Kretanje Srbije ka autoritarizmu moglo bi postati glavna prepreka njenom pristupanju Evropskoj uniji – za šta se kao mogući datum pominje 2025. godina, navedeno je u tekstu objavljenom na internet stranici Evropskog parlamenta (EP), čiji je autor Martin Rasel – analitičar istraživačkog odseka EP specijalizovanog za Rusiju i jugoistočnu Aziju.
Rasel u svojoj analizi navodi da se Srbija smatra vodećom među zemljama Zapadnog Balkana koje teže članstvu u Evropskoj uniji. Kao razloge za to taj istraživač navodi njene demokratske institucije, nivo ekonomskog razvoja, i kako je ocenio, njenu sveukupnu spremnost za pristupanje EU.
Međutim, analitičar Evropskog parlamenta opisuje Srbiju i kao državu u kojoj je dominantna figura predsednik Aleksandar Vučić koji je, kako Rasel podvlači, izabran na pretežno ceremonijalnu funkciju.
„Kritikovanje politike koju vode vlasti tumači se kao izdaja srpskih interesa. Čini se da je cilj da se marginalizuju kritički glasovi, dok se snaga koncentriše u rukama vlade pod vođstvom Srpske napredne stranke (SNS). Ton verbalnih napada političara SNS (partije Aleksandra Vučića prim.nov.) i njihovih saveznika na nezavisne medije, političku opoziciju i civilno društvo često je žestok", navedeno je u tekstu.
Martin Rasel primećuje da je sloboda štampe u opadanju već nekoliko godina, posebno pošto je Aleksandar Vučić počeo da obavlja funkciju premijera 2014. godine.
„Veliki deo medija sada direktno kontroliše država ili pak ljudi koji su u sprezi sa Srpskom naprednom strankom. Nezavisni novinari se suočavaju sa pretnjama, pa čak i nasiljem, a počinioci se retko osuđuju“, navodi taj istraživač u tekstu.
Kao jedan od značajnih trenutaka Rasel označava prebijanje opozicionog političara Borislava Stefanovića, novembra 2018. Ukazuje da je to izazvalo talas protesta širom Srbije.
„Nedelju za nedeljom na hiljade ljudi izlazi na ulice, optužujući predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku za autoritarnu vlast, napade na nezavisne medije, izborne prevare i korupciju. Iako su protesti počeli tek nedavno, oni ukazuju na zabrinjavajuće dugoročne trendove“, primećuje Rasel.
Takođe, analizira i stanje u Skupštini Srbije – navodeći da vladajuća koalicija koristi parlamentarnu većinu da sistematski blokira smislene rasprave o zakonodavnim predlozima. Ukazuje da je, u znak protesta, opozicija od februara ove godine bojkotuje rad parlamenta.
Ocene Evropskog parlamenta o Srbiji
Evropski parlament je novembra 2018. godine usvojio rezoluciju, nakon donošenja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, kojom je pozdravio njenu posvećenost integraciji u Evropsku uniju. Pomenuto je nekoliko pozitivnih pomaka: rad sudova na smanjenju zaostalih starih predmeta, ređa upotreba hitnih procedura za usvajanje zakona u Skupštini Srbije, osnivanje Radne grupe za izradu nove Medijske strategije.
Međutim, ukazano je i na brojne probleme: politički uticaj na pravosuđe, neuspeh parlamenta da efektivno nadgleda izvršnu vlast, upotreba kleveta i optuživanje opozicionih političara bez argumenata, nedostatak efikasnih javnih konsultacija, uključujući i predloge za izmene Ustava i druge važne zakone, pretnje i nasilje nad novinarima, administrativno uznemiravanje i negativne kampanje protiv pojedinih organizacija civilnog društva.
