Na spoljnopolitičkom planu godina na izmaku nije bila ništa manje uzbudljiva od ranijih - u 2021. bilo je mnogo praznog hoda, kontradiktornih odluka i ne prevelikog napretka - pre svega na putu ka EU.
Podvlačenje crte na kraju godine možda je najbolje početi od samog kraja i vesti da je sredinom decembra otvoren pregovarački klaster 4 - iz oblasti zaštite životne sredine. Poslednjih godina Srbija nije otvorila ni jedan novi klaster ili poglavlje, a, kako smatra bivši diplomata Srećko Đukić, Brisel otvaranjem ovog klastera u stvari pokušava da stvari u vezi sa ekologijom stavi - koliko je to moguće - pod svoju kontrolu:
"Zaista to se ne može pripisati nekoj aktivnosti Srbije i njene spoljne politike u smeru EU. Više je to stvar, u stvari isljučivo je stvar EU zato što je EU procenila da ona te stvari mora uzeti u svoje ruke. I na kraju krajeva EU u tom sektoru daje mnogo više para nego srpska država. Prema tome, taj klaster je sa nekog stanovišta i dalje politički neutralan".
Analitičari zbivanja na Balkanu i Srbiji ocenili su da je ovogodišnji izveštaj EU o Srbiji nešto povoljniji nego prošlogodišnji, ali kako smatra sagovornik Glasa Amerike, to je zapravo pokušaj da se da se ojačaju evropske snage.
Iz tog ugla, prema mišljenju Đukića, važan je angažman Sjedinjenih Država, a odluka predsednika Džoa Bajdena da za specijalnog izaslanika sa region postavi Gabriela Eskobara, a za novog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila - mogla bi da donese brže pomeranje stvari:
"Ja mislim da oni rade jednu racionalnu politiku ubeđivanja i dokazivanja da je taj put kojim ide, na primer Republika Srpska, apsolutno pogrešan. Da se taj put mora napustiti i mislim da je dobro da oni to rade tako metodski, da to demokratski dokažu. Jer ako bi se to lomilo preko kolena, to bi moglo i tako da se radi, uvek bi ostajao onaj gorak ukus - pa vidite, oni su opet nametnuli nama rešenje".
Ove godine prvi put su se u Briselu sastali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, ali u oba susreta nije ostvaren veći napredak:
"Na pitanju Kosova - na vlasti su one snage koje su dominirale 90-tih godina u Srbiji, ali Priština i Kurti nemaju tu ratnu prošlost, ali imaju neku tvrdoglavu koju ja koliko vidim i koliko osećam, Zapad pokušava da omekša, a ako ne omekša proći će verovatno kao njegovi prethodnici, odnosno njegov prethodnik koji neke stvari oko toga nije shvatao".
Za razliku od sve težih odnosa sa Briselom, vlasti u Beogradu su snažno promovisale dobre odnose i veze sa Rusijom, Kinom, Turskom ili arapskim zemljama. Primer šestomesečnog gasnog aranžmana sa Moskvom to najbolje dokazuje, ali kako smatra Srećko Đukić, ukoliko Beograd pokušava da ucenjuje Brisel odnosima sa Kinom ili Rusijom - to neće ispasti na dobro:
"Vi zaista imate utisak da se mi integrišemo u Rusiju kao neka ruska gubernija. Ne integrišemo se kroz EU, nego se direktno integrišemo, što nam stvara prepreke za integraciju u EU. Tako je i sa Kinom. Sa Kinom još imamo te orgromne kredite koje uzimamo, pa onda dajemo kineskim fimama netransperentno. To se tamo negde u četiri oka dogovara - i kredit, i kamate, i ko će raditi itd. Tako da to nama pravi jako velike smetnje na putu evropskih integracija”, kaže Đukić i dodaje:
“Niko u Srbiji nema ništa protiv ni Rusije, ni Kine, ni Turske, ni arapskih zemalja, ali one su stotinama i hiljadama kilometara daleko od Srbije i nije moguće sa njima se integrisati. Mi smo deo evropskog kontinenta, mi smo jedno ostrvo u moru EU. I moramo pre svega tu da se integrišemo”.
Na pitanje o tome šta očekivati na spoljnopolitičkom planu naredne godine Đukić ističe da će odgovor na to pitanje u velikoj meri zavisiti i od izbora u aprilu 2022. godine i rezultata koji će ostvariti aktuelna vlast:
"A u spoljnoj politici ja mislim da će se stvari dosta zaoštriti u odnosu na Srbiju. Pogotovu ako se ništa u Srbiji ne promeni u odnosu na današnji dan u smislu strukture vlasti na raznim nivoima - onda će ova vlast imati velike izazove pred svetom, odnosno pred EU i Zapadom u celini".
Kao i prethodne, i 2022. godina neće biti laka - mnogo toga najviše zavisi od same Srbije i veštine vlasti da sa što manje štete uvede zemlju u neke mirnije spoljnopolitičke vode.
