Dmitrij Medvedev, ruski premijer, dolazi u jednodnevnu posetu Srbiji. Zvanični povod njegovog boravka je obeležavanje sedamdeset pete godišnjice oslobođenja prestonice Beograda u Drugom svetskom ratu. Ruskog državnika glavnom gradu Srbije će ugostiti predsednik i premijerka Aleksandar Vučić i Ana Brnabić.
Posle sletanja oko podneva na aerodromu „Nikola Tesla“ zvaničnim protkolom je predviđeno da na vojnom aerodromu "Pukovnik pilot Milenko Pavlović" u naselju Batajnica, u društvu predsednika Aleksandra Vučića prisustvuje prikazu sposobnosti Vojske Srbije pod nazivom „Sloboda 2019“.
Medvedev će u Beogradu odvojeno razgovarati sa predsednikom i premijerkom Srbije Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić, prisustvovati potpisivanju bilateralnih sporazuma Rusije i Srbije, biti gost posebne sednice parlamenta, položiti vence na Spomen groblju Oslobodiocima Beograda i Spomeniku crvenoarmejcu i prisustvovati Svečanoj akademiji povodom godišnjice oslobođenja Beograda.
Kosovski problem i jačanje ruskih pozicija
Medvedev je tačno pre deset godina bio u zvaničnoj poseti Srbiji, ali tada je bio na poziciji predsednika, koju danas obavlja Vladimir Putin - o čijem se mogućem dolasku govori krajem godine - u decembru.
Posete ruskih zvaničnika Srbiji su već postale uobičajene, a i teme koje su na stolu se ne menjaju preterano - pitanje statusa Kosova, vojno-bezbednosna, kao i ekonomska saradnja uvek su ključna pitanja.
U izjavi za Glas Amerike Sonja Liht, Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, posetu Medvedeva posmatra iz ugla evrointegracija Srbije i kursa za koji se vlasti u Beogradu i dalje zvanično zalažu:
„Gospodin Medvedev putuje na razna mesta i razni putuju u posetu Moskvi. Nije problem poseta bilo koga iz sveta, osnovna je stvar da mi znamo gde mi idemo i šta je naša strateška orijentacija, a koliko čujem svakodnevno, najutiacjniji političari, uključiv i predsednika Vučića, insistiraju na tome da i dalje strateška orijentacija Srbije ostaju evroitegracije. Ja u to hoću da verujem i ja se za to borim", kaže Liht.
Sa druge strane, Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Moskvi, u izjavi za Glas Amerike, objašnjava da ova poseta ima nekoliko bitnih momenata.
"Prvi momenat je da je zanimljivo da i on dolazi, kao što je pre tri godine bio i predsednik Putin. On sada dolazi u svojstvu premijera na obeležavanje oslobođenja Beograda. Naravno, bitna je poenta da dolazi na proslavu nečega što ima veoma veze sa zajedničkom borbom naših naroda, srpskim narodom i ruskim snagama koje su oslobodile Beograd. To je nešto što se pocrtava već par godina da ta zajednička akcija i u prošlosti i u sadašnjosti, takođe isticanje i jačanje tih veza na zajedničkim, da tako kažem, delovanjima".
Vraćanje istorije
I Zoran Milivojević, bivši diplomata, slaže se da je prvi i osnovni momenat ove posete Beogradu proslava oslobođenja grada prvenstveno zbog toga što obe države nisu pozvane, pa nisu ni učestvovale na proslavi u Varšavi 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata.
„Ova poseta ima tri dimenzije. Prva je obeležavanje oslobođenja Beograda, ali ja bih rekao pre svega vraćanje istorije na svoje mesto, imajući u vidu šta se desilo u Poljskoj. Biće svojevrsna afirmacija antifašizma Srbije, ali i Rusije i kompenzacija u političkom, ali i nekom istorijskom smislu za ono što nisu učestvovale u Varšavi, a u funkciji i afirmaciji njihove uloge u Drugom svetskom ratu", kaže Milivojević za Glas Amerike.
Prema mišljenju bivše ambasadorke u Moskvi, drugi momenat njegove posete govori da Rusija Srbiju tretira kao ključnu zemlju regiona.
„Ili barem onoga što se zove Zapadni Balkan. I da te posete na najvišem nivou su redovne i u kontinuitetu, što daje veliki značaj međusobnim bilateralnim odnosima i stavlja do znanja svim ostalima zainteresovanim da je Srbija u ruskom prioritetu u ovom delu Evrope,“ kaže Kurjak.
Milivojević smatra da je još jedna dimenzija ove posete potvrda bilateralnih odnosa i to posebno u sadašnjem kontekstu u kome se Srbija nalazi – vezano za unutrašnju situaciju, za evro integracije i naravno za Kosovo.
"Rusija koja je kontrateg stavu Amerike, koja se sad direktno uključuje i koja se zalaže za potpuno priznanje. Dok je Rusija jasno na poziciji da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Treća stvar, rekao bih da je ova regionalno-globalna, pokušaj i namera, cilj da se afirmiše spoljno-politička pozicija Srbije kao neutralne, politički nezavisne u nekom regionalnom kontekstu, ali i pokušaj Rusije da i na ovaj način manifestuje svoje prisustvo na ovim prostorima".
Rusija i region
Milivojević dodaje da Rusija ovom posetom takođe želi da da do znanja da se pitanje Kosova, ali i druga regionalna pitanja ne mogu rešavati bez nje, da neće iz toga biti izuzeta.
I prema mišljenju Kurajk, treće svakako, što će biti jedna od glavnih tema razgovora, i njegovo izlaganje u Skupštini Srbije, biće posvećeno trenutnoj situaciji oko pitanja rešavanja statusa Kosova.
"Ruski stav je poznat, oni se drže principijelno svoga stava da je to deo srpske teritorije i da treba poštovati norme UN-a, odnosno normi međunarodnog prava. Oni od toga ne odustaju. Nekada je nama to veoma važno, nekada je možda u nekom političkom ili dnevno političkom trenutku manje važno. Ali u principu nama treba pozicija, glas stalne članice SB UN koja je konstatna - a to je to“, navodi ona.
Da li će posle posete Medvedeva Beogradu možda Rusija pojačati svoje angažovanje oko kosovskog čvora, s obzirom da je američka administracija u kratko vreme imenovala dva predstavnika koja pokušavaju da ubrzaju rešavanje ovog problema?
Milivojević je mišljenja da je nesporno da je Rusija već uključena, a da je imenovanje novog ambasadora Aleksandra Bocana-Harčenka, bila poruka o ruskom interesu da bude angažovana.
„Ako imate u vidu o kome se radi, dakle o čoveku koji je još iz devedesetih praktično u temi, i drugo, čovek koji je klasičan diploma, koji ima direktne veze i sa vrhom ruske države. Nema potrebe da se neko posebo imenuje, jer kanali za komunikaciju postoje, kao što vidim i na nekoj direktnoj osnovi. Dakle nije potreban neki specijalni izaslanik,“ navodi Milivojević, dok Kurjak ističe:
„Rusija se drži svoje pozicije i neće je menjati. Ali da će Rusija nešto aktivnije učestvovati i parirati Americi, ja lično ne verujem. Jedino ako neko Rusiju pozove“.
Naravno tu će biti kao i uvek, podcrtani značaj ekonomske saradnje i nedavno potpisani sporazum između Srbije i Evro-azijske ekonomske organizacije, navodi Kurjak. Neka od pitanja su i snabdevanje gasom, oružujem i robom.
Pitanja bezbednosti
Srpska Vlada je u avgustu usvojila novu Strategiju nacionalne bezbednosti koja je krovni dokument za sve ostale strategije u zemlji, u kojoj se jasno navodi da je potrebna jača saradnju sa zemljama članicama ODKB-a (Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti). Prema Milivojeviću, ovo je samo produbljivanje srpske pozicije vojne neutralnosti, jer Srbija i dalje ima mnogo jaču saradnju sa zemljama članicama NATO.
„Što se tiče vojno bezbednosnih pitanja, ima tu mnogo priča oko toga da nama Rusija daje oružje, ne daje oružje i tako dalje. Ima tu mnogo i tačnog, i netačnog po tim pitanjima i bojim se da mi mnogo manje znamo nego što je cela istina. Prema tome, ima tu preterivanja. Priče da Rusija naoružava Srbiju su preterane, kao što su preterane i priče da to što nam Rusija šalje od robe je najgoreg kvaliteta. Istina je negde u sredini“, kaže Kurjak.
