Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden, novoizabrana potpredsednica Kamala Haris i odlazeći predsednik Donald Tramp planiraju da organizuju mitinge u jugoistočnoj državi Džordžiji u poslednja dva dana pred drugi krug ključnih senatskih izbora, koji su zakazani za sledeći utorak.
Haris će se obratitit biračima na skupu u priobalnom gradu Savani, kako bi podržala demokratske kandidate - baptističkog sveštenika Rafaela Vornoka, koji se takmiči sa republikanskom senatorkom Keli Lefler, i Džona Osofa, televizijskog producenta, čiji je rival aktuelni repoublikanski senator Dejvid Perdju.
Bajden i Tramp najavili su da će održati mitinge u ponedeljak, dan pre izbora.
Bajden će se zajedno sa dvojicom demokratskih kandidata pojaviti na skupu u Atlanti, najvećem gradu u Džordžiji, dok je Trampov miting na kojem će se založiti za Lefler i Perdjua planiran da se održi nešto severnije, u okrugu Vitfild, na regionalnom aerodromu Dalton.
Odlazeći potpredsednik Majk Pens prethodno je vodio kampanju u Džordđžiji za dvoje republikanaca, baš kao i dvoje Trampove odrasle dece: Donald Tramp mlađi i Ivanka Tramp.
Drugi krug izbora za dva mesta u Senatu SAD neophodan je jer nijedan od četiti kandidata nije osvojio većinu na izborima 3. novembra, mada je Perdju vodio protiv Osofa u njihovom duelu, dok je Vornok imao prednost ispred Lefler, u konkurenciji ukupno 10 kandidata. Prema poslednjim anketama oba nadmetanja su previše neizvesna da bi se prognozirao pobednik.
Ishod dve trke veoma je važan za Vašington, jer odlučuje o tome ko će imati kontrolu nad Senatom tokom prve dve godine Bajdenovog mandata, posle 20. januara, kada se održava inauguracija.
Republikanci će imati prednost od 50-48 kada novi senatori i senatorke polože zakletvu u nedelju. Pobeda u jednoj ili obe trke u Džordžiji dala bi republikancima većinu u tom telu, a samim tim i pravo da određuju dnevni red, kao i većinu u svakom od senatskih zakonodavnih odbora.
Međutim, ukoliko i Vornok i Osof pobede, odnos republikanskih i demokratskih senatora bio bi 50-50 (dva nezavisna senatora uglavnom glasaju sa demokratama prim. nov), a novoizabrana potpredsednica Kamala Haris imala bi priliku da bude presudni glas u korist demokrata, u organizaciji odbora i kontrolisanju zakonodavnog kalendara.
Ukoliko republikanci osvoje kontrolu nad Senatom to bi zakomplikovalo usvajanje Bajdenovih zakonodavnih inicijativa u naredne dve godine i po svemu sudeći dovelo do dugih i napornih pregovora o kontroverznim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita, kontrola imigracije ili regulativa u vezi sa klimatskim promenama.
Demokratska kontrola nad Senatom, ukoliko se članovi stranke budu držalči ujedinjeni i glasali zajedno, mogla bi da olakša put za usvajanje Bajdenove agende.
U Džordžiji, nekadašnje republikanskom uporištu, Bajden je na izborima 3. novembra pobedio Trampa sa prednošću manjom od 12.000 glasova, od ukupno pet miliona.
Uprkos Trampovim protestima da ga je izborna prevara koštala 16 elektorskih glasova, koliko ta država donosi u Elektorskom koledžu, prema kojem se određuje ishod predsedničkih izbora u SAD, posle prvobitnog, i u dva ponovna brojanja - potvrđena je Bajdenova pobeda.
Bajden je prvi demokratski kandidat koji je pobedio u Džordžiji u poslednjih 28 godina, što je stranci donelo nadu da bi Vornok i osof takođe mogli da pobede u trci za Senat.
Očekuje se da će izlaznost u drugom krugu biti masovna, s obzirom da je rekordnih 3 miliona birača glasalo ranije.
Međutim, za sada se ne zna kako su ti birači glasali, jer prema zakonu Džordžije, prebrojavanje glasova ne može da počne pre utorka, zvaničnog dana izbora.
Izlaznost je do sada bila najveća u nekim od najnaseljenijih oblasti oko Atlante, koje su Bajden donele tesnu pobedu u ovoj državi novembru.
