svom dnevnom obraćanju da je "zabeleženo još jedno rusko granatiranje" oko nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini, najveće nuklearne elektrane u Evropi.

"Niko drugi nije koristio nuklearnu elektranu tako očigledno da ugrozi ceo svet", rekao je Zelenski. "I apsolutno svi u svetu treba odmah da reaguju da proteraju okupatore sa teritorije nuklearne elektrane u Zaporožju. To je globalni interes, a ne samo ukrajinska potreba".

Ukrajina i Rusija krive jedna drugu za granatiranje nuklearne elektrane.

Zelenski je takođe rekao da se u četvrtak sastao sa Hoseom Andresom, osnivačem Svetske centralne kuhinje (World Central Kitchen), međunarodne humanitarne organizacije koja hrani ljude u zemljama koje pate od ratova i prirodnih katastrofa.

"Od prvih dana punog rata Rusije protiv naše zemlje, njegova organizacija je počela da radi na granici sa Poljskom – za migrante", rekao je Zelenski. "Posle toga je započeo aktivnosti u mnogim gradovima Ukrajine. Za naše građane skuvano je više od 130 miliona obroka".

U međuvremenu, dva broda su u petak napustila ukrajinske luke. Oleksandar Kubrakov, ukrajinski ministar infrastrukture, napisao je u tvitu da će na jedan od brodova biti utovareno 23.000 tona žitarica za Etiopiju.

Četrnaest brodova natovareni namirnicama, uključujući dva u petak, napustilo je ukrajinske luke.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u petak da su eksplozije ranije ove nedelje na vojnom aerodromu Saki na zapadnom Krimu "evidentno uništile ili ozbiljno oštetile" osam aviona crnomorske flote ruske mornarice.

Uzrok prvobitne eksplozije nije jasan, navodi se u izveštaju objavljenom na Tviteru, ali ministarstvo je saopštilo da su "veliki oblaci u obliku pečurke vidljivi na video snimku očevidaca skoro sigurno posledica detonacije do četiri nepokrivena skladišta municije".

Šef IAEA: Ne postoji neposredna nuklearna pretnja u elektrani u Zaporožju

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) rekao je u četvrtak da je preliminarna procena eksperata te agencije zaključila da ne postoji neposredna pretnja po nuklearnu bezbednost posle granatiranja u blizini velike nuklearne elektrane na jugu Ukrajine, ali je upozorio da bi se to "moglo promeniti u svakom trenutku".

"Svi se svakako možemo složiti da bi bilo kakva nuklearna katastrofa bila neprihvatljiva i da bi stoga njeno sprečavanje trebalo da bude naš sveobuhvatni cilj", rekao je generalni direktor IAEA Rafael Grosi Savetu bezbednosti UN na video brifingu.

"Da bi se to postiglo, tražim da obe strane sarađuju sa IAEA i dozvole da se misija u nuklearnoj elektrani Zaporožje nastavi što je pre moguće", rekao je on.

Grosi je rekao da se u poslednje vreme situacija u ukrajinskim nuklearnim postrojenjima, a posebno u nuklearnoj lokaciji u Zaporožju, "ubrzano pogoršava, do te mere da je postala veoma alarmantna".

Tim iz agencije UN za nuklearni nadzor od juna pokušava da pošalje tehničku misiju da proveri lokaciju u Zaporožju. To je najveća nuklearna elektrana u Evropi.

"Ali, nažalost, zbog političkih faktora i drugih razloga, to nije bilo moguće", rekao je on. "Videli smo šta se desilo u poslednja dva meseca; ne možemo dozvoliti da nas takvi faktori više ometaju".

Rusija je preuzela nuklearnu elektranu u Zaporožju 4. marta, stacionirajući tamo trupe i zadržavši ukrajinsko osoblje na mestu da njome upravlja.

Ukrajina i Rusija okrivljuju jedna drugu za granatiranje lokacije od 6. avgusta, uključujući izveštaje o novom granatiranju ranije u četvrtak.

Šef IAEA Grosi je rekao da je hitno da on i njegovi stručnjaci odu u Zaporožje kako bi procenili fizičku štetu na objektima, procenili uslove rada osoblja u kontrolnoj sobi i obavili održavanje sve zaštitne opreme IAEA.

"Odlazak misije na lokaciju bi nam takođe omogućio da izvršimo hitne zaštitne aktivnosti – proveru statusa reaktora i inventara nuklearnog materijala, uključujući skladište svežeg i istrošenog goriva, gde trenutno nemamo daljinski prenos podataka za nadzor", rekao je on.

IAEA je potrebno i ukrajinsko i rusko ovlašćenje i pomoć da stigne do Zaporožja, jer se elektrana nalazi na teritoriji koju trenutno drže ruske trupe.

"Spremni smo da pružimo misiji svu neophodnu pomoć i olakšamo njeno putovanje kroz teritoriju pod kontrolom Ukrajine", rekao je Savetu ukrajinski ambasador Sergij Kislica.

Ruski ambasador Vasilij Nebenzja rekao je da se njegova vlada nada da će se misija IAEA u Zaporožju uskoro dogoditi.

Demilitarizovana zona

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš apelovao je na strane da upotrebe "zdrav razum" i da ne gađaju Zaporožje. U saopštenju od četvrtka, on ih je pozvao da odmah prekinu vojne aktivnosti u blizini nuklearne elektrane, kao i da povuku bilo kakvo vojno osoblje i opremu sa lokacije.

"Objekat ne sme da se koristi kao deo bilo kakve vojne operacije", upozorio je Gutereš.

On je rekao da bi strane trebalo hitno da se dogovore o demilitarovanoj zoni kako bi se osigurala bezbednost tog područja.

"Rusija ne koristi civilnu infrastrukturu - da ne pominjemo nuklearne objekte - u tu svrhu", rekao je Nebenzija Savetu bezbednosti, odbacujući predlog šefa UN. "Ovo je taktika ukrajinskih oružanih snaga".

Ukrajinski izaslanik je rekao da je moskovsko granatiranje Zaporožja imalo širu svrhu.

"Ruski planovi u vezi sa nuklearnom elektranom u Zaporožju imaju cilj da je isključe iz energetskog sistema Ukrajine i prekinu struju na jugu zemlje", rekao je Kislica.

Sjedinjene Američke Države pozvale su Rusiju da prekine sve vojne operacije u ukrajinskim nuklearnim objektima ili blizu njih i da Ukrajini vrati punu kontrolu nad Zaporožjem.

Boni Dženkins, američka državna podsekretarka za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, takođe je izrazila podršku predlogu Ukrajine da se stvori demilitarizovana zona oko elektrane i pošalje misija IAEA.

"Ova poseta ne može više da čeka", rekla je ona članovima Saveta.

Ukrajina: Oko Nikopolja palo 120 ruskih raketa

Srušena kuća u Nikopolju

KIJEV - Rusija je nastavila sa napadima na civilne i vojne mete u istočnoj Ukrajini, saopštio je Kijev, uz dodatak da je samo oko grada Nikopolja preko noći palo 120 ruskih raketa.

Guverner Dnjepropetrovska Valentin Rezinčenko rekao je da je troje ljudi poginulo u granatiranju Nikopolja.

"Neprijatelj se koncentriše na to da uspostavi punu kontrolu nad Luganskom i Donjeckom", saopštio je ukrajinski Generalštab uz informaciju da je pogođeno više od 60 civilnih i vojnih meta.

Nastavljene su i borbe u okolini grada Piski. Ukrajinske snage su negirale da je grad, koji je na liniji odbrane Donjecka, pao. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode.

Rusija se fokusirala na osvajanje Donjecka i Luganska, koji zajedno čine Donbas - industrijsko jezgro Ukrajine.

Guverner Luganska Serhij Gajdaj kazao je da je Rusija poslala veći broj stranih boraca u region, uključujući i članove privatne Vagner grupe.

"Nekad smo živeli u miru, sada smo se vratili u srednji vek. Ljudi beže iz domova jer se plaše da će se smrznuti na zimu", rekao je Gajdaj.

Nuklearna elektrana

Ukrajina je optužila Rusiju da je raketnim napadima oko nuklearne elektrane u centralnom delu zemlje, usmrtila najmanje 13 osoba.

"Ruske kukavice ne znaju da rade ništa drugo, nego gađaju gradove istovremeno se krijući u nuklearnoj elektrani u Zaporožju", napisao je Andrij Jermak, savetnik ukrajinskog predsednika.

Ukrajina je objavila da se u elektrani nalazi oko 500 ruskih vojnika, kao i ukrajisko osoblje.

Ukrajinska vojska je saopštila da je Rusija bombardovala i druge ciljeve u regionu Zaporožja. Moskva nije komentarisala optužbe.

Grupa 7 poručila je Rusiji u sredu da preda nuklearnu elektranu nazad Ukrajini, pošto je Agencija za atomsku energiju UN upozorila na moguću nuklearnu kafastrofu.

Velika Britanija i Danska najavile su na donatorskoj konferenciji u Kopenhagenu da će uputiti dodatnu novčanu pomoć Ukrajini, kao i oružje.

Britanija je najavila da će poslati još raketa sa dometom od 80 kilometara, dok je Danska najavila da će vojnu pomoć povećati za 110 miliona evra.

Ukrajina: Devet ruskih borbenih aviona uništeno u eksplozijama na Krimu

Dim koji se uzidže vidi se sa plaže na Sakiju, nakon eksplozije koja se čula iz pravca ruske vojne vazduhoplovne baze nedaleko od Novofedorvika, Krim, Ukrajina, 9. avgusta 2022.

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su u sredu da je devet ruskih ratnih aviona uništeno u ogromnim eksplozijama u vazduhoplovnoj bazi na Krimu usred spekulacija da je to rezultat ukrajinskog napada koji bi predstavljao značajnu eskalaciju rata.

Rusija je negirala da je bilo koja letelica oštećena u eksplozijama od utorka — ili da se dogodio bilo kakav napad.

Ukrajinski zvaničnici propustili su da javno preuzmu odgovornost za eksplozije, dok su se podsmevali ruskom objašnjenju da se municija u vazduhoplovnoj bazi Saki zapalila i eksplodirala, a takođe naglašavaju važnost poluostrva koje je Moskva anektirala pre osam godina.

U svom noćnom video obraćanju nekoliko sati nakon eksplozija, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je obećao da će ponovo zauzeti poluostrvo, rekavši da je "ovaj ruski rat protiv Ukrajine i cele slobodne Evrope počeo sa Krimom i mora se završiti Krimom – njegovim oslobođenjem".

Ruske vlasti su u sredu pokušale da umanje značaj eksplozija, rekavši da ni jedan hotel ili plaža nisu pogođeni na poluostrvu, koje je popularna turistička destinacija za mnoge Ruse. Eksplozije, u kojima je jedna osoba poginula, a 13 ranjeno, naterale su turiste da beže u panici dok su se oblaci dima nadvijali nad obližnjom obalom. Porazbijani su prozori i druga štetaje naneta u nekim stambenim zgradama.

Ruski ratni avioni koristili su Saki da u kratkom roku napadnu područja na jugu Ukrajine, a ukrajinske društvene mreže su vrvele od spekulacija da su ukrajinske rakete dugog dometa pogodile bazu.

Zvaničnici u Moskvi već dugo upozoravaju Ukrajinu da bi svaki napad na Krim izazvao masovnu odmazdu, uključujući udare na "centre za donošenje odluka" u Kijevu.

Savetnik ukrajinskog predsednika, Aleksij Arestovič, koji je otvoreniji od drugih zvaničnika, zagonetno je u utorak rekao da je eksplozije izazvalo ili oružje dugog dometa ukrajinske proizvodnje ili da su delo gerilaca koji su delovali na Krimu.

Baza na crnomorskom poluostrvu koje se nalazi na jugu Ukrajine najmanje je 200 kilometara udaljena od najbližeg ukrajinskog položaja — što je izvan dometa raketa koje su SAD isporučile Ukrajini, sistemima HIMARS.

Ukrajinska vojska je uspešno koristila te rakete, sa dometom od 80 kilometara za gađanje skladišta municije i goriva, strateških mostova i drugih ključnih ciljeva na teritorijama koje je okupirala Rusija. HIMARS bi takođe mogao da ispaljuje rakete većeg dometa - do 300 kilometara, a koje je Ukrajina traži.

Međutim, američke vlasti su se do sada uzdržavale da ih dostave, plašeći se da bi to moglo isprovocirati Rusiju i proširiti sukob. ali, eksplozije u Sakiju izazvale su spekulacije na društvenim mrežama da je Ukrajina možda konačno dobila to oružje.

Ukrajinski vojni analitičar Oleh Ždanov rekao je da su ukrajinske snage mogle da udare rusku vazdušnu bazu ukrajinskom protivbrodskom raketom Neptun koja ima domet od oko 200 kilometara i da je mogla biti prilagođena za upotrebu protiv kopnenih ciljeva i spaljen sa ukrajinskih položaja u blizini Nikolajeva severozapadno od Krima.

Ukrajinska vojska je takođe možda koristila protivbrodske rakete Harpun koje je isporučio Zapad, a koje se takođe mogu koristiti protiv kopnenih ciljeva i imaju domet od oko 300 kilometara, rekao je on.

"Zvanični Kijev ćuti o tome, ali nezvanično vojska priznaje da je to bio ukrajinski udar", rekao je Ždanov.

Ako su ukrajinske snage zaista odgovorne za eksplozije, to bi bio prvi veliki napad na ruske vojne pozicije na Krimu, koje je Kremlj anektirao 2014. Za manju eksploziju prošlog meseca u sedištu ruske Crnomorske flote u krimskoj luci Sevastopolj okrivljeni su ukrajinski diverzanti koji su koristili improvizovani dron.

Tokom rata, Rusija je prijavila brojne požare i eksplozije na skladištima municije na svojoj teritoriji u blizini ukrajinske granice, okrivljujući za neke od njih ukrajinske udare. Ukrajinske vlasti su uglavnom ćutele o incidentima.

Rusko granatiranje

U međuvremenu, u ruskom granatiranju pogođene su je oblasti širom Ukrajine u utorak uveče na sredu, uključujući centralni region Dnjepropetrovsk, gde je 13 ljudi ubijeno, a 11 ranjeno, rekao je guverner regiona Valentin Rezničenko.

Rezničenko je rekao da su ruske snage pucale na grad Marganec i obližnje selo. U granatiranju je oštećeno više desetina stambenih zgrada, dve škole i nekoliko upravnih zgrada.

"Bila je to užasna noć", rekao je Rezničenko. "Veoma je teško izvaditi tela ispod ruševina. Suočavamo se sa okrutnim neprijateljem koji svakodnevno vrši teror nad našim gradovima i selima".

Ruske snage su takođe nastavile da granatiraju obližnji grad Nikopolj preko reke Dnjepar iz najvećenuklearne elektrane u Evropi, Zaporožje, koju je okupirala Rusija.

Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu za granatiranje elektrane, što je izazvalo strahove međunarodne zajednice od katastrofe.

Eksplozije u ruskoj bazi na Krimu, Zelenski traži da se Rusima zabrani ulaz u strane zemlje

Dim posle eksplozija u ruskoj vazduhoplovnoj bazi blizu Novofedorivke na Krimu, 9. avgusta 2022.

Snažne eksplozije zatresle su rusku vazdušnu bazu na Krimu, pri čemu je poginula jedna osoba a petoro ljudi je povređeno, saopštile su lokalne vlasti. Rusko ministarstvo odbrane objavilo je da je u bazi Saki došlo do eksplozije municije, a Moskva ističe da instalacija nije bila granatirana.

Međutim, na ukrajinskim društvenim mrežama se spekuliše da su bazu pogodile rakete dugog dometa koje je ispalila ukrajinska vojska.

Ukrajinske vlasti još nisu komentarisale incident na Krimu. Međutim, ukoliko se ispostavi da su bazu napali Ukrajinci, to bi bio prvi poznati veći napad na neku rusku vojnu bazu na Krimskom poluostrvu koje je Kremlj anektirao 2014. godine, i značajna eskalacija konflikta.

Rusija je, za to vreme, nastavila sa napadima na istoku Ukrajine, sa ciljem da potpuno osvoji taj deo, dok Kijev tvrdi da se ukrajinska vojska i dalje odupire i drži odbrambenu liniju. Teške borbe vode se oko grada Donjecka.

"Situacija u regionu je teška, granatiranje je konstantno na prvoj liniji fronta. Neprijatelj u velikoj meri gađa i iz vazduha. Ali, Donjeck se i dalje drži", rekao je guverner regiona Donjecka Pavlo Kirilenko.

Ukrajinska vojska saopštila je da je odvratila napade oko gradova Bakmut i Avdivka. Ruska strana daje drugačije informacije - da je osvojena fabrika blizu Soledara i da je u procesu osvajanja sela Piski. Britanska obaveštajna služba saopštila je da su Rusi napravili najveći pomak ka Bakmutu u poslednjih 30 dana, ali da napredak iznosi oko 10 kilometara.

Rusija namerava da zauzme celu oblast Donbasa, koji se smatra industrijskim jezgrom Ukrajine.

"Zabrana za sve Ruse"

Kijev, koji je skromno napredovao u vraćanju teritorije prethodnih nedelja, nastavlja da dobija pomoć sa Zapada u vidu oružja i logistike.

Ni Ukrajina ni Rusija ne otkrivaju broj mrtvih i ranjenih, ali se veruje da su obe strane pretrpele žestoke gubitke.

Podsekretar za odbarnu SAD Kolin Kol kaže da ima između 70 i 80 hiljada žrtava, i mrtvih i ranjenih, sa ruske strane.

SAD su najavile novu pomoć Ukrajini u iznosu od 4,5 milijardi dolara pomoći budžetu i milijardu dolara pomoći u oružju, što uključuje i rakete dugog dometa.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, u intervjuu za Vašington post, kazao je da želi da Zapad uvede zabranu ulaska u strane zemlje za sve Ruse, uključujući i one koji su pobegli posle 24. februara.

"Koji god da su Rusi u pitanju, naterajte ih da se vrate u Rusiju. Tek tada će shvatiti. Kažu, nema rat veze sa njima i ne može se okriviti ceo narod, zar ne? Može. Taj narod je izabrao vladu i protiv nje se ne bori, sa njom se ne raspravlja", kaže Zelenski.

Tenzije su i dalje visoke u okolini nuklearne elektrane u Zaporožju, najveće u Evropi, pošto se Moskva i Kijev međusobno optužuju da su je ugrozile svojim vojnim akcijama.

U nuklearki se i dalje nalazi ukrajinsko osoblje, ali je pod ruskom kontrolom od marta.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je da bi svaki napad na nuklearnu elektranu bio "samoubistvo" i zatražio da se unutra puste inspektori UN.

SAD šalju novu isporuku raketa i oružja Ukrajini vrednu milijardu dolara

ARHIVA - Visoko mobilni artiljerijski raketni sistem (HIMARS) ispaljen na nepoznatoj lokaciji u Ukrajini vidi se na snimku sa društvenih medija aplodovanom 24. juna 2022.

Bajdenova administracija je objavila da će poslati najveću do sada isporuku raketa, municije i drugog oružja iz zaliha Sekretarijata za odbranu ukrajinskim snagama - pomoć u iznosu od milijardu dolara.

SAD su obećale veliku novu isporuku oružja u trenutku dok analitičari upozoravaju da Rusija premešta vojnike i opremu ka južnim lučkim gradovima u nameri da odvrati ukrajinsku kontraofanzivu.

Pomoć uključuje dodatne rakete za visoko mobilne artiljerijske raketne sisteme HIMARS kao i hiljade komada artiljerijske municije, minobacačkih sistema, džavelin raketa i druge opreme. Vojni komandanti i drugi američki zvaničnici kažu da su HIMARS sistemi i artiljerija ključni u ukrajinskoj borbi i pokušajima da spreči Rusiju da zauzme dodatnu teritoriju.

Zajedno sa novom isporukom, ukupna američka pomoć Bajdenove administracije Ukrajini sada je veća od 9 milijardi dolara od kako su ruske trupe izvršile invaziju krajem februara.

“U svakoj fazi ovog konflikta fokusirali smo se na to da Ukrajincima obezbedimo šta im je potrebno, u zavisnosti od razvoja situacije na terenu", izjavio je Kolin Kal, zamenik sekretara za odbranu zadužen za politička pitanja, najavljujući novu isporuku oružja.

Do sada, najveći pojedinačni paket bezbednosne pomoći Ukrajini iznosio je milijardu dolara 15. juna. Međutim, ta pomoć je uključivala 350 miliona iz sredstava koje direktno odobrava predsednik kao i 650 miliona iz Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, koja obezbeđuje sredstva za obuku, opremu i druga sredstva koja mogu da se kupuju od drugih zemalja ili kompanija.

Paket najavljen u ponedeljak omogućava da se američki sistemi naoružanja i druga oprema brže dostave Ukrajini pošto stižu direktno iz skladišta Pentagona.

Protekla četiri mesec rata, Rusija se koncentrisala na zauzimanje regiona Donbasa u istočnoj Ukrajini, gde pro-ruski separatisti kontrolišu deo teritorije kao samoproglašene republike proteklih osam godina. Ruske snage su postepeno napredovale u tom regionu, dok ujedno vrše raketne napade da bi zaustavile kretanje ukrajinskih boraca u drugim delovima zemlje.

Kal je procenio da je u sukobima poginulo ili ranjeno do 80.000 ruskih vojnika. iako nije naveo kakav je odnos poginulih i ranjenih. Rekao je da su ruski vojnici uspeli da postepeno osvoje delove teritorije na istoku Ukrajine iako ne u poslednjih nekoliko nedelja. "Ali to je skupo koštalo rusku vojsku zbog dobrog funkcionisanja ukrajinske vojske i sve pomoći koju je Ukrajina dobila. Mislim da su se sada uslovi na istoku stabilizovali i da se fokus pomera ka jugu."

Nova pomoć finansira se iz paketa ekonomske i bezbednosne pomoći Ukrajini u vrednosti od 40 milijardi dolara koji je Kongres usvojio u maju. Ovo je 18. put da Pentagon šalje opremu iz američkih vojnih zaliha Ukrajini od avgusta 2021.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG