Linkovi

Globalna borba protiv plastike i otpada


Korak po korak ka reciklaži
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:16 0:00

Korak po korak ka reciklaži

Kako se pogoršava zagađenje plastikom, mnogi ljudi i države pokušavaju da se bore protiv toga, korak po korak. Od Afrike do Južne Amerike, lokalni napori da se sakupi i uništi plastika, prave mali, ali ipak sve veći efekat.

U Gabonu, vojska dobrovoljaca sastaje se svake dve nedelje da počisti plaže Librvila. Mreža za okolinu i razvoj je dobrotvorna organizacija tri stotine ljudi koji žele da plaže Librvila postanu turistička destinacija.

“Imamo mnogo dobrovoljaca, svi zajedno radimo, nikome ne plaćamo. Mi smo nevladina organizacija, nemamo sredstava. Kada ima mogućnosti da se plati, damo im najmanje sto sedamdeset dolara, i organizujemo malo takmičenje da motivišemo dobrovoljce, ali i one koji nam se pridruže”, objašnjava u razgovoru za Glas Amerike Edu Haf iz organizacije Mreža za okolinu i razvoj Gabona.

Sada se otpad nosi na deponiju, ali prvi čovek ove organizacije Edu Haf radi na tome da se počne reciklaža, a ne samo da se đubre skloni sa plaže.

Sarađujemo sa kompanijama koje skupljaju otpad da bismo ga se rešili i želimo da se posvetimo recikliranju plastičnog otpada, to je dobra prilika za nas. Tražimo partnere za to, pa da počnemo recikliranje u naredna dva do tri meseca”, smatra Haf.

Plastični otpad stiže čak do nenaseljnih ostrva Galapagos kod obala Ekvadora. Između kormorana i morskih lavova, volonteri dolaze do ovih ostrva da pokupe neko od skoro tri miliona tona đubreta koje se baci u okean svake godine.

Među njima je i volonterka Šarlin koja upozorava na stradanje mnoštva životinja.

“Toliko je bačeno otpada u more i sad je došlo do obala gde čak nema ljudi, ali ima đubreta. Užasno je žalosno videti mrtve životinje, gnezda ptica zajedno sa đubretom”, kaže Šarlin.

U Nigeriji kompanija Visajklers (Wecyclers) sprečava da plastika dospe do okeana. Od stanovnika grada Lagosa skupljaju plastični otpad dajući im zauzvrat kupone koji se u lokalnim prodavnicama mogu zameniti za novac,hranu ili stvari za domaćinstvo.

Bilikis Adebaji Abiola, predstavnik te organizacije, smatra da je to posao budućnosti.

Mnogo ljudi ovde pravi plastični opad, Tokom godina, dok se i država razvija, to ćemo nastaviti, a i naša potreba za plastikom. Mi u Visajklerima se nadamo da ćemo jednog dana imali cirkularnu privredu, gde se otpad reciklira i koristi za novo pakovanje", kaže Abiola.

Svet proizvede trista miliona tona plastike svake godine, to je problem koji neće nestati hiljadama godina. Volonteri pokušavaju makar malo da pomognu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG