“Kao jedna od preživelih genocida u Srebrenici - osećam se povređeno”, kaže za Glas Amerike Selma Jahić, povodom inicijative pokrenute u Beranama, gradu na severu Crne Gore, da jedna od tamošnjih gradskih ulica ponese ime Ratka Mladića - čoveka koji je prvostepenom sudskom presudom osuđen na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
EK o ulici Ratka Mladića: Glorifikovanje ratnih zločinaca u suprotnosti sa evropskim vrijednostima
"EU očekuje od političkih lidera, uključujući i one na lokalnom nivou, da poštuju žrtve prošlih konflikata i da iskreno afirmišu demokratiju, pravdu i pomirenje na Zapadnom Balkanu", reakcija je portparolke Evropske komisije Ane Pisonero Hernadez povodom odluke Savjeta za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova u Beranama da jedna ulica u tom gradu ponese ime prvostepeno osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske.
"Glorifikovanje ratnih zločinaca, revizionizam i negiranje dokumentovanih i utvrđenih činjenica o ratnim događajima, uključujući i ratne zločine, u suprotnosti je sa najosnovnijim evropskim vrijednostima", navela je Pisonero u pisanom odgovoru za Glas Amerike.
Selma Jahić, koja danas živi u Austriji, kao devojčica neposredno je svedočila događajima u Srebrenici - kada je to područje, koje je bilo pod zaštitom Ujedinjenih nacija, u julu 1995. prešlo pod kontrolu snaga Vojske Republike Srpske.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije koja prema mišljenju suda nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
U periodu od 11. do 22. jula 1995. na području Srebrenice ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.
“Do današnjeg dana ne postoji zakon koji bi zaštitio žrtve od ovakve vrste provokacija”, ukazuje za Glas Amerike Selma Jahić koja podvlači da odluka lokalnog beranskog tela zaduženog za imena ulicama - implicira da se genocid u Bosni i Hercegovini nije dogodio i da Ratko Mladić nije učinio ništa loše.
“Za njih je heroj, oni ne prihvataju presude Međunarodnog suda pravde”, podvlači Selma Jahić.
“Užasno pogrešna poruka”, ocena je koju je na upit Glasa Amerike dao Robert Hend, politički savetnik u Helsinškoj komisiji američkog Kongresa.
“Mladić je osuđeni ratni zločinac, odgovoran za mnoge gnusne zločine, među kojima je i genocid u Srebrenici 1995. godine. On ne bi trebalo da bude ničiji heroj. Time se takođe vređaju i zastrašuju preživeli prijatelji i porodice žrtava i onih koji dele njihovu etničku pripadnost. To definitivno usporava napore da se postigne pomirenje koje je neophodno da bi zajednice u državama na Balkanu napredovale 21. veku. Time se ponavljaju i uobičajeni stereotipi o ljudima na Balkanu i nude izgovori da se obeshrabri njihova evropska integracija”, podvlači zvanične Helsinške komisije.
Informacije o toj inicijativi crnogorskoj javnosti obelodanio je predsednik beranskog Saveta za dodelu imena ulica Goran Kiković. Prema njegovoj izjavi, među predlozima o novim nazivima ulica nije bilo samo ime Ratka Mladića.
Savet koji predvodi podržao je i da Berane dobije ulicu Momčila Đujića, četničkog komandanta, osuđenog za ratne zločine posle Drugog svetskog rata, koji je potom pobegao iz tadašnje Jugoslavije. Jedno od ponuđenih bilo je i ime četničkog komandata Pavla Đurišića, italijanskog i nemačkog kolaboracioniste, koji je poginuo u Staroj Gradiški 1945. godine.
Međutim, prema rečima Kikovića, članovi saveta taj predlog su odbili.
I drugi će se ponašati isto
“Velike su šanse da će i druge zemlje povlačiti slične poteze”, primećuje naša sagovornica Selma Jahić. Kaže i da strahuje da bi u bliskoj budućnosti poluge vlasti u zemljama Balkana mogle preuzeti osobe ekstremnije političke orijentacije.
“Ako bi Berane gradsku ulicu imenovale po Ratku Mladiću - druge države bi zasigurno reagovale sličnim provokacijama. Što doprinosi konfliktima”, kaže ona.
Kako, međutim, primećuje Robert Hend - takva praksa je već zastupljena u drugim delovima Balkana.
“Kao što je glorifikacija ekstremnih nacionalista koji su možda počinili zločine u Hrvatskoj, čemu smo se usprotivili. Ovo pomaže da se legitimizuju takvi drugi napori. Da li to građani Berana zaista žele da urade? Ne mogu kredibilno tvrditi da su te dve stvari drugačije”, podvlači zvaničnik Helsinške komisije američkog Kongresa.
Istovremeno, Selma Jahić iskazuje nadu da će se u budućnosti takvi pokušaji biti regulisani boljim zakonskim rešenjima.
“Jer uz trenutnu regulativu ovakvi potezi jedino doprinose raspirivanju mržnje i porastu nepoverenja među zemljama i njihovim narodima. Po najgorem scenariju ljudi će biti povređeni i to ne samo u emotivnom smislu”, zaključuje Selma Jahić u izjavi za Glas Amerike.
Robert Hend u svom osvrtu precizira da ovako ispoljena razmišljanja i inicijative predstavljaju, kako podvlači, prepreku za budućnost.
“Sprečava napredovanje zajednica, država i regiona. Iskustvo Sjedinjenih Država, što je očigledno danas, jeste da se treba na kraju suočiti sa prošlošću, tragati za istinom, priznati prestupe, odbaciti zlokobne ideologije koje su ih podstakle i pronaći drugačiji put. Sva društva to moraju da uradde. Pogrešno je prihvatiti takav način razmišljanja na Balkanu koji je neprihvatljiv bilo gde drugo. Izabrani lideri imaju odgovornost da daju pozitivan primer i povedu svoje zajednice napred”, kaže on.
Savet za davanje predloga naziva naselja, ulica i trgova u Beranama nema pravo odlučivanja, već svoje mišljenje o predlozima prosleđuje nadležnom Sekretarijatu. Konačnu reč o dodeli imena ulica ili njihovom preimenovanju donosi Ministarstvo javne uprave, digitalnog društva i medija.
