Ruska vlada suočava se sa mogućom krizom čiji je uzrok – smeće. Desetine ruskih gradova ne krije bes zbog dopremanja otpadaka iz Moskve i drugih urbanih područja na lokalne deponije. Dok se Kremlj zbog toga suočava sa sve jačim pritiskom – vlada je predstavila novi concept: reciklažu.
Moderna Moskva deluje kao blješteći grad snova – istovremeno čist i organizovan. Međutim, iza kulisa, ruska prestonica guši se u smeću. Grad od dvanaest miliona stanovnika godišnje proizvede više od sedam miliona tona otpada. Od čega se samo delić reciklira.
Ostatak završi u mestima poput Aleksandrova, gradiću bogate istorije, udaljenom dva sata vožnje od prestonice. Meštani ukazuju da su, u samo nekoliko godina, od dopremljenog smeća stvarane gomile - koje su u međuvremenu poprimile razmere brda.
“Kada dođem ovde – suze mi oči i otiče lice. Dobijem alergiju. Stanje je katastrofalno i u tome su saglasni svi meštani", kaže za Glas Amerike Vladimir Saunjin - jedan od meštana.
Aktivisti koji se zalažu za očuvanje životne sredine tvrde da su etiketirani kao bundžije – isključivo zbog inicijative za čistijim vazduhom koju su pokrenuli. Vitali Katasov, jedan od njih, ukazuje da vlasti nemaju sluha za njihova upozorenja.
“Nije mi namera da se svrstam na stranu opozicije ili da se pridružim nekom protestnom pokretu ... ali nisam siguran da ima drugih opcija. Jer nas vlasti ignorišu. To je jedini način da nas čuju”, kaže Katasov.
“Čitav grad smrdi", nadovezuje se njegov sugrađanin Aleksandar Kujum. "Nemoguće je disati. Neprijatan miris dopire sa kilometrima udaljene deponije", kaže on.
Zbog zabrinutosti meštana za zdravlje u Aleksandrovu je u decembru, održan jedan od najvećih protesta u novijoj istoriji tog grada. Slično je i u desetinama gradova širom zemlje dok se Rusija suočava sa krizom koju je uzrokovalo otpremanje smeća iz većih gradova.
Međutim, pažnja javnosti usmerena je na Moskvu zbog nametanja svoje volje i otpada siromašnijim oblastima. Koje su uzvratile porukom - da je dosta. Što je uticalo na jačanje pritiska na Kremlj.
Ruski predsednik Vladimir Putin govorio je o novom pristupu obrade otpada i recikliranju – priznajući greške vlasti.
“Nedostaje razgovor sa građanima – da im neposredno objasnimo šta i kako radimo", rekao je predsednik Rusije na godišnjoj konferenciji za novinare održanoj decembra 2019. koja je trajala više od četiri sata.
Moskva, međutim, počinje da se uključuje.
U gradu su nedavno postavljene nove kante za reciklažu. Pozitivan, ali ne i dovoljan iskorak, ukazuju aktivisti zaštite životne sredine, da bi se promenile navike Moskovljana.
"Svuda se suočavamo sa istim problemom. Meštani ne veruju da će smeće odloženo za reciklažu, zaista i završiti tamo.", objašnjava Tatjana Vasiljeva predstavnica Reciklažnog centra Sobirator.
To je jedno od retkih mesta u Moskvi gde se Moskovljani mogu upoznati sa procesom reciklaže. I kako se pravilno obavlja. Elena, stanovnica Moskve, kaže da je posle posete Sobiratoru počela da sortira smeće.
“Olakšanje predstavlja to što ovo smeće neće biti tek tako izručeno bilo gde. Već će biti reciklirano", kaže Elena.
U međuvremenu, u Aleksandrovu, poslovni ljudi uvideli su mogućnost proizvodnje upotrebom recikliranog stakla i plastike. Rešenja postoje, ali je za pomake potreban sistemski pristup i podrška vlade. Za to vreme rastu brda moskovskog smeća. Navodeći građane Rusije na bitku povodom problema koji bi svi, kako deluje, želeli da jednostavno izčezne.
