U Ajdahu je cenzurisana umetnička izložba, a tinejdžerima je rečeno da ne mogu da svedoče na nekim zakonodavnim saslušanjima. U saveznoj državi Vašington, zakonodavac je predložio telefonsku liniju da bi vlada mogla da prati uvredljive izjave iz predrasuda, kao i zločine iz mržnje. Na Floridi, blogeri se bore protiv zakona koji bi ih primorao da se prijave državi ako pišu postove koji kritikuju zvaničnike.
U međuvremenu, zabrane knjiga i dreg predstava postaju sve češće širom zemlje.
"Vidimo ogromne napade na slobode Prvog amandmana širom zemlje, na svim nivoima vlasti. Cenzura se širi i veoma je uznemirujuća “, rekao je Džo Kon, zakonodavni i politički direktor Fondacije za individualna prava i izražavanje.
"Ove godine suočeni smo sa talasom zakona usmerenih na dreg nastupe, gde je jednostavno neodređenost u smislu pola dovoljna da pokrene kaznu. Takođe vidimo talas zakona koji regulišu ono što može da bude u javnim ili K-12 školskim bibliotekama , kaže Kon. "Na fakultetskim kampusima pratimo podatke o pokušajima da se članovi fakulteta kazne ili čak otpuste zbog govora ili izražavanja. Brojevi su zapanjujući – to je najveća stopa koju smo videli u naših 20 godina postojanja."
Prava na osnovu Prvog amandmana bila su stabilna u Americi decenijama, rekao je Ken Polson, direktor Centra za slobodu govora na Državnom univerzitetu Srednjeg Tenesija, ali poslednjih godina mnoge države su se vratile taktici protiv govora koju su koristili ljudi poput senatora Džoa Mekartija tokom "Crvenog plašenja" ranih 50-ih godina prošlog veka.
Mekarti i drugi su pokušali da ućutkaju političke protivnike, optužujući ih da su komunisti ili socijalisti, koristeći strah i javne optužbe, da bi potisnuli osnovna prava na slobodu govora. Pojam "Mekartizam" je postao sinonim za neosnovane napade na slobodu izražavanja, a i Vrhovni sud SAD-a je pomenuo taj fenomen u nekoliko presuda vezanih za Prvi amandman.
"Uočavamo usklađeni talas koji nismo videli decenijama“, kaže Polson, ističući države kao što je Florida gde je republikanski guverner Ron Desantis insistirao na zakonu koji bi kriminalizovao dreg predstave, ograničio odrednice koje nastavnici mogu da koriste za učenike, omogućio roditeljima da odaberu koje knjige mogu da budu u bibliotekama i potpuno blokirao neke časove istorije.
"Prilično je zapanjujuće da toliko političara maše zastavom slobode, dok rade sve što mogu da naruše prava slobode govora Amerikanaca“, rekao je Polson.
Ipak, nijedna politička grupa nema monopol na cenzuru – agresivnost se povećava širom spektra, navodi Kon.
Hitnu telefonsku liniju za incidente iz predrasuda, u saveznoj državi Vašington, koja je odbačena u jednom od odbora ranije ove godine, sponzorisao je demokratski senator Havijer Valdez, kao i nekoliko grupa, uključujući Antiklevetničku ligu, Urbanu ligu, Savet za američko-islamske odnose i druge. Cilj je bio da se državi pomogne u prikupljanju informacija o zločinima iz mržnje i incidentima iz predrasuda i da se žrtvama pruži podrška i kompenzacija u trenutku kada se povećava broj izveštaja o zločinima iz mržnje.
Protivnici, uključujući Fondaciju za individualna prava i izražavanje, rekli su da se plaše da će to da utiče na zaštićeni govor, jer obuhvata i kriminalno ponašanje i uvredljivo pristrasne izjave.
Govor mržnje može biti štetan i neprijatan, ali je i dalje generalno zaštićen Prvim amandmanom. Federalni Sekretarijat za unutrašnju bezbednost i eksperti koji proučavaju ekstremizam, upozorili su da se retorika mržnje može posmatrati kao poziv na akciju ekstremističkih grupa.
Savezna država Oregon je otvorila sličnu liniju 2019. Primila je gotovo 1.700 poziva u 2021. godini, a skoro 60 odsto prijavljenih incidenata nije potpadalo pod ono što zadovoljava kriminalne standarde, navodi se u godišnjem izveštaju kancelarije državnog tužioca Oregona, Elen Rozenblum.
"Ljudi na vlasti ciljaju svoje političke protivnike, tako da to ko je ućutkan, zaista zavisi od toga gde se nalazite na mapi i od individualnog konteksta“, rekao je Kon.
Umetnica Katrina Majkut doživela je to iz prve ruke prošle nedelje, kada su umetnička dela koja je pokazala u više od dvadeset saveznih država u protekloj deceniji, neočekivano cenzurisana u maloj državnoj školi u Luistonu, u Ajdahu.
Majkut koristi vezenje da bi istakla i potkopala istorijski uske ideje o ženstvenosti i majčinstvu. Angažovana je da organizuje izložbu na državnom koledžu Luis-Klark, sa fokusom na probleme zdravstvenog sistema, kao što su hronične bolesti, trudnoća i oružano nasilje.
Međutim, 2. marta, dan pre otvaranja izložbe, Majkut i još dvema umetnicama je rečeno da će neki od njihovih radova biti uklonjeni zbog straha administratora da će da naruše"Zakon bez javnih fondova za abortus", u Ajdahu.
Taj zakon iz 2021. zabranjuje entitetima koje finansira država da promovišu abortus ili preduzimaju druge mere koje bi mogle da se vide kao obuka ili savetovanje za abortus.
Majkutin štrikani rad koji prikazuje Misoprostol i Mifepriston tablete – koje se mogu koristiti zajedno za podsticanje abortusa na početku trudnoće – uklonjen je sa izložbe, zajedno sa zidnim plaketom sa detaljima zakona o abortusu u Ajdahu.
Četiri dokumentarna video i audio dela umetnice Lidije Nobles, koja su prikazala žene kako pričaju o svojim iskustvima sa abortusom, takođe su uklonjena. Deo serije pisama umetnice Mišel Harni iz 1920-ih, koje je napisala osnivačica "Planiranog roditeljstva" Margaret Sanger, je takođe uklonjen sa izložbe.
"Takva cenzura je šokantna i nerealna“, istakla je Majkut, koja dizajnira svoju umetnost da bude obrazovna, a ne sukobljavajuća. "Ako se cenzuriše najravnopravnije, dvostranačko umetničko delo oko ove teme, onda će sve biti cenzurisano."
Logan Fouler, portparol Luis-Klark koledža, rekao je da je škola donela odluku posle konsultacija sa advokatima o tome da li prikaz umetnosti može da krši zakon. Republikanski zakonodavac Brus Skaug, autor zakona, izjavio je u utorak da nije namera da se "spreči otvorena diskusija" o abortusu — već samo da se spreči korišćenje poreskih dolara za promovisanje abortusa.
Cenzura umetničke izložbe dogodila se samo dva meseca posle još jedne Skaugove kontroverzne odluke. Kao predsednik Odbora za pravosuđe i pravila u skupštini Ajdaha, Skaug je u januaru saopštio da osobama mlađim od 18 godina neće biti dozvoljeno da svedoče u njegovom odboru. Drugi predsednik republikanskog odbora je ubrzo pratio taj primer.
Zakonodavci imaju mogućnost da ograniče svedočenje u odborima i često koriste ta ograničenja da bi održali rad zakonodavaca fokusiranim i pravovremenim. Ipak, ograničenje govora zasnovano na godištu izgledalo je kao prvo takvo za tu državu.
Grupa tinejdžera preduzela je akciju, pokrećući telefonske i elektronske kampanje i organizujući proteste.
"Postoji očigledan nedostatak dalekovidnosti kod političara koji pokušavaju da eliminišu glasove onih koji će ih jednog dana birati i na kraju ih zameniti“, napisala je grupa od 32 srednjoškolska lidera u zajedničkom članku koji je poslat medijima širom države. "Pitamo republikanske lidere u Ajdahu, čega se toliko plašite?"
Zakonodavci su na kraju izmenili ta pravila, omogućavajući mladima da svedoče sve dok imaju potpisane dozvole roditelja ili staratelja.
Skaug je rekao da je to pravilo bilo neophodno da bi se osiguralo da roditelji budu svesni da li njihova deca napuštaju školu da svedoče u državnoj skupštini. On još uvek namerava da daje prednost starijim stanovnicima kada je vreme za svedočenje ograničeno, ali je naveo da nije svestan da je bilo kojoj mladoj osobi do sada uskraćena prilika da svedoči ove godine.
Za Kona, napori u Ajdahu i drugde odražavaju opasnost od pokušaja da se ograniči izražavanje ljudi koji imaju suprotstavljene stavove.
"Moramo da budemo stalno na oprezu ako želimo da naša kultura individualnih sloboda prevlada“, rekao je on. "Loše ideje se bolje rešavaju kroz debatu i dijalog nego kroz vladinu cenzuru."
