Amerikanci su godinama jedni od najvernijih posetilaca francuske prestonice, ali - ne ovog leta. Posle višemesečnih restrikcija zbog koronavirusa Evropska unija je 1. jula počela ponovo da otvara granice za posetioce iz 14 zemalja koje smatra bezbednim. Ta lista ne obuhvata Sjedinjene Države zbog porasta broja infekcija u nekim saveznim državama. U pitanju je javno zdravlje – ali ova putna zabrana takodje odražava sve dublji transatlantski jaz.
Ulice i znamenitosti Pariza su neobično mirni. Neki lokalni turisti su došli u grad, ali sa zabranama putovanja zbog koronavirusa nema stranih turista. Uključujući česte posetioce ovog grada – Amerikance. Nema ih ni u čuvenom restoranu, gde je književnik iz 20. veka Ernest Hemingvej svojevremeno dolazio, ni u popularnoj knjižari koju je pre jednog veka otvorio jedan Amerikanac koji je se preselio u Pariz.
“Bio je to veliki šok kada smo u martu saznali da je sve otkazano. Svi ljudi koji je trabalo da dodju za uskršnje praznike. Svi koji je trebalo da dodju tokom leta. Čak i oni koji je trebalo da dodju u septembru. Sve je otkazano”, priča Rozmari Flaneri, spisateljica i turistički vodič.
Turizam je najvažniji ekonomski sektor u Parizu, koji zapošljava deset odsto radne snage. Amerikanci su medju najbrojnijim posetiocima i širom Evrope, koja poželi dobrodošlicu 15 miliona stranih turista svake godine.
“Američki turisti su fantastični. Iskreno mislim da su najbolji. Oni vole Pariz. Luduju za Francuskom. Oduševljeni su svim stvarima, načinom života, hranom, rekom, lepotom arhitekture…” kaže Flaneri.
Ali za sada oni nisu na listi putnika kojima je dozvoljeno putovanje u EU na kojoj su se našli Kanada, Tunis i Kina… ukoliko Peking bude dozvolio putovanja putnicima iz Evropske unije. Taj blok će redovno revidirati listu – dodavanjem, ali i skidanjem zemalja sa liste kako se zdravstvene situacije budu menjale.
U junu, američki državni sekretar Majk Pompeo je rekao da su Sjedinjene Države saradjivale sa Evropskom unijom na tome kako bezbedno otvoriti granice.
“Ozbiljno razmatramo potrebu da smislimo kako da se sve otvori. Moramo ponovo da pokrenemo globalnu ekonomiju. Radićemo na tome da sve to sprovedemo kako treba. Želimo da sve bude zasnovano na nauci i zdravlju.”
Uvodjenje putnih restrikicja nije jednostavna stvar- jer se nekada graniči sa ne baš prijateljskim pristupom. Kada je Evropa postala epicentar pandemije u martu, Vašington je zabranio posetu gradjanima EU. Brisel je neposredno posle toga uveo istu meru. Sada broj slučajeva pada u mnogim evropskim zemljama – a raste u delovima Amerike.
“Na neki način ovo može da bude vidjeno kao objašnjenje da Evropa nije veoma impresionirana merama koje su preduzele SAD. Ali tu ima i reciprociteta, ako Vašington drži zabranu putovanja za Evropljane, onda ćemo i mi zadržati svoju”, objašnjava Sebastijan Majar, direktor Instituta Žak Delor.
Takav stav EU s jedne i SAD s druge strane je evidentan i u drugim oblastima – pružanju prioriteta sopstvenim gradjanim kad su u pitanju potencijjalne vakcine i lekovi koji obećavaju. Analitičari navode da se Evropa takodje oseća uhvaćena u sred američko-kineskih tenzija, koje su porasle tokom pandemije. Ranije ove godine, neki evropski političari su optužili Amerikance da su sebi preusmerili dostavu maski koje su oni naručili za sopstvene gradjane što su tvrdnje koje su američki zvaničnici odbacili.
“Ne osećamo da smo tretirani kao saveznici. Sada su Evropljani više svesni potrebe da idu napred sami”, navodi Majar.
Kojim god smerom krenu transaltanski odnosi mnogi u Francuskoj se nadaju i očekuju da će se Amerikanci vratiti pre ili kasnije.
