Američke snage napustile su aerodrom Bagram, glavnu američku bazu u Avganistanu, i predale kontrolu avganistanskim Nacionalnim snagama bezbednosti (ANDSF) potvrdio je američki odbrambeni zvaničnik za Glas Amerike.
Skoro dve decenije je baza, 60 kilometara severno od Kabula, služila kao središte američke borbe za uklanjanje talibanskih snaga s vlasti i borbu protiv terorista Al-Kaide odgovornih za ubistvo hiljada Amerikanaca 11. septembra 2001.
Portparol avganistanskog ministarstva odbrane potvrdio je u petak povlačenje svih stranih trupa iz Bagrama.
"Sve koalicione i američke trupe napustile su sinoć vazduhoplovnu bazu Bagram. Baza je predata ANDSF-u", tveetovao je Favad Aman. Rekao je da će avganistanske nacionalne odbrambene i sigurnosne snage zaštititi i koristiti bazu u borbi protiv terorizma.
General Ostin "Skot" Miler, komandant američkih snaga u Avganistanu, još uvek je u zemlji i nadgleda tamošnje američke snage, prema zvaničniku.
Bajden: Povlačenje iz Avganistana neće biti okončano u narednim danima
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da povlačenje američkih trupa iz Avganistana koje je u toku - neće biti okončano u narednih nekoliko dana.
U obraćanju novinarima u Beloj kući Bajden je rekao da je uveren da avganistanski lideri imaju kapacitet da održe aktuelnu izvršnu vlast - ali da je zabrinut zbog, kako je ukazao, unutrašnjih pitanja.
Američki predsednik u aprilu je poručio da će se američke trupe iz Avganistana povući do 11. septembra 2021. na dvadesetu godišnjicu napada Al Kaide u Sjedinjenih Državama koji su uzrokovali američku intervenciju u Avganistanu - zemlji u kojoj su se skrivale vođe te terorističke organizacije.
"General Miller i dalje zadržava sve mogućnosti i ovlašćenja da zaštiti snage“, rekao je zvaničnik Glasu Amerike, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Dodatne američke objave o Avganistanu nisu bile očekivane tokom vikenda, prema zvaničniku. Drugi izveštaji medija sugerišu da bi povlačenje iz Avganistana moglo biti završeno do Dana nezavisnosti SAD u nedelju, 4. jula.
Portparol talibana, Zabihulah Mujahid, pozdravio je najavu.
"Ovo povlačenje smatramo pozitivnim korakom. Avganistanci se mogu približiti stabilnosti i miru uz potpuno povlačenje stranih snaga", rekao je on za Glas Amerike dodajući da je povlačenje takođe bilo korisno i za SAD i za Avganistance.
Protalibanski nalozi na društvenim mrežama proglasili su pobedu pobunjenika, čim su u petak počeli da pristižu izveštaji o tome da je američka vojska ispraznila Bagram.
Tamim Asej, izvršni predsednik Instituta za ratne i mirovne studije sa sedištem u Kabulu, rekao je da je aerodrom Bagram ulazna i izlazna tačka, i Sovjeta, i Amerikanaca.
"Kao strateška baza i aerodrom, simbolizuje sve što je pošlo po zlu u američkoj intervenciji u Avganistanu", rekao je Asei za Glas Amerike.
"Njegova veličina i zapovedništvo na vrhuncu nekada su simbolizovali američku dominaciju u zemlji, a sada prazni kampovi sa opremom kojom Avganistanci ne mogu upravljati niti je održavati jer je preskupa, simbolizuje napuštanje i poraz", primetio je.
Miler je rekao novinarima u Kabulu u utorak da bezbednosna situacija "trenutno nije dobra" i upozorio talibane da ne pokušavaju da silom preuzmu kontrolu nad državom.
"Vojno preuzimanje nije u interesu nikoga, sigurno ne za narod Avganistana", rekao je Miler.
Od 1. maja, kada je povlačenje započelo, talibani su udvostručili broj okruga koje kontrolišu, navodi Long vor žurnal (Long War Journal) Fondacije za odbranu demokratija. Talibani su zauzeli više od 80 okruga u poslednja dva meseca, pa je sada ukupno 157 okruga pod kontrolom talibana.
Bredli Bouman, stručnjak za odbranu iz FDD-a i afganistanski veteran, rekao je da očekuje da će talibanski dobici zaista značajno ojačati kada se povlačenje završi.
"Bojim se i verujem da ćemo se vratiti u Avganistan za nekoliko godina, ako ne i meseci", rekao je za Glas Amerike. "Jasno je da je predsednik (Džo) Bajden doneo političku odluku na koju ima pravo kao vrhovni komandant, koja je ignorisala uslove i ignorisala savete svojih komandanata na terenu".
Bivši šef američke Centralne komande, penzionisani general Džosef Vogtel rekao je prošlog meseca za Glas Amerike da je narativ o "večom ratu" u SAD imao veliku ulogu u političkom dijalogu oko odluke o povlačenju, koji je nazvao razočaravajućim.
"Još uvek imamo snage u Japanu. Još uvek imamo snage u Koreji decenijama i decenijama nakon završetka sukoba. A razlog što ih imamo je zato što pokazuje našu rešenost, pokazuje našu želju da podržimo naše interese i pokazuje našu snažnu podršku našim partnerima na terenu", rekao je za Glas Amerike.
"Ne mislim da smo u situaciji kada je ovo scenario trenutnog kolapsa, ali avganistanskim snagama će trebati podrška", dodao je Votel.
Sjedinjene Države obećale su da će i dalje finansijski pomagati avganistansku vojsku, uz pružanje saveta "izadleka" i podršku u održavanju aviona. NATO je saopštio da će nastaviti da obučava avganistanske snage na lokaciji van Avganistana.
Ali Sjedinjene Države ne planiraju da podržavaju avganistanske snage vazdušnim udarima nakon završetka povlačenja američkih trupa, rekao je general Frenk Mekenzi, šef američke Centralne komande, u intervjuu za Glas Amerike pre dve nedelje. Dodao je da će napadi na terorizam u Avganistanu biti ograničeni na slučajeve kada budu otkriveni planovi za napad na teritoriju SAD ili na teritorije američkih saveznika.
"To bi bio razlog za bilo kakve udare u Avganistanu nakon što odemo, morali bismo da otkrijemo nekoga ko želi da napadne domovinu Sjedinjenih Država, jednog od naših saveznika i partnera", McKenzie je rekao za Glas Amerike.
Na pitanje u utorak da li Sjedinjene Države preispituju svoju strategiju nakon povlačenja kako bi obuhvatila odbrambene udare protiv talibana, Kirbi je odbio da "pretpostavi", ali je naglasio da "nasilje ostaje previsoko".
"Ono što bismo želeli su talibani vraćeni u mirovni proces na verodostojan način. I dok vidimo kako se događaji na terenu odvijaju, to sigurno dovodi u pitanje iskrenost njihovih napora da budu legitimni i verodostojni učesnik u mirovnom procesu", rekao je on.
Asošijeted pres je prošle nedelje izvestio da se očekuje da će oko 650 američkih vojnika ostati u Avganistanu kako bi pružali bezbednost diplomatama nakon povlačenja, a nekoliko stotina dodatnih američkih snaga ostaće na aerodromu u Kabulu, potencijalno do septembra, kako bi pomagali turskim trupama koje obezbeđuju aerodrom.
Zvaničnici nisu bili ovlašćeni da govore o detaljima povlačenja i davali su izjave za AP pod uslovom anonimnosti.
"Sa Avganistanom se neće postupati kao sa bilo kojom drugom državom u kojoj imamo marince koji obezbeđuju. Mislim, to je Avganistan i mi razumemo dinamičnu prirodu tamošnje bezbednosne pretnje", rekao je u utorak novinarima sekretar za štampu Pentagona Džon Kirbi odbivši da potvrdi određene brojeve.
