Vlada Srbije ne zadovoljava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu koji je u četvrtak u Vašingtonu predstavio američki državni sekretar Entoni Blinken.
U izveštaju se navodi da je vlada pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije Kovida 19 na njene kapacitete za borbiu protiv trafikinga, i da zbog toga ostaje zemlja drugog od tri nivoa kategorizacije.
Napori Srbije, kako se navodi, obuhvatali su izricanje većeg broja presuda krijumčarima i identifikaciju većeg broja žrtava. Vlada je takođe uložila više resursa u Centar za zaštiitu žrtava trgovine ljudima (CPTV), a sudije su odobrile "status posebno osetljivih svedoka" za veći broj žrtava, navodi Stejt department.
Takođe ističe da je vlada organizovala kampanje za podizanje svesti u pogledu trafikinga i da je, između ostalog, finansirala takmičenje za medijske projekte o tom pitanju.
U izveštaju se međutim ocenjuje da nije ispunjen minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti. Izdvaja se nedostatak proaktivnih napora vlade kada je reč o identifikaciji žrtava, zatim nedostatak sredstava i osoblja u CPTV-u za adekvatnu pomoć žrtvama, te zatvaranje centra za hitni prijem žrtava zbog problema povezanih sa pandemijom i nemogućnosti da dobije dozvolu.
Vlasti su, kako ocenjuje Stejt department, kažnjavale veći broj žrtava i nisu štitile njihova prava tokom sudskih postupaka. Savet za borbu protiv trgovine ljudima se nije sastajao, a saučesništvo zvaničnika u krivičnim delima povezanim sa trafikingom i dalje zabrinjava, navodi se u izveštaju.
Srbiji se između ostalog preporučuje da odlučno istražuje, krivično goni i osudi krijumčare, uključujući i zvaničnike koji su saučesnici, i da izrekne adekvatne kazne. Takođe bi trebalo da poveća napore za proaktivnu identifikaciju žrtava, i među migrantima, pojedincima u industriji seksa, izbeglicama, azilantima i maloletnom decom koja prose na ulicama.
Preporučuje se i izdvajanje adekvatnih sredstava za Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima da bi zvanično identifikovao i zaštitio žrtve i za nevladine organizacije koje pomažu žrtvama. Među preporukama su i zaštita privatnosti žrtava, obezbeđenje pravnih zastupnika, obuka istražitelja, tužilaca i sudija i uspostavljanje mehanizama za prosleđivanje slučajeva obučenim sudijama i tužiocima. Preporučuje se i puna implementacija smernica za sprečavanje kažnjavanja žrtava trgovine ljudima za krivična dela koja su direktan rezultat trafikinga.
Žrtve trafikinga u Srbiji su žene koje krijumčari koriste kao seksualno roblje u zemlji, ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku. Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru građevinarstva, u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksembrug, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku) i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Krijumčari eksploatišu i decu iz Srbije, posebno Rome, kao seksualno roblje ili neplaćene radnike, a primoravaju ih i da prose i bave se sitnim kriminalom. Strane žrtve identifikovane u Srbiji potiču iz Albanije, Kameruna, Hrvatske Danske, Nemačke, Malija, Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana. Hiljade migranata i izbeglica sa Bliskog istoka, iz Afrike i Azije koje su u tranzitu kroz Srbiju ili nisu u mogućnosti da je napuste, potencijalne su žrtve trgovine ljudima, konstatuje se u izveštaju Državnog sekretarijata.
Kosovo
Kosovo je, prema izveštaju Stejt departmenta, takođe zemlja druge grupe koja u potpunosti ne zadovoljava minimum standarda u eliminaciji trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to uradi. I Vlada Kosova je, kako se ocenjuje, pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije na borbu protivv trafikinga. Ti napori su obuhvatali usvajanje novih standardnih operativnih procedura da bi se povećala efikasnost krivičnog gonjenja odgovornih, te povećanje resursa za zaštitu žrtava, uključujući sredstva za skloništa za žrtve trgovine ljudima, kojima upravljaju nevladine organizacije i vlada.
Međutim, ističe se da vlada nije ispunila minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti - osudila je manji broj krijumčara, a sudije i dalje nisu izrekle adekvatne kaze osuđenima, nije bilo smernica za identifikaciju žrtava prisilnog prosjačenja, naročito dece, a zbog pandemije se nisu redovno održavali sastanci Nacionalne agencije za borbu protiv trgovine ljudima, dok nije usvojena ni nacionalna strategija za 2020-2024.
Kosovu se takođe preporučuje da odlučno istražuje, krivično goni i osuđuje krijumčare, uključujući i zvaničnike koji su saučesnici, te da osuđenima izriče odgovarajuće zatvorske kazne. Stejt department u izveštaju ocenjuje i da bi Kosovo trebalo da utvrdi smernice i pojača napore za identifikaciju i pomoć deci koja se prisiljavaju da prose, da usvoji nacionalnu strategiju i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima, rasporedi obučene tužioce i sudije u svakom regionu da se bave slučajevima trafikinga i da sa lokalnim vlastima radi na jačanju zaštite žrtava širom Kosova, a naročito u opštinama na sjeveru.
Crna Gora
Vlada Crne Gore, prema oceni Stejt departmenta, takođe ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini. Vlada je pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije Kovida 19 na njene kapacitete u borbi protiv trafikinga, i zbog toga takođe ostaje na drugom nivou, navodi se u izveštaju i dodaje da su ti napori obuhvatali izricanje većeg broja presuda optuženima i identifikaciju većeg broja žrtava.
Podsjeća se da je vlada usvojila standardne operativne procedure (SOP) za Tim za formalnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima (TFITV) u kojem se nalazi i psiholog iz nevladinog sektora i da je uložila više resursa u skloništa za žrtve, te imenovala koordinaciono telo za praćenje implementacije nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima za 2019-2024.
Međutim, ocenjuje se da vlada nije ispunila minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti: istraživala je manji broj osumnjičenih i izrekla presude manjem broju krijumčara, policija je odbijala da žrtve uputi na organizacije koje im pružaju pomoć zbog mera za suzbijanje pandemije koronavirusa i zahtevala karantin za žrtve od 28 dana, tokom kojeg su bile suočene sa porodičnim nasiljem.
Stejt department navodi i da vlada nije imenovala novog nacionalnog koordinatora, a da osoblje skloništa nije imalo dovoljno iskustva da pomaže žrtvama, naročito kada je reč o zaštiti njihoviih identiteta.
Crnoj Gori se preporučuje da odlučno istraži, krivično goni i osudi krijumčare, da utvrdi mere za zaštitu identiteta žrtava i privatnosti u skloništu i da osigura da ono poštuje najviše standarde kada je reč o zaštiti žrtava. Stejt department smatra i da bi Crna Gora, između ostalog, trebalo da uspostavi i primeni procedure za brzu i bezbednu identifikaciju žrtava, da dodatno obuči sudije, tužioce i policiju za istragu trafikinga i krivično gonjenje odgovornih, da žrtvama omogući pristup iskusnim advokatima i da ih zaštiti od zastrašivanja i pretnji.
U izveštaju se navod da su krijumčari u Crnoj Gori uglavnom muškarci od 25 do 49 godina koji su pripadnici organizovanih kriminalnih grupa aktivnih na Zapadnom Balkanu. Žrtve trgovine ljudima su uglavnom žene i devojčice iz Crne Gore, susednih zemalja i u manjem obimu iz istočno-evropskih država.
Krijumčari koriste žrtve u ugostiteljstvu, uključujući barove, restorane, noćne klubove i kafiće. Deca, naročito Romi, Aškalije i Egipćani, prinuđena su da prosjače, a mlade Romkinje se prinuđene na brakove i prisilni rad u romskim zajednicama u Crnoj Gori, kao i u manjem obimu u Albaniji, Nemačkoj i na Kosovu. Migranti is susednih zemalja su potencijalne žrtve prisilnog rada, naročito tokom letnje turističke sezone, naglašava se u izveštaju Stejt departmenta.
Pandemija otežala borbu protiv trgovine ljudima
Među zemljama koje su na najnižem, trećem nivou (koje ne ispunjavaju mimimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima i ne ulažu značajne napore da to učine) su Avganistan, Kina, Kuba, Iran, Severna Koreja, Rusija, Sirija, Avganistan i Venecuela.
U izveštaju Stejt departmenta navedeno je i da se trgovina ljudima održava zbog diskriminacija što je, prema oceni agencije Rojters, prvi put da su povezana ta dva problema. Državni sekretar je u izveštaju naveo da sistemski rasizam stvara nejednakosti, što podriva borbu Vašingtona protiv trafikinga.
"Ako smo ozbiljni u pogledu okončanja trgovine ljudima moramo da se borimo i protiv sistemskog rasizma, seksizma i drugih oblika diskriminacije", naglasio je Blinken.
Stejt department u godišnjem izveštaju takođe ocenjuje da su zbog pandemije Kovida 19 stvoreni uslovi za povećenje broja ljudi koji su bili izloženi trafikingu i da su poremećeni postojeći i budući planovi za borbu protiv trgovine ljudima.
Vlade su preusmeravale sredstva na suzbijanje pandemije, često na uštrb borbe protiv trafikinga što je, kako ocenjuje Stejt department, rezultiralo smanjenim merama zaštite žrtava, te ometanjem istraga i krivičnog gonjenja krijumčara koji su se istovremeno brzo adaptirali na situaciju izazvanu pandemijom.
Zbog ekonomskih i socijalnih problema, izazvanim pandemijom, i mera za njeno suzbijanje, ranjive i marginalizovane populaciije su bile u još većoj opasnosti, ističe se u izveštaju i dodaje da se to odnosilo na žene, decu, ljude pogođenj ograničenjima na putovanja i karantinom, zajednice u područjima gdje je snabdevanje hranom neizvesno, žrtve trgovine ljudima i građane koje je direktno ili indirektno pogodio poremećaj ekonomskih aktivnosti.
