Linkovi

Hiljade ljudi obeležile godišnjicu istorijskog "Marša na Vašington"


Učesnici marša u Vašingtonu, 28. avgust 2020. (Foto: Rojters/Erin Scott)

Hiljade ljudi učestvovale su u petak na maršu u američkoj prestonici Vašingtonu da bi odbacile rasizam, protestovale protiv policijske brutalnosti i obeležile godišnjicu "Marša na Vašington" 1963. godine.

Učesnici marša okupili su se ispred spomenika Abrahamu Linkolnu, gde je lider borbe za građanska prava Martin Luter King mlađi pre 57 godina održao istorijski govor "Imam san", u kojem je izneo viziju rasne jednakosti, koja još nije ostvarena za milione Amerikanaca.

"Možda ste ubili sanjara, ali ne možete da ubijete san", poručio je lider borbe za građanska prava, sveštenik Al Šarpton.

Borac za građanska prava, sveštenik Al Šarpton govori na maršu u Vašingtonu (Foto: AP/Jacquelyn Martin, Pool)
Borac za građanska prava, sveštenik Al Šarpton govori na maršu u Vašingtonu (Foto: AP/Jacquelyn Martin, Pool)

"Želim da dam prostor okupljenim Afroamerikancima da kažu da nisu u redu. Mi smo kao bezimene bake koje su izašle na ulice i poručile "nateraćemo vas da ispunite ono za šta kažete da se Amerika zalaže". Ovde smo. Ne idemo nigde", poručio je Džumejn Vilijams, aktivista iz Njujorka u obraćanju učesnicima marša.Frenk Niti, aktivista pokreta "Životi crnaca su važni" u Viskonsinu, organizovao je šetnju od Milvokija do Vašingtona od 1.200 kilometara, koja je trajala 24 dana.

"Moj unuk neće protestovati zbog istih stvari zbog kojih je u maršu učestvovao moj deda", poručio je Niti.

Slično je poručio i učesnik marša Džerom Batler iz prestonice Vašingtona.

Učesnici marša u Vašingtonu, 28. avgust 2020. (Foto: Rojters/Erin Scott)
Učesnici marša u Vašingtonu, 28. avgust 2020. (Foto: Rojters/Erin Scott)

“Nadam se da moj sin neće morati da ovde protestuje zbog iste stvari za 50 godina", poručio je Batler.

Godišnjica govora i "Marša na Vašington" obeležena je na kraju leta rasnih nemira i protesta, podstaknutih smrću nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda koji je preminuo nakon što mu je beli policajac gotovo devet minuta držao koleno na vratu.

Učesnicima marša obratio se brat Džordža Flojda, Filoniz, koji je za govornicu izašao sa članovima porodice.

"Voleo bih da je Džordž mogao ovo da vidi", naglasio je Filoniz.

Skup je održan i posle incidenta u Kenoši u Viskonsinu gde je beli policajac prošle nedelje upucao 29-godišnjeg Afroamerikanca Džejkoba Blejka, što je dovelo do protesta i nasilja, u kojem su poginule dve osobe.

Martin Luter King treći, sin čuvenog borca za građanska prava, i sveštenik Al Šarpton čija je organizacija "Nacionalna mreža za akciju" isplanirala skup u petak, održali su glavne govore u kojima su istakli hitnost sprovođenja policijske reforme na federalnom nivou, odbacili rasno nasilje i zahtevali zaštitu biračkih prava uoči izbora u novembru.

Martin Luter King treći govori na maršu u. Vašingtonu, 28. avgust 2020. (Foto:Rojters/Tom Brenner)
Martin Luter King treći govori na maršu u. Vašingtonu, 28. avgust 2020. (Foto:Rojters/Tom Brenner)

Došli smo da budemo svedoci, da ostanemo budni, da se podsetimo odakle smo došli i pažljivo razmotrimo gde idemo. Pravimo korak napred na trnovitom, ali pravednom putu Amerike ka pravdi", poručio je King i dodao:

"Amerikanci marširaju zajedno, mnogi od njih prvi put, i zahtevamo istinske, dugotrajne, strukturne promene".

“Nismo došli ovde radi predstave. Protesti bez zakona neće dovesti do promene", ocenio je Šarpoton.

Da bi naglasio hitnost rešavanja aktuelne situacije, Šarpton je između ostalih okupio porodice ubijenih Afroamerikanaca - Džordža Flojda, Brijone Tejlor, Rejšarda Bruksa, Ahmeda Arberija, Trejvona Martina, Erika Garnera, Džejkoba Blejka.

Posle komemorativnog skupa, učesnici marša planiraju da prošetaju do spomenika Martinu Luteru Kingu mlađem.

Očekivalo se da broj učesnika marša bude manji nego što je prvobitno bilo planirano zbog restriktivnih mera koje su gradske vlasti uvele usled pandemije koronavirusa, a kojima se ograničava dolazak posetilaca iz drugih krajeva SAD. Zbog toga su organizovani slični skupovi u Južnoj Karolini, Nevadi, Floridi i drugim državama.

Hiljade učesnika u petak su stajale u dugim redovima, a organizatori su institirali na merenju temperature. Takođe su podsetili učesnike da drže fizičku distancu i nose maske tokom skupa.

Robi Vilijams je došla iz Kentakija i kaže da se prisustvom na maršu "obraća svojoj deci i narodu".

Učesnici marša ispred spomenika Abrahamu Linkolnu u Vašingtonu, 28. avgust 2020.
Učesnici marša ispred spomenika Abrahamu Linkolnu u Vašingtonu, 28. avgust 2020.

“Poruka mojoj deci je da ustanu bez obzira na sve. A policiji da se obrazuje i pročita Bibliju", rekla je Vilijams.

Šarpton je pozvao stanovnike drugih država da se za vreme marša u Vašingtonu okupe ispred kancelarija senatora, koji ih zastupaju u Kongresu i zahtevaju da se sprovede policijska reforma na federalnom nivou.

Poručio je i da bi demonstranti trebalo da traže da se snažnije zaštite biračka prava u SAD, u znak sećanja na pokojnog kongresmena Džona Luisa, koji je govorio tokom originalnog Marša na Vašington.

Predstavnički dom, u kojem većinu imaju demokrate, u junu je usvojio predlog zakona o reformi policije, nazvan po Džordžu Flojdu, kojim bi bili zabranjeni pojedini grubi policijski zahvati i ukinut imunitet za policajce.

U julu, posle smrti kongresmena Luisa, demokratski senatori ponovo su podneli zakonski predlog kojim bi bila vraćena jedna od odredbi istorijskog Zakona o biračkim pravima iz 1965. godina, koju je Vrhovni sud ukinuo 2013. godine.

Zakonom se prethodno zahtevalo od država, koje imaju istoriju suzbijanja biračkih prava, da traže odobrenje federalnih organa pre menjanja pravila za glasanje.

Obe mere čekaju na raspravu u Senatu, koji kontrolišu Republikanci.

“Zahtevamo da se usvoje ti predlozi. Senatori nisu ništa uradili tim povodom. Zbog toga možemo da im kažemo: Dali smo vam šansu, mi kao narod, kao Afroamerikanci, belci, latinosi i hispanci i sada ćemo na izborima da izglasamo vašu smenu", poručio je King u četvrtak za AP.

Takođe je dodao: “Niz senatora mora da ode zato što nemaju kapacitet ili ga nisu pokazali da shvate šta mora da se dogodi u zajednici".

Obeležavanje "Marša na Vašington" počelo je u četvrtak veče virtuelnim skupom na kojem su govorili aktivista za biračka prava Stejsi Ejbrams, predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi i dobitnik Oskara Maheršala Ali.

Pokret za pravdu se nastavlja zahvaljujući aktivizmu ogromnog broja mladih ljudi. Moramo da nastavimo da se borimo", poručila je Pelosi.

U petak veče, "Pokret za živote crnaca", koalicija više od 150 organizacija koje predvode Afroamerikanci i koje su deo šireg pokreta "Životi crnaca su važni", održaće virtuelnu Nacionalnu konvenciju Afroamerikanaca.

Biće objavljena i afroamerička politička agenda, u okviru koje će se ojačati pozivi za ukidanje finansiranja poliicije u korist ulaganja u zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, rešavanje stambenih pitanja i druge socijalne usluge u afroameričkim zajednicama, saopštili su organizatori.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG