Svetska meteorološka organizacija (WMO) upozorava SAD i zemlje na Karibima i Centralnoj Americi da budu spremne za, kako se očekuje, još jednu nadprosečnu sezonu atlantskih uragana.
Izgledi za ovogodišnju sezonu uragana, koja je započela u utorak, su mračni. Prošlogodišnja rekordna sezona imala je 30 tropskih oluja koje su dobile imena, uključujući 19 uragana, od kojih šest glavnih.
WMO saopštava da će sezona atlantskih uragana 2021. verovatno biti manje aktivna, sa između 13 i 20 oluja sa imenima, od kojih bi šest do 10 mogle da postanu uragani.
Portparolka WMO-a Krel Nulis kaže da će naredna sezona verovatno biti posebno teška za zemlje poput onih u Centralnoj Americi, koje se još uvek oporavljaju od prošlogodišnjih razornih oluja.
"Menadžeri za vanredne situacije su očigledno veoma zabrinuti da će, ako naiđe još jedna tropska oluja ili uragan, to imati ozbiljne posledice. Potreban je samo jedan uragan da dođe do kopna u sezoni da bi se izbrisale godine socijalnog i ekonomskog razvoja", rekla je.
Nulis kaže da klimatske promene utiču na sezonske oluje, koje se povećavaju po intenzitetu i učestalosti. Ona kaže da su koncentracije ugljen-dioksida i dalje na rekordno visokim nivoima i da će i dalje pokretati globalno zagrevanje.
"Svi prirodni klimatski događaji sada se odvijaju u kontekstu klimatskih promena, koje povećavaju globalne temperature. Kao što znamo, pogoršavaju ekstremno vreme i utiču na sezonske obrasce kiša", rekao je Nulis.
Iako je 2021. godinu počela relativno opušteno, Nulis je upozorila da ne veruje da postoji pauza u klimatskim promenama. Primetila je da WMO predviđa verovatnoću od 90 odsto da najmanje jedna godina između 2021. i 2025. postane najtoplija zabeležena, skidajući 2016. godinu sa prvog mesta. Globalne prosečne temperature 2016. godine bile su za 0,99 stepeni Celzijusa toplije nego što je to bio slučaj sredinom 20. veka.
Sezona atlantskih uragana završava se 30. novembra.
