Na Kosovu je u prvoj polovini ove godine prijavljeno 628 slučajeva nasilja u porodici, od kojih su u 95 odsto slučajeva žrtve žene. To su zvanični podaci kosovske policije. Međutim, broj slučajeva porodičnog nasilja je mnogo veći, ali se u većini slučajeva to ne prijavljuje nadležnim organima, rečeno je na debati koja je održana u medija centru u Čaglavici, na temu “Nasilje nad ženama i porodično nasilje”.
Šefica jedinice za borbu protiv porodičnog nasilja u policiji Kosova Tahire Hadžoli rekla je da je od 628 slučajeva, koji su policiji prijavljeni kao nasilje u porodici, 78 slučajeva zabeleženo u srpskim sredinama širom Kosova.
Hadžoli je kazala da je od početka godine u porodičnom nasilju život izgubilo pet osoba i dodala da brojna istraživanja pokazuju da je broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici mnogo manji u odnosu na pravi broj.
“Razlozi za to su što ne veruju institucijama, neke se stide, a postoje i one koje veruju da će se problemi rešiti. 95 odsto žena koje su prijavile nasilje u prodici su zapravo žene koje su ekonomski zavisne od supruga ili porodice. 2017. godine smo imali 1.269 slučajeva nasilja u porodici, a od tih primera većina njih, više od 90 odsto su slučajevi u kojima je došlo do telesnih povreda, lakših ili teških, dakle fizički napadi'', rekla je Hadžoli.
Šefica Kancelarije entiteta UN za polnu jednakost i jačanje položaja žena (UN Women) na Kosovu Fljora Maculja kaže da Kosovo ima dobar pravni okvir za prava i zaštitu žena. Međutim, prema njenim rečima, situacija u praksi je drugačija, jer kako tvrdi svaka treća žena na globalnom nivou trpi nasilje.
"Prema globalnim informacijma ukupan broj žena žrtava u dobi od 16 do 45 godina, koje su izgubile život u saobraćajnim nesrećama, od rada i malarije sve ukupno je manji nego broj žena koje su izgubile život kao rezultat nasilja u porodici. Znači od partnera, supružnika, bivšeg supružnika, verenika, braće, rođaka ili roditelja, sve se to tretira kao porodično nasilje. Globalne statistike takođe pokazuju da je svaka treća žena žrtva nasilja”, kazala je Fljora Maculja.
Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ smatra, da je jedan od velikih problema kada su slučajevi nasilja u porodici i nad ženama u pitanju, taj što veliki broj njih ostaje nerasvetljen ili bude rešen uz blage kazne.
"Nažalost, pravosudni sistem je zakazao, odnosno kad dođe do pravosudnog sistema onda tu nastaje blokada i tu ti nasilnici, da tako kažem, nalaze određene veze i prolaze sa vrlo malim kaznama ili čak nisu ni kažnjeni. To stvara nepoverenje kod osobe koja trpi nasilje, nepoverenje u sistem, nepoverenje da će ona biti stvarno zaštićena u svakom smislu, nego naprotiv bolje da ćuti i trpi i nada se nekom boljitku“, kaže Đorićeva.
Zamenica kosovskog ombudsmana Marija Radulović rekla je da je pravni okvir Kosova dobar, ali da u ovom slučaju postoje nedostaci.
"Nasilje u porodici kao krivično delo ne postoji, nije u krivičnom zakonu nego se ti slučajevi podvode pod parnični postupak. Novi nacrt krivičnog zakona je koliko mi imamo informaciju uvrstio nasilje u porodici kao krivično delo, do sada se to podvodilo pod laku telesnu povredu, tešku telesnu povredu, tako da je to nešto što je dobro i što će direktno omogućiti da se ti slučajevi što efikasnije reše".
Na Kosovu postoji šest sigurnih kuća za žrtve nasilja u porodici. Sve se nalaze u albanskim sredinama, a ovih dana trebalo bi da bude otvorena još jedna na teritoriji opštine Novo brdo koja je jedna od 10 većinski srpskih opština na Kosovu.
Debatu na temu “Nasilje nad ženama i porodično nasilje”, organizova je Medija centar u okviru projekta „Najteži slučajevi“, uz podršku Kancelarije Evropske unije i BIRN-a Kosovo.
