Srpska Vlada je u avgustu usvojila novu Strategiju nacionalne bezbednosti koja je krovni dokument za sve ostale strategije u zemlji, a prema rečima članova civilnog društva koji prate bezbednosne politike, sporna je po nekoliko stavki: od termina vojne neutralnosti i termina oružane pobune, do pozivanja na jaču saradnju sa zemljama članicama ODKB-a (Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti).
Donošenje ove strategije je i jedan od uslova u poglavlju 31 pregovora sa EU koje Srbija treba da ispuni.
Za sada ovaj predlog nije stigao u parlament, gde će biti razmatran i posle dat na usvajanje, dok je javna rasprava postojala, ali ponovo prema rečima pripadnika civilnog društva, nije bila potpuna, niti dovoljna.
Kako kaže Igor Novaković, direktor istraživanja u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), problematično je što strategija ostavlja utisak da je ona pisana za trenutni momenat:
"Mi smo stekli utisak da su obe strategije - i Strategija odbrane i Strategija nacionalne bezbednosti, strategije trenutka, da se pre svega bave pitanjem Kosova, odnosno reakcijom države i situacijom kakva će ostati na snazi ukoliko se ovo pitanje ne reši na određeni način. I tu imamo prilično negativan pristup, a Kosovo se tretira kao jedan od najvećih bezbednosnih problema. I definisani su načini kako Srbija vidi pretnju od oružane pobune, recimo, koja se eksplicitno spominje do nekih drugih elemenata,“ kaže Novaković.
I prethodna strategija se dosta bavila Kosovom, što i nije neka novost, ali se čini da je u novom dokumentu, prema mišljenju Novakovića tonus pojačan, a nejasno je i pominjanje termina oružane pobune u slučaju Kosova.
„Kosovo se trenutno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti nalazi van pravnog sistema Srbije, odnosno Srbija nema direktnu nadležnost, ono je pod međunarodnom upravom, te ostaje nejasno protiv koga će ta oružana pobuna biti usmerena, ukoliko do nje dođe,“ objašnjava ekspert iz ISAC-a.
Saradnja sa NATO članicama se za sada dobro odvija, a takođe se i pominje u dokumentu. Srbija je potpisala IPAP (najviši oblik saradnje jedne zemlje koja je van NATO-a) , ali je i činjenica da se već nekoliko godina najavljuje da Srbija treba da dobije novi IPAP, što se ne dešava, a Novaković se pita zašto.
IPAP je ugovor koji bi trebao, uobičajeno je, da se obnavlja na svake dve godine, a to zavisi od ispunjavanja elemenata koji su predviđeni planom. Umesto toga, akcenat u strategiji je na saradnji sa ODKB.
„Takođe, vrlo eksplicitno se stavlja do znanja da će Srbija da produbljuje i proširuje svoj odnos sa ODKB-om, vojnim savezom koji predvodi Rusija, što takođe nije pojašnjeno zašto treba da stoji takva formulacija, umesto da ćemo mi samo sarađivati," objašnjava Novaković.
„Strategija nacionalne beubednosti je jedna vrsta „grand strategy“ iz koje proizilaze sve ostale i na koju se ceo sistem bezbednosti oslanja. Ova strategija je, za razliku od prošle, otišla na neku drugu stranu. Mi smatramo da je u mnogim elementima nedorečena, da samoj strategiji fali određena vrsta strateške orijentacije, zato što pokušava da da odgovor svima, umesto da se fokusira na ono što su interesi samih građana,“ kaže Novaković.
Još jedna novina u ovoj strategiji je pominjanje i vojne neutralnosti, dok se u prošloj strategiji nije pominjala. Do ovog dokumenta, neutralnost je bila spominjanja isključivo u Rezoluciji o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta iz 2007. godine, koja se tiče pre svega Kosova, objašnjava Novaković.
„Ovo su prva dva dokumenta gde je vojna neutralnost eksplicitno spomenuta i ponovo, na žalost, ona nije definisana. Ona je definisana u jednom negativnom smislu, odnosno šta ona kao koncept ne sprečava Srbiju da radi, međutim nije definisano šta jeste, šta mi njome želimo da postignemo. Odnosno, na koji način se primenjuje ta alatka kako bi smo mi ostvarivali svoje spoljnopolitičke i bezbednosne interese,“ objašnjava Novaković.
Ova strategija se usvaja na Vladi, baš iz razloga što se ne tiče samo jednog resora, već se odnosi i na Ministarstva odbrane, spoljne i unutrašnje politike, zaštite prirodne sredine, kao i svih ostalih. Dakle, ova strategija je strateški dokument na koji se oslanjaju svi ostali u državi Srbiji.
„Prema mojim saznanjima dokument je u proceduri, pitanje je da li će stići za mandata trenutnog saziva Narodne skupštine ili ćemo sačekati sledeći izborni ciklus, videćemo,“ kaže direktor istraživanja i upozorava da je ova strategija komunikacioni dokument koji će i drugi da čitaju i prema tome da grade svoju percepciju Srbije.