Linkovi

Povratak ugroženih životinjskih vrsta


Novorođenče istočnog crnog nosoroga u zoološkom vrtu u Češkoj Republici, 25. oktobar 2017.

Ekolozi širom sveta ulažu velike napore kako bi spasili životinjske vrste od izumiranja. I pored toga što je nedavno uginuo poslednji mužjak belog nosoroga, ima nade da će naučnici uspeti da povrate tu vrstu. U Evropi, naučnici podižu bizone skoro sto godina pošto su nestali sa lica planete, a populacija morskih vidri u Kaliforniji se oporavila iako ih je 1930-ih bilo svega 50.

Poslednji mužjak severnog belog nosoroga, Sudan, umro je 19. marta, a iza sebe nije ostavio potomke. Prethodni pokušaji parenja sa jednom od poslednje dve ženke te podvrste nisu bili uspešni i procenjeno je da su nesposobni za reprodukciju.

Ali naučnici su sačuvali spermu Sudana za eventualnu veštačku oplodnju.

Prvo, međutim, moraju da testiraju tu proceduru na šest ženki južnih belih nosoroga u zoološkom vrtu San Dijega. Ukoliko sve bude u redu, te daleke rođake severnih belih nosoroga postaće surogat majke embrionima te vrste.

"Želimo da iskuse kako je to biti u drugom stanju, kako je roditi i podići mladunče, tako da u budućnosti kada budemo imali embrione severnih belih nosoroga, koje ćemo transplantacijom ubaciti u ženke, znamo da će one znati da su sposobne da održe trudnoću, porode se i podignu mladunče", objašnjava Barbara Durant iz zoološkog vrta San Dijega.

Evropski bizon, visoki rođak američkog bizona, nekada se mogao pronaći na starom kontinentu od Pirinejskog poluostrva do istočne Rusije. Njihova vrsta je istrebljena u divljini tokom 1920-ih godina, ali je mali broj te vrste sačuvan u Poljskoj. Oni se sada šalju u razne evropske zemlje, uključujući i Španiju.

"Ako su bizoni u Španiji, oni će se prilagoditi novoj flori, fauni, klimi, drugačijem načinu ponašanja, drugačijoj količini dnevnog svetla. Dakle, njihovi geni će biti modifikovani. To znači da ćemo da oplemenimo vrste. Bizon, koji je ovde rođen i koji ima drugačije gene, biće poslat u Poljsku da oplemeni vrste. To je način da se izbegne izumiranje životinjskih vrsta", kaže direktor Centra za očuvanje evropskih bizona Fernando Moran.

Kalifornijske morske vidre imaju najgušće krzno od svih životinja, tako da nije neobično što su lovci doveli te razigrane mesoždere na ivicu izumiranja. Bilo je potrebno doneti državni i federalni zakon kako bi se spasile.

"U početku je najveći uticaj imala eliminacija lova. Populaciji vidri je omogućeno da se prirodno poveća, kroz reprodukciju. Od oko 50 životinja, njihova populacija je skočila na sadašnjih oko tri hiljade", ističe Karl Mejer iz akvarijuma Zaliva Monterej.

Ekolozi bi voleli da te brojke nastave da rastu kako bi vidre moge da se vrate u svoj prvobitni opseg i da vrate balans u obalski ekosistem.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG