Linkovi

Porodice pozdravljaju razgovor o nestalima, ali ne očekuju mnogo


Premijer Kosova Avdulah Hoti, šef evropske diplomatije Žozep Borelj i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu, 16. jul 2020.

Predstavnici porodica nestalih Srba i Albanaca na Kosovu smatraju da je dobro što se pitanje nestalih lica u četvrtak našlo na dnevnom redu razgovora Beograda i Prištine u Briselu, ali da će dalji tok rešavanja ovog pitanja zavisiti isključivo od političke volje. Iz Fonda za humanitarno pravo Kosova očekuju tranparentnost u rešavanju ovog problema.

Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj tvrdi da se pitanje nestalih lica nije juče prvi put našlo na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, već da se o tome razgovralo i u vreme Federike Mogerini, ali da je taj proces tada bio potpuno netransparentan.

„Što se tiče ponovnog početka tog dijaloga ja se nadam da će taj proces kao prvo biti transparentnan i da će možda biti mogućnost da i eksperti daju svoj doprinos i da će se dogovoriti do detalja kako će da izgleda ta saradnja u smislu obelodanjivanja sudbine nestalih osoba. Verujem duboko da će sad mnogo ozbiljnije razmatrati pitanje nestalih osoba“, kaže Bljakaj.

Koordinator resursnog centra za nestala lica Milorad Trifunović pozdravlja početak razgovora o nestalim licima između Beograda i Prištine u Briselu. On za Glas Amerike kaže da dosadašnje iskustvo u sprovođenju postignutih briselskih sporazuma, ne uliva veliku nadu da će pitanje nestalih biti rešeno, ali ističe da će se u narednom periodu pokazati ozbiljnost pokretanja ove teme za briselskim stolom.

"Ako ne dođe do otvaranja arhiva Oslobodilačke vojske Kosova, Beograda i međunarodne zajednice onda neće biti ni rezultata. Arhive međunarodne zajednice su možda i ključne jer je 78 odsto Srba nestalo nakon njihovog dolaska na Kosovo posle 1999. godine", rekao je Trifunović.

I drugi koordinator Resursnog centra za nestala lica Bajram Ćerkinaj, takođe kaže da je zadovoljan što je u Briselu počelo da se razgovara o pitanju nestalih, ali poručuje da nije preveliki optimista, kad je u pitanju krajnji ishod. On je uveren da pojedine zapadne zemlje imaju satelitske snimke, vezane za sudbinu nestalih osoba.

Dok ozbiljnost ne dođe od velikih sila, koje znaju svaki milimetar ove zemlje šta se dogodilo, dok oni ne izvrše pritisak, ovo će da traje i otići ćemo i mi i druge generacije ne znajući gde su naši najmiliji“, kazao je Ćerkinaj za Glas Amerike.

Velika očekivanja od dijaloga u Briselu o nestalim licima nema ni Silvana Marinković iz Udruženja kidnapovinih i nestalih Srba u Gračanici, rekavši za Glas Amerike, da je u pitanju obično politikanstvo.

„Nije prvi put da se nama dešava da se krene od nečega, pa da se odjednom stane. S razlogom tako mislim, da je ovo samo da se mi malo ućutimo i da malo budemo mirniji. Nemam velike nade da će ovo da urodi nekim plodom“, kazala je Silvana Marinković.

Na Kosovu se još 1642 osobe vode kao nestale, od kojih je 570 Srba i drugih nealbanaca. Nastavak dijaloga Beograda i Prištine na ekspertskom nivou biće nastavljen sledeće nedelje, dok će se dijalog na visokom političkom nivou kako je najavljeno nastaviti septembra meseca.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG