Linkovi

Može li opozicija uspešno da bojkotuje izbore bez podrške Zapada


Protest opozicije ispred Skupštine Srbije 30. aprila

Do izbora u Srbiji 21. juna ostalo je malo više od mesec dana i za sada je na njima izvesno učešće vladajućih i pojedinih opozicionih stranaka. Unutar najvećeg opozicionog bloka, Saveza za Srbiju, ne postoji jedinstven stav o tome da li izbore treba bojkotovati i kako treba voditi kampanju bojkota. Istovremeno, iz EU stižu poruke da bojkot nije dobra ideja, što se ranije moglo čuti i iz SAD. Šta pred izbore može da uradi opozicija koja nije jedinstvena po pitanju bojkota i nema za to podršku Zapada?

Lider Dveri Boško Obradović štrajkuje glađu i primenjuje, kako ga je sam nazvao, „aktivni bojkot“. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže da ostaje pri bojkotu, sa njim je i lider Narodne stranke Vuk Jeremić koji se ograđuje od metoda svog partnera iz saveza, Boška Obradovića. Lider SDS Boris Tadić se zalaže izlazak na izbore, pa bojkot parlamenta. Predsedik Demokratske stranke Zoran Lutovac je za bojkot, ali kako prenose mediji, deo DS je protiv toga i to izaziva potrese u stranci. Pokret slobodnih građana koji je bio uz Savez za Srbiju, odlučio je da izađe na izbore.

„I možemo sad da ulazimo u to da li je bojkot dobro rešenje ili nije, ali ovde je ključno pitanje da li je uopšte realno da se vi 40 dana pred izbore bavite tim stvarima i o tome razmišljate. Znači, ako je Pokret slobodnih građana hteo da ide na izbore, onda je to morao da zna ranije i da se za te izbore pripremi...Ideja Borisa Tadića sa zajedničkom listom je takva da je o njoj moglo da se diskutuje, ali u aprilu i maju 2019, a ne 2020. usred izborne kampanje. A nakon toga i deo opozicije koji je ostao u bojkotu, ne vidim zašto su morali o tome da razmišljaju. Pod jedan, bili ste sigurni u vašu odluku, a sa druge strane kasno je da bilo šta radite i samo ste doveli birače u nekakvu zabludu. A sada imamo i nagađanja da li će Boško Obradović da izađe na izbore“, kaže za Glas Amerike politikolog Boban Stojanović.

Ocenjuje i da je ključno pitanje zašto opozicija želi da se izbori odlože – da li time želi još nekoliko meseci premišljanja da li da ih bojkotuje ili želi da izdejstvuje uslove za njihovo održavanje.

Politikolog Boban Stojanović o razlozima zbog kojih opozicija traži odlaganje izbora
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:42 0:00

Uprkos tome što su pojedini članovi SzS apelovali na EU da podrži odlaganje izbora, iz Unije stižu poruke da se izbori ne bojkotuju.

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon je u intervjuu Radiju Slobodna Evropa pozvala sve političke snage i građane Srbije da se uključe u izborni proces, jer bi time bila obezbeđena što veća zastupljenost i promocija različitih ideja. Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poručio je ranije da bojkot izbora i demokratskih institucija, koliko god situacija bila teška, nije opcija i da su potrebni proevropski glasovi u Skupštini Srbije.

Stejt department još nije odgovorio na upit Glasa Amerike o tome kakav je trenutni stav SAD prema bojkotu izbora i izbornim uslovima u Srbiji, ali je poruka opoziciji u 2019. bila da učestvuje na izborima, iako je konstatovano da ima dosta otvorenih pitanja u vezi sa izbornim uslovima.

Boban Stojanović, međutim, smatra da bi bojkot najbolje pokazao međunarodnoj zajednici šta sve u Srbiji nije u redu.

„Mislim da bi najbolja opcija bila da su svi otišli u bojkot i izvrše pritisak i da na svom primeru pokažu da stvari ne funkcionišu. Ovako jedni su ‘vamo, jedni tamo, imali smo koronu. Odluku će na kraju dati građani 21. juna, mada tada ćemo ući u novu debatu tumačenja rezultata i da li je bojkot uspeo ili nije, ali verujem da će se bar tada upaliti neki politički alarmi i pokazati da je urušavanje demokratije otišlo toliko da će morati i međunarodna zajednica da se angažuje, jer i usvajanje nekog sporazuma sa Kosovom u uslovima dok u Srbiji imate političku borbu na ulicama, a ne u parlamentu, nije nešto što žele ni SAD ni EU.“

Politikolog Boban Stojanović o bojkotu kao skretanju pažnje međunarodne zajednice
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:03 0:00

Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku FPN podseća da EU i SAD duže vreme pozivaju da na izborima učestvuje što veći broj subjekata i napominje da ne treba zaboraviti da Zapad procese u regionu posmatra sa svoje tačke gledišta.

„U zapadnobalkanskom, regionalnom kontekstu možemo da uočimo da je ta veza između političkih subjekata, EU i SAD prilično jaka i kod konstituisanja vlasti i kod raznih drugih unutrašnjih procesa. Tako da mislim da je ta podrška Zapada veoma značajna za političke činioce u Srbiji. Kada je u pitanju generalno Srbija, ključna tema je nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Dakle, SAD, pa i EU u izvesnoj meri, upravo kroz tu prizmu sagledavaju i stanje u Srbiji i žele da, kao što smo čuli od ambasadora Grenela prilikom posete Beogradu početkom godne, da što pre dođe do pune normalizacije odnosa između Beograda i Prištine

Profesor FPN Dragan Đukanović o uticaju SAD i EU na procese konstituisanja vlasti na Zapadnom Balkanu
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:03 0:00

„Veoma je značajno to što smo videli i od Bilčika koji je istakao da je bitan što veći broj poslanika koji su za evropsku opciju, a ta evropska opcija bi značila odsustvo protivljenja potencijalnom dogovoru između Beograda i Prištine. S druge strane, kada gledamo situaciju na Kosovu vidimo da se neka većina koja se približava ili je tu negde oko dve trećine već formirala u Skupštini i da se čeka odluka Ustavnog suda o konstituisanju nove vlade Kosova.“

Đukanović zaključuje da se od opozicije zato strateški očekuje da vodi prozapadnu politiku. Ali, kaže da je otvoreno pitanje koliko će tih lista koje su proevropske i koje su najavile učešće na izborima uopšte preći cenzus od 3 odsto.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG