Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u četvrtak rezolucije o napretku pet zemalja Zapadnog Balkana - Crne Gore, Srbije, Kosova, Makedonije i Albanije, na njihovom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, prenose mediji u regionu.
Evropski parlament (EP) je većinom od 503 glasa "za" usvojio rezoluciju o Srbiji, kojom se konstatuje napredak zemlje na putu pristupanja EU. Protiv je bilo 85, a uzdržanih 47 poslanika.
Normalizacija odnosa sa Kosovom ponovo je naznačena kao ključna za dalji napredak Srbije, dok se rezolucijom kazuje na potrebu jačanja reformi posebno u oblasti vladavine prava. Prethodno, izvešataj, koji je osnov za rezoluciju, predao je izvestilac EP Dejvid Mekalister.
On je ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije.
Srbija je i ove godne najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti.
Najviše pažnje i ovoga puta Evropski parlament dao je oblasti vladavine prava u Srbiji, uz konstataciju da je napredak u toj oblasti ključan za celeokupni napredak Srbije ka članstvu u EU.
Posebno se instira na nezavisnosti pravosuđa, snažnijoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na obezbeđivanju uslova za medijske slobode i slobodu izražavanja.
Evropski parlament pohvalio je Srbiju za konstruktivne bilateralne odnose u regionu, ali i naznačio važnost normalizacije odnosa sa Kosovom.
Srbija se poziva na primenu svih do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu se posebno insistira na formiranju Zajednice srpskih opština.
Naglašava se važnost ubrznja ”nove faze dijaloga” koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz ”definisani pravno obavezujući sporazum”, a od Evropske službe za spoljne poslove traži se ocenjivanje rada obe strane u procesu ispunjavanja obaveza.
Istovetan deo za Srbiju i Kosovo
Rezolucija o Srbiji ove godine ima istovetan deo teksta kao i rezolucija o Kosovu u kome se naglašava se ”multietničku prioroda i Kosova i Srbije” kao i činjenica da ”etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu”.
”Podržava se dijalog u kojem posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova. Smatra se da svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo”, stoji u testu obe rezolucije.
I ove godine Evropski parlament pozvao je Srbiju da više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU ”uključujuči i politiku prema Rusiji”.
Izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister je povodom usvajanja rezolucije o Srbiji poručio da je zemlja napredovala na svom evropskom putu i da postoji široka podrška među evropskim parlamentarnim grupama za put Srbije ka članstvu u Uniji.
”Srbija će se pridružiti EU kada bude spremna, nadam se pre nego kasnije. Ta spremnost zavisi od nastavka reformi i nastavka politike dobrosusedskih odnosa i pomirenja iako razumem da nije lak trenutak u odnosima Beograda i Prištine, zbog odluka donetih od strane Prištine”, poručio je Mekalister.
Napredak CG u borbi protiv korupcije, ali brine nasilje
U rezoluciji o napretku Crne Gore, EP pozdravlja istrage, gonjenje krivaca i presude u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali i ističe zabrinutost zbog "sve više slučajeva nasilja i atentata povezanih s organizovanim kriminalom”, prenose mediji u Crnoj Gori.
EP navodi i da nasilje i atentati "štetno utiču na svakodnevni život običnih građana" i pozdravlja činjenicu da su se vlasti pozabavile ovim pitanjem, ipak tražeći od zvanične Podgorice "preciznije preventivno djelovanje", prenose "Vijesti".
Poslanici Evropskog parlamenta podvlače da je potrebno ojačati konkretne rezultate u borbi protiv korupcije , naročito kada je u pitanju pranje novca i trgovina ljudima.
Evropski parlament navodi da je “sve više zabrinut zbog stanja u slobodi izražavanja i medijima u Crnoj Gori”, podsjećajući crnogorske vlasti da je Evropska komisija u tri uzastopna izvještaja potvrdila da nema napretka na ovom polju.
U rezoluciji se najoštrije osuđuje zastrašivanje, verbalni i fizički napadi na novinare, kao i prljava kampanja, kako protiv novinara tako i protiv civilnog društva, ali i izražava posebna zabrinutost zbog napada na novinarku "Vijesti" Oliveru Lakić i poziva na potpunu istragu ovog slučaja.
U rezoluciji, koju je podržalo 484 poslanika, uz 80 glasova protiv i 63 uzdržanih, takođe se osuđuje stalni finansijski i uređivački pritisak na crnogorski javni servis (RTCG).
"Poziva se političko rukovodstvo Crne Gore da se usredotoči na preostale izazove i riješi probleme koji su vezani za vladavinu prava, slobodu medija, korupciju, pranje novca, organizovanoi kriminal i nasilje koji su povezana za ovim pitanjima, te da se ova pitanja smatraju prioritetnim", navodi se u usvojenoj rezoluciji EP.
U dokumentu se podsjećaju političke partije da konstruktivni politički angažman zavisi od potpuno funkcionalnog parlamenta "u kojem svi političari preuzimaju odgovornost prema biračima, time što će zauzeti svoje mjesto u parlamentu", prenosi portal Antena M.
Vladu u Podgorici EP, pored ostalog, poziva da u potpunosti istraže sve navode oko izbornih nepravilnosti, a posebna zabrinutost se naglašava zbog isključivanja Vanje Ćalović Marković iz Agencije za sprječavanje korupcije.
Kosovo sporo sprovodi reforme
Rezoluciju o Kosovu, Evropski parliament je usvojio sa 393 glasa ”za”, 139 glasova protiv, dok je 71 poslanik bio uzdržan. U tom dokumentu navodi se ograničen napredak u reformama koje se tiču kretanja ka Evropskoj uniji i poziva na ubrzanje sveobuhvate normalizacije odnosa sa Beogradom.
Parlament EU je u rezoluciji o Kosovu upozorio na sporost u sprovođenju reformi, a kao razlog naveo problem "stalne polarizacije među političkim partijama" i ”nedostatak međustranačkog konsenzusa”.
U tekstu rezolucije navodi se zabrinutost zbog "široko rasprostranjene korupcije, elemenata zarobljene države, nepotrebnog političkog uticaja, nepoštovanja pravnih postupka uključujući i slučajeve ekstradicije".
Rezolucijom se izražava žaljenje zbog nespremnosti prištinskih vlasti da se bave slučajevima ratnih zločina, a Priština poziva da dokaže svoju čvrstu i nedvosmislenu posvećenost specijalnim komorama i specijalnom tužilaštvu u Hagu.
Dokument o Kosovu pozdravlja usvajanje zakona u okviru Evropske reformske agende (ERA) i ratifikaciju sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, istovremeno ukazujujući na važnu ulogu neodložnog davanja vizne liberalizacije Kosovu, zbog unapređenja stabilnosti.
Istovremeno, pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, pozivaju se da ga priznaju, kako bi mu se olakšali odnosi sa Srbijom, navodeći da EP smatra da “razmjena teritorije” može biti prihvatljiva samo uz međusobni dogovor, u skladu sa međunarodnim pravom i regionalnom stabilnošću.
Pohvale za Makedoniju i Albaniju
U rezoluciji o Makedoniji, EP je pohvalio tu zemlju zbog snažne posvećenosti reformama ali i izrazio zabrinutost zbog problema sa organizovanim kriminalom I podjelom vlasti.
Vlada u Skoplju se posebno ohrabruje da poštuje ishod referenduma o imenu zemlje u skladu sa sporazumom sa Grčkom iz juna 2018, a članice EU - koje su i članice NATO - pozivaju se da podrže pristupanje Makedonije NATO-u kao korak ka većoj sigurnosti i političkoj stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.
Rezolucija o Albaniji navodi da je ta zemlja na putu ka EU ostvarila napredak u pet ključnih oblasti, ali i da su korupcija i politička nestabilnost i dalje prisutni, navodeći da to znači da zemlja ne može da krene dalje od rane faza pretpristupnih priprema.
Evropski parlament pozdravlja kontinuirani napredak Albanije u EU reformama, posebno u pravosuđu. Pohvaljeni su jačanje pravnog i institucionalnog okvira, kao i napredak u borbi protiv organizovanog kriminala.
