Linkovi

Vojni i policijski sindikati u protestu "1 od 5 miliona": Da li se krše zakoni ili je sve po propisima?


Sa protestne šetnje u Beogradu 1 od 5 miliona, Foto: AP Photo/Darko Vojinovic

Vojni i policijski sindikalci su pre nešto više od mesec dana podržali proteste "Jedan od pet miliona" i aktivno učestvuju na skupovima, a u nekim gradovima u Srbiji su i organizatori protestnih šetnji. Ponekim mišljenjima oni imaju pravo da učestvuju u protestima, dok think thank Centar za evroatlantske studije (CEAS) u svojoj poslednjoj analizi ocenjuje da je trenutak za ovakav potez osetljiv.

Aktuelni protesti #1od5miliona dešavaju se u vrlo kompleksnom političkom trenutku kada Srbija obeležava 20 godina od NATO bombardovanja i dok pokušava da ostane posvećena mirnim naporima da postigne sporazum sa Kosovom, bili su samo formalno mirni do nelegitimnog upada u zgradu RTS. Oni su i pre toga imali elemente podsticanja nasilja, jer se organizatori nikada nisu ogradili od serije transparenata koji su pozivali na neustavno delovanje vojske i policije, a zatim i od činjenice da su se protestima, uz patetične formalne ograde o navodnom nepolitičkom učešću u narodnom protestu, pridružili duboko kompromitovani Vojni sindikat Srbije (VSS) i Policijski sindikat Srbije (PSS),” navodi se u CEAS analizi.

Nasuprot osude postupaka i nastupa sindikata uz ocenu da time krše zakon i Ustav, kao neko ko ima dugogodišnje iskustvo u sindikalnom organizovanju i sindikalnoj borbi Darko Marinković, direktor Centra za industrijske odnose, objašnjava da vojni i policijski sindikati imaju pravo da protestuju kao i svi drugi sindikati.

Članovi Vojnog sindikata Srbije na protestu, Foto: Official publication
Članovi Vojnog sindikata Srbije na protestu, Foto: Official publication

Pravo na sindikalno organizovanje spada danas u nesporne civilizacijske tekovine. To se odnosi i na policiju i vojsku, ali to pravo ima određena ograničenja. Svi zakoni i svi dokumenti koji govore o socijalnim i radničkim pravima imaju u vidu jednu činjenicu – nije isto biti prodavac u trafici i policajac ili vojnik. Imaju pravo na sindikalno organizovanje, ali to pravo se prilagođava prirodi i karakteru te službe, da ne dođe način ostvarivanja tog prava u sukob sa onim osnovnim funkcijama od kojih zavisi bezbednost građana i bezbednost zemlje,” kaže Marinković.

Direktorka Centra za evroatlantske studije, Jelena Milić, se ne slaže sa ovakvim stavovima i duboko je ubeđena da predstavnici sindikata nelegalno deluju:

Spomenuti sindikati i njihovi navodni zvanični predstavnici ne deluju po zakonima Republike Srbije i u svojim nastupima javno pozivaju pripadnike sistema bezbednosti da ne poštuju zakone i Ustav – u suštini strukturu demokratske kontrole,” navodi Milić.

Novica Antić, predstavnik reprezentativnog Vojnog sindikata Srbij, odgovara da je vojska stala uz narod.

Rukovodstvo sindikata je donelo odluku da podrži narodne proteste, ali mi smo se izričito ogradili od bilo kakve politizacije. Mi podržavamo narodni protest, jer smo i sami žrtve loše vlasti. Nama je vlast poslodavac, ometeni smo u ostvarivanju svojih prava, šikanirani, naši predstavnici se proganjaju i zlostavljaju”, objašnjava Antić.

Milić vojnim i policijskim sindikatima i njihovim liderima zamera i retoriku, a prema njenom mišljenju pripadnici sistema bezbednosti u Srbiji nemaju pravo da učestvuju u politici:

Još važnije, oni se ne mogu posmatrati kao nenasilni pokret zato što ključni govornici na ovim protestima pozivaju aktivne pripadnike sistema bezbednosti da krše Ustav i pozitivno pravo koje propisuje demokratsku kontrolu sistema bezbednosti. Naglašavamo da je aktivnim pripadnici sistema bezbednosti Srbije zakonom zabranjeno da učestvuju u bilo kakvim političkim aktivnostima,” kaže Milić.

Sindikati imaju pravo na protest

Marinković se ne slaže sa ovakvim viđenjem, ali vidi neke druge probleme i zamke na koje sindikalni aktivisti mogu da nasednu kada je prelazak na politiku u pitanju:

Jedna stvar mora da se zna – radnici ostvaruju svoja prava kroz sindikat, ali imaju pravo i da se politički organizuju, da politički deluju, da budu članovi stranaka i da na razne načine, pa i protestom izražavaju svoje stavove. Ne smeju se te dve stvari pomešati u tom smislu da sindikat i radnici postanu plen u rukama neke političke partije", kaže Marinković i dodaje:

"To je pitanje odgovornosti i stranaka, a pre svega sindikata. Da budem malo ciničan – ne smeš da se prodaš. Tako da postoji bojazan da članovi sindikata budu izmanipulisani. Izlazak na ulicu koji ne uspe, koji ne donese rezultat – to je metak u kolena sindikata, takav sindikat se ne oporavlja,” kaže Marinković.

Opozicioni političari iz Saveza za Srbiju nisu mnogo u svojim govorima pominjali sindikate i prava radnika, što je jedan od problema koji su i sami predstavnici sindikata prepoznali. Opozicija se uglavnom bavi smenom predsednika Aleksandra Vučića i borbom za slobodne i fer izbore, i za sada nema neku jasnu političku platformu, zbog čega radnička prava nisu u prvom planu.

Mi ni od jednog opozicionog lidera nismo čuli bilo kakav program ni konkretne ciljeve, ne samo za sindikate, koje bi oni kao opozicija mogli da ponude nekom biračkom telu kada bi došlo do izbora. To mislim da je i glavni problem toga što ovi protesti polako jenjavaju. Mi smo imali ponovo dosta ljudi na ulicama proteklog vikenda, ali mislimo da je razlog tome kulminacija nezadovoljstva i lošeg odnosa vlasti prema svima nama, a ne zato što opozicija ima neki program koji je nama stalo da podržimo,” kaže Antić.

Dogovor sindikata i SzS?

Osim u borbi za bolji život i prava radnika, sindikalni pokreti su neretko angažovani kada je u pitanju politika i promena vlasti, a nisu nepoznati slučajevi da pojedine vođe sindikalaca posle naprave karijere u politici. Primera je u svetu mnogo, a možda najpoznatiji je onaj Džimija Hofe ili Leh Valense.
A kako najavljuje Antić iz vojnog sindikata, svi oni koji su na protestima na ulicama bi mogli da sednu za jedan sto i naprave dogovor.

Nama to naravno smeta i mi smo i predlagali da svi zajedno formiramo jedan krizni štab koji bi formulisao zajedničke ciljeve. Ovako šetanje u prazno ne vodi ničemu. Dobijamo neke signale da će možda doći do toga da svi zajedno sednemo za sto i dogovorimo se oko toga,” kaže predstavnik vojnog sindikata.

Vlast, sa druge strane, poručuje da nema nameru da ispunjava zahteve opozicije, što postavlja nove izazove pred same proteste, ali i vojne i policijske sindikate. Sa jedne strane su opravdani zahtevi građana, sa druge nepopustljivost vlasti, zbog čega će vođama pokreta "Jedan od pet miliona" biti potrebno mnogo mudrosti da isplivaju i izbore se sa takvom situacijom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG