Sankcije uvedene šefu srpske tajne policije Aleksandru Vulinu uticaće na bilateralne odnose Sjedinjenih Država i Srbije, izjavio je Luk Kofi stručnjak za nacionalnu bezbednost, odbranu i spoljnu politiku američkog Hadson instituta.
Ambasada SAD: Sankcije nisu usmerene protiv institucija Srbije
Američka ambasada u Beogradu saopštila je povodom sankcionisanja Aleksandra Vulina da ta akcija nije usmerena protiv institucija Republike Srbije.
"Sjedinjene Države nastavljaju da podržavaju građane Srbije na putu ka reformi pravosudnog sistema, borbi protiv korupcije i stvaranju bolje budućnosti", navedeno je u objavi ambasade na društvenoj mreži Tviter.
U intervjuu za Glas Amerike Kofi tvrdi da je reč o iznenađućem razvoju događaja – navodeći da su Sjedinjene Države prema Vulinu imale blagonakon stav dok je obavljao funkciju ministra odbrane.
“Svega nekoliko godina kasnije sankcionisan je jer se tereti za nedozvoljene krimnimalne radnje, zloupotrebu javnih sredstava, veze sa trgovinom narkoticima i nedozvoljenim poslovima sa oružjem. To je pokazatelj koliko brzo politika može da se promeni. I može da bude signal nove vrste angažmana Sjedinjenih Država u regionu, spremnosti da se upotrebe određena sredstva za unapređenje američkih interesa”, ukazao je Kofi – navodeći da deluje da su Sjedinjene Države oklevale sa tim u bliskoj prošlosti.
Američki stručnjak navodi da je sada Beograd na potezu – odnosno kakav će biti odgovor tamošnjih vlasti.
“Ono što se, za sada ne vidi jasno spolja, jeste da li je i u kojoj meri potez SAD povezan sa nedavnim napetostima između Kosova i Srbije ili aktivnostima Rusije u području Balkana. Znamo za njegove veoma bliske veze sa Moskvom”, navodi Kofi uz napomenu da bi upravo to mogao da bude jedan od glavnih razloga što su se Sjedinjene Države odlučile za sankcionisanje.
Glas Amerike: Na šta konkretno mislite kada pominjete Kosovo i Srbiju?
Kofi: Teško je to sada odrediti, jer je potrebno još informacija. Deluje, međutim, da tajming nije slučajnost. Prema mom mišljenju, bili smo svedoci neproprocionalnih kritičkih izjava američke vlade usmerenih prema Kosovu tokom nedavne krize. Zbog toga je mnogo kritika izrečeno na račun Vašingtona – da je zauzeo jednostran pristup. Možda je ovo pokušaj administracije da pokaže malo više balansa u angažovanju i pristupu u vezi sa situacijom između Kosova i Srbije.
Glas Amerike: Kakva bi očekivanja od srpske strane mogla imati američke vlasti – s obzirom na to da se radi o visokom zvaničniku koji je u bliskoj prošlosti obavljao funkcije ministra odbrane i unutrašnjih poslova, a sada je šef tajne policije?
Kofi: Siguran sam da će Vlada Srbije simboličnim gestom izraziti svoje nezadovoljstvo. Ali, nisam siguran šta bi još mogla da učini povodom toga. Izuetno je ozbiljna stvar kada se nađete na listi američkih sankcija. Iako će se taj potez deklarativno kritikovati, srpske političke elite će se iza kulisa pitati da li bi i ko mogao da bude sledeći. Ili šta bi trebalo da učine, kako ne bi bili sledeći na listi američkih sankcija.
Pokret socijalista: Sankcije protiv Vulina napad na Srbiju
Pokret socijalista, partija koju predvodi Aleksandar Vulin koga su sankcionisale Sjedinjene Države, saopštio je da taj potez predstavlja novi direktan napad na Srbiju i srpske institucije.
“Vašington, kao uvek, i sada laže, mrzi i siluje istinu, pa Vulina, koji je uništio narko-klanove koji su imali podršku CIA, sada proglašava narko-dilerom, iako su zbog njega njihove omiljene narko-ubice u zatvoru iz koga će izaći samo ako ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil i Đilas (Dragan Đilas, lider opozicione Stranke slobode i pravde, prim.nov.) dođu na vlast”, navodi se u saopštenju.
Ukazano je da je Vulinov zločin korupcije, kako je navedeno, što je iskorenio u svakom ministarstvu koje je vodio, pa američka ambasada nije mogla lako i jeftino da dolazi do državnih tajni Srbije - na šta su, kako je navedeno, navikli posle petooktobarskog puča - kako su označili demokratske političke promene 2000. godine kada je smenjen režim Slobodana Miloševića.
"Vulinov stav da želi mir, a ne da bude rusofobska strana u ratu, za njih predstavlja maligni uticaj i platformu za širenje ruskog uticaja u regionu, čime su pokazali da je Amerika veoma mala i slaba zemlja, ako joj za pobedu nad Rusijom smeta Vulin", zaključuje u saopštenju Pokret socijalista Aleksandra Vulina - šefa srpske tajne policije i bivšeg ministra odbrane i unutrašnjih poslova.
Server: Probijen zaštitni mehur nekažnjivosti
Uvođenje američkih sankcija Aleksandru Vulinu, šefu BIA, američki analitičar Danijel Server vidi kao "veliki korak".
"Aleksandar Vulin je važna, pro-ruska ličnost u vladi Srbije koji je tesno povezan sa idejom “srpskog sveta”. Ovde je optužen za trgovinu oružjem i narkoticima, kao i za omogućavanje širenja malignog uticaja Moskve. Sankcije možda neće imati mnogo konkretnog efekta, budući da je malo verovatno da Vulin poseduje imovinu u Sjedinjenim Državama. Ali ovim potezom se probija zaštitni mehur nekažnjivosti oko najviših nivoa srpske vlade. Biće zanimljivo videte kako će reagovati predsednik Vučić – da li će zadržati Vulina na poziciji, ili će ga smeniti", naveo je Server u pisanom odgovoru Glasa Amerike na pitanje da prokomentariše odluku Sekretarijata za finansije da se Aleksandar Vulin doda spisku pojedinaca sa Zapadnog Balkana sankcionisanih zbog korupcije i ugrožavanja mira i stabilnosti.
Glas Amerike: Očekujete li da bi Aleksanar Vulin mogao da bude razrešen dužnosti?
Kofi: Mislim da je to malo verovatno. Biće potrebno da sačekamo i uverimo se u to.
Vulin i Rusija
Aleksandar Vulin, aktuelni šef Bezbednosno informativne agencije Srbije, zvaničničnik je koji u javnosti promoviše proruske stavove.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu najmanje dva puta je putovao u Moskvu gde se susretao sa ruskim zvaničnicima.
Sve to događa se u jeku pokušaja međunarodnih zapadnih partnera da pomognu Ukrajini da okonča rat, ali i privole Srbiju da se, kao kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, pridruži njihovoj restriktivnoj politici prema Rusiji.
Proširenje dejstva američkih sankcija
Brajan Nelson, podsekretar za terorizam i obaveštajne finansije, poručio je obrazlažući potez SAD-a da tamošnje vlasti neće oklevati da sankcionišu zvaničnike koji zloupotrebljavaju funkciju za ostvarivanje lične koristi - istovremeno podrivajući demokratiju na Zapadnom Balkanu.
U junu 2021. godine, predsednik SAD Džo Bajden dodatno je proširio ovlašćenja za sankcionisanje na Zapadnom Balkanu, izvršnom naredbom „EO 14033“, koja kao razloge navodi korupciju, te ugrožavanje mira i stabilnosti. Vulin je sankcionisan upravo na osnovu te naredbe.
Do sada je po tom osnovu izrečeno 19 sankcija pojedincima i pravnim licima, uglavnom iz BiH, uključujući i Milorada Dodika, predsednika entiteta Republika Srpska. U decembru 2021. godine, SAD su uvele sankcije Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću, te njima povezanim pojedincima i firmama.
