Linkovi

Hamilton: Nuklearno oružje, klimatske promene i ratna žarišta u fokusu Bajdenove politike


Danijel Hamilton, stručnjak za transatlantske odnose

Dosadašnja imenovanja članova administracije Džo Bajdena, prema oceni većine američkih komentatora, ukazuju na povratak na spoljnopolitičkoj sceni iskusnih insajdera, koji polaze od načela američke spoljne politike postavljenih još tokom Hladnog rata.

Članovi Bajdenovog tima, takođe već dugi niz godina sarađuju sa svojim kolegama u inostranstvu, posebno u Evropi. Istaknuti ekspert za transatlantske odnose Danijel Hamilton ističe da će povratak američke tradicionalne spoljne poltike biti i ubrzano ostvaren.

Prema njegovim rečima, pojačana međunarodna saradnja oličena u multilateralnim institucijama rukovođenim vladavinom prava jedini je put za savladavanje onoga što mnoge demokrate vide kao egzistencijalnu pretnju civilizaciji - od širenja nuklearnog oružja, preko mogućih oružanih sukoba između velikih sila do klimatskih promena.


Hamilton tvrdi da je sadašnji trenutak od prelomnog značaja za preusmeravanje međunarodnih odnosa SAD, pre svega sa evropskim partnerima:

„ Ovakvi trenuci ne dolaze često. Već je usvojen dokument u kojem Evropska unija predlaže smelu agendu za globalnu akciju zajedno sa Sjedinjenim Državama. Naravno, administracija Džoa Bajdena još nije ozvaničena, međutim atmosfera je vrlo pozitivna. Takođe verujem da će Bajdenova administracija preduzeti brojne ubrzane korake koje će imati dobar odjek u Evropi”.

Postavljanje, na primer, bivšeg državnog sekretara Džona Kerija da predvodi misiju na polju klimatskih promena dokaz je ozbiljnosti namera sa američke strane, navodi Hamilton.

“Amerika će se ponovo pridružiti Pariskom klimatskom sporazumu. Imenovanje Džona Kerija da predvodi tu misiju je pozitivan signal. SAD će obnoviti članstvo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Uz partnerstvo sa Evropom, nastojaće da reformiše Svetsku trgovinsku organizaciju, umesto da je gasi. Verovatno će se vratiti, možda pod oštrijim uslovima i razgovorima o iranskom nuklearnom programu”.

Upitan o rastućim transatlantskim tenzijama tokom Trampove administracije, koja traži veće učešće evropskih partnera u budžetu NATO-a, naš sagovornik odgovara da će jedan od prvih poteza biti anuliranje skorašnje oduke o povlačenju znatnog broja američkih trupa iz Nemačke.

Hamilton, međutim, potvrđuje da rešavanje trajnijih transatlantski sporova iziskuje veće obostrano umeće.

Još postoji pitanje međusobnih carina, koje ne može tako lako da se prevaziđe. Kongres je, takođe, doneo zakon o zavođenju sankcija firmama koje učestvuju u izgradnji nemačko-ruskog gasovoda Severni tok 2. To Bajdenova administracija ne može da promeni bez saglasnosti Kongresa. Dve strane Atlantika se spore i u vezi sa odlukom Evropskog suda za pravdu o privatnosti ličnih informacija, koja je uticala na znatno smanjenje protoka podataka između dve strane Atlantika, što je uzrokovalo i ekonomske posledice", smatra Hamilton.

Povodom nedovršenih pregovora o Bregzitu, Hamilton ističe da evropska strana nije spremna da pruži bilo kakve olakšice Velikoj Britaniji, što takođe odlaže i postizanje obimnog američko-britanskog trgovinskog sporazuma. Brisel želi na svaki način da obeshrabri svaki dalji izlazak iz evropskog bloka, kaže on.


Bez obzira na postojeće razlike, naš sagovornik očekuje intenziviranje transatlantske saradnje u pogledu ključnih pitanja na međunarodnoj sceni:

“Verujem da će Bajdenova administracija Evropljanima predložiti da transatlantski saveznici iznesu svoje ocene povodom uspona Kine. Slično će se obratiti i saveznicima u azijsko-pacifičkom i indo-pacifičkom regionu sa ciljem nalaženja zajedničke osnove za uspostavljanje partnerstva sa Kinom. Na primer, na planu klimatskih promena ili u vezi sa Iranom ili Severnom Korejom“.

Hamilton nastavlja:

“SAD i EU se, inače, slažu u pogledu krupnijih sporova sa Kinom, pored ostalog kineska politika prisilnog transfera zapadne tehnologije ili krađa intelektualne svojine. SAD i EU smatraju Kinu sistemskim rivalom, koji ne samo što ne poštuje vladajuće međunarodne ekonomske norme, već pokušava da gradi alternativne institucije i standarde ponašanja. Kina zamišlja potpuno drugačiji svet suprotan važećim standardima slobodne trgovine i informacija”.

Zapadni Balkan i zastoj u integracijama

Naš sagovornik se osvrnuo i na bolnu tačku Evropske unije - zastoj u evro-atlantskoj integraciji Zapadnog Balkana. Smatra da su dva ključna pitanja i dalje Srbija i Bosna i Hercegovina:

“Ruske aktivnosti u regionu nisu problematične samo u Srbiji, već i u Bosni i Hercegovini. Obavljaju paravojnu obuku u Republici Srpskoj podstičući njeno sve veće udaljavanje od državnih i drugih struktura Bosne i Hercegovine. Rusko mešanje takođe utiče na širenje korupcije u regionu. Kina, takođe vrši investicije u BiH koje su dobrodošle tako maloj zemlji, međutim zajedno sa tim dolaze kineske firme, kineska radna snaga, kao i dužnička zamka koju ekonomski BiH ne može da savlada. Kina takođe doprinosi sve većoj korupciji”.

Hamilton nije optimista ni u pogledu postizanja konačnog rešenja za dugotrajni kosovsko-srpski dijalog. Kako kaže, administracija predsednika Trampa nije postigla uočljiv napredak, kao ni Evropska unija. Evropski izaslanik Miroslav Lajček suočava se sa ključnom teškoćom - nezavisnost Kosova ne priznaju sve članice Unije. EU u tom pogledu zavisi od SAD.

Crna Gora, takođe ima svoje unutrašnje-političke izazove, ali koliko god da posrće - ide napred, smatra Hamilton.

S druge strane, Makedonija je trenutno suočena sa problemom koju stvara Bugarska, inače članica Evropske unije.

Sofija je zatražila od Brisela da zaustavi pristupne pregovore Severne Makedonije sa EU, sve dok njen sused ne prizna da deli zajedničku istoriju s Bugarskom. Istorijski spor između dva suseda, koji već dugo tinja, odvija se u trenutku kada Severna Makedonija očekuje zvanični početak pregovora o pristupanju EU. S obzirom da je kandidatkinja za članstvo još od 2005. godine, izgledalo je da će rešavanjem spora sa Grčkom u vezi sa imenom i posle prijema u NATO, uslediti put do punopravnog članstva. Međutim, isprečila se Bugarska.

Prema službenom bugarskom tumačenju istorije, ljudi koji žive u Severnoj Makedoniji su Bugari koji govore bugarski jezik, ali im je “ispran mozak za vreme Titovog komunističkog režima” i u tom procesu su dobili veštački "makedonski" identitet i jezik.

“To je ponovo jedno od pitanja sa Balkanom”, kaže Hamilton, “u kojem se nameće istorija. Narodi i granice se jednostavno ne podudaraju. Jedna država koristi neko istorijsko pitanje kako bi dokazala svoj stav u odnosu na drugu. Pošto je Bugarska članica EU, unija bi mogla da učini nešto više, ali do sada sam razočaran, jer nije mnogo učinjeno. Spor sprečava Makedoniju da krene putem integracija, što EU kaže da želi”, zaključuje Danijel Hamilton.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG