Bajdenova administracija je u četvrtak saopštila da će odmah početi da vraća Kubance, Haićane i Nikaragvance koji ilegalno prelaze granicu SAD-a i Meksika, što je veliko proširenje postojeće mere za sprečavanje ilegalnog ulaska Venecuelanaca u SAD.
Umesto toga, administracija će primati 30 hiljada ljudi mesečno iz četiri zemlje na dve godine i nudiće im mogućnost legalnog rada - sve dok legalno dođu, imaju odgovarajuće sponzore i polože ispite za proveru svojih podataka. Broj migranata iz te četiri zemlje, koji prelaze granicu, zabilježio je najveći rast, bez brzon načina da se vrate kući.
"Nemojte samo da se pojavite na granici“, rekao je predsednik Džo Bajden u četvrtak. „Ostanite gde jeste i prijavite se legalno odatle."
"Novi proces je uređen. Bezbjedan je i human i funkcioniše", ocijenio je Bajden.
To je Bajdenov do sada najsmeliji potez u rešavanju problema priliva migranata na američku granicu sa Meksikom, kao velika promena imigracionih pravila koja će se ostati na snazi čak i ako Vrhovni sud ukine zakon o javnom zdravstvu iz vremena Trumpa koji omogućava američkim vlastima da vraćaju azilante.
Za vreme dve godine Bajdenovog mandata, broj imigranata koji prelaze granicu SAD-a i Meksika drastično je povećan. Tokom fiskalne godine koja se završila 30. septembra, bilo je preko 2.38 miliona prelazaka, što je prvi put da je broj prešao 2 miliona. Administracija se borila da zaustavi ilegalne prelaske, nevoljno preduzimajući oštre mere slične onim koje je preduzimala Trampova administracija.
Meksiko se složio da primi svakog meseca do 30,000 migranata iz četiri zemlje koji pokušaju da preplivaju granicu između SAD i Meksika, navodi se u Beloj kući.
Svakome ko dođe u SAD je dozvoljeno da traži azil, bez obzira kako je prešao granicu, a imigranti koji traže bolji život u Americi često plaćaju krijumčarima hiljade dolara da ih proveli preko opasnih područja.
Međutim, uslovi za dodelu azila su strogi i samo oko 30 odsto zahteva je odobreno. To je stvorilo sistem u kojem migranti dolaze između graničnih prelaza i dopušteno im je da čekaju u SAD-u. Ali postoji 2 miliona nerešenih slučajeva, tako da se slučajevi često ne procesuiraju godinama.
Jedini trajni način da se sistem promeni je kroz Kongres, ali dvostranački napori za usvajanje novih zakona o imigraciji su propali malo pre nego što su republikanci osvojili većinu u Predstavničkom domu.
"Akcije koje najavljujemo poboljšaće stvari, ali neće u potpunosti rešiti granični problem“, rekao je Bajden tražeći od Kongresa da usvoji novi zakon.
Za vreme tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, SAD su zahtevale da azilanti čekaju preko granice u Meksiku. Međutim, ogromna odlaganja u imigracionom sistemu dovela su do dugog čekanja, te otvaranja opasnih kampova preko granice gde su migranti bili prisiljeni da čekaju. Taj sistem je ukinut za vreme Bajdena i migranti koji su sada vraćeni u Meksiko po novim pravilima neće biti kvalifikovani za azil.
Bajden je pristao da utrostruči broj izbeglica koje su primljene u SAD iz zapadne hemisfere, na 20,000 iz Latinske Amerike i Kariba, u naredne dve godine. I izbeglice i tražioci azila moraju da ispune iste kriterijume da bi im se dozvolilo da uđu u zemlju, ali oni stižu na različite načine.
Kubanci, koji napuštaju ostrvo u najvećem broju u poslednjih šest decenija, zaustavljeni su 34.675 puta na američkoj granici sa Meksikom u novembru, što je 21 odsto više nego 28.848 puta u oktobru. Nikaragvanci, veliki razlog zašto je El Paso postao najprometniji koridor za ilegalne prelaze, zaustavljeni su 34.209 puta, što je 65 odsto više od 20.920 u oktobru.
Ali Venecuelanci prelaze granicu u mnogo manjem broju nakon što je Meksiko pristao 12. oktobra da počne da prihvata one koji su izbačeni iz SAD-a. Zaustavljeni su 7.931 puta, što je 64 odsto manje od 22.045 u oktobru.
Venecuelanci su rekli da su promene bile teške, posebno sa pronalaženjem sponzora u SAD. Čak i ako nađu sponzora, ponekad odlažu svoj dolazak jer nemaju ekonomskih resursa da plate let za Ameriku. U drugim slučajevima, ne mogu da plate obnovu pasoša.
Mnogi Venecuelanci koji žele da dođu u SAD suočavaju se sa ekonomskim poteškoćama, nemaju posao ili ne zarađuju dovoljno novca da bi izdržavali porodice u svojoj zemlji.
Ponekad odlažu put da bi ostavili novac da prežive, ili samo jedan od njih može da dođe u SAD nadajući se da će naći posao i poslati novac ostatku porodice.
U međuvremenu, granični zvaničnici takođe otvaraju internet portale za zakazivanje kako bi skratili čekanje na graničnim prelazima za one koji dolaze legalno. To će omogućiti ljudima da zakažu sastanak da bi došli i zatražili dozvolu za ulazak u zemlju.
