Linkovi

UN: Važan izveštaj civilnog sektora o ljudskim pravima na Kosovu


Kancelarija Visokog komesara UN za ljudska prava ponovo je skrenula pažnju na godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava na Kosovu, objavljen u junu, koji opisuje kao "revolucionaran" zbog saradnje nevladinih organizacija iz različitih etničkih zajednica u njegovoj izradi.

21 nevladina organizacija se, po prvi put, udružila na izradi sveobuhvatnog pregleda stanja ljudskih prava na Kosovu, što Marigona Šabliu, urednica izveštaja i izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, opisuje kao “istorijsku inicijativu”.

“Namera iza izveštaja je da se o ljudskim pravima progovori jednim, jedinstvenim glasom, što je zaista izuzetan pokušaj izgradnje poverenja na putu ka većoj saradnji.”

Izveštaj, rađen uz podršku UNMIK-a i Saveta UN za ljudska prava, razmatra niz pitanja u domenu ljudskih prava, od kojih mnoga – prema mišljenju autora – zahtevaju hitnu pažnju.

Više od 20 godina posle sukoba na Kosovu, problem u domenu ljudskih prava su i dalje brojni a dve etničke zajednice su i dalje podeljene u brojnim oblastima. Uprkos tim podelama, i organizacije kosovskih Srba i kosovskih Albanaca kao i dve romske organizacije udružile su snage u proizvodnji izveštaja. Za Džeroma Bojžua, šefa UN za ljudska prava na Kosovu, sposobnost da se pređu etničke linije je veliko dostignuće za ljudska prava.

Ranijih godina smo videli značajan pad u praćenju i izveštavanju o ljudskim pravima na Kosovu a ovaj izveštaj u velikoj meri popunjava tu prazninu”, rekao je Bojžu.

Izradom izveštaja direktno se podržava UNMIK-ova strategija izgradnje poverenja na Kosovu, čiji je osnovni cilj stvaranje prostora da kosovsko društvo “aktivno učestvujue u donošenju odluka koje ga se tiču.”

Među obrađenim temama u izveštaju je i ograničavanje slobode izražavanja i mišljenja i prava na informacije. Mediji na Kosovu nisu dovoljno nezavisni a u nekim slučajevima, novinarima se preti otkazima ako u svom radu kritikuju vladu ili političke partije, konstatuje se.

Što se tiče prava na pristup informacijama, prošle godine je podneto 106 žalbi u kojima medijima ili pojedincima nije dat pristup javnim dokumentima.

Kao razlog za zabrinutost navedene su i smanjene mogućnosti za zapošljavanje, posebno za žene i mlade, kao i “nekoliko kršenja” radničkih prava na povoljne i pravedne uslove.

U fokusu su i rodna prava – u izveštaju se konstatuje da se, uprkos postojanju pravnog okvira, žene i dalje suočavaju sa proceduralnim teškoćama u prijavljivanju nasilja. Sudovi na Kolsovu izriču niže kazne u slučajevima rodno zasnovanog nasilja, gde pojedine sudije i dalje podstiču na pomirenje unutar porodice i krive žrtve za zločine počinjene nad njima.

Autori izveštaja savetuju obuku o jednakosti polova za sudije, tužioce i policiju.

Stalno kršenje ljudskih prava na imovinu i nasleđe na Kosovu je na “zabrinjavajućem nivou”, prema izveštaju. Raseljene osobe i povratnici i dalje se suočavaju sa izazovima u imovinskim pravima.

Značajnu komponentnu izveštaja čine i pitanja koja se odnose na “pravo na istinu”.

Hiljade ljudi i dalje se vode kao nestale posle oružanog sukoba na Kosovu 1998-1999. Na kraju 2019. iI dalje se ne zna sudbina više od 1600 ljudi, čime su narušena prava njihovih porodica da znaju istinu. Uprkos različitim obećanjima vlasti da će rasvetliti sudbinu nestalih, u izveštaju se vlasti pozivaju da načine dodatne napore da bi sprečili dalja odlaganja rešenja tih slučajeva. Autori takođe pozivaju vlasti da usvoje ismene zakona o nestalim licima.

Sledeći godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava na Kosovu biće objavljen sredinom 2021.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG