Linkovi

Ministar spoljnih poslova Mađarske: Ilegalni imigranti pretnja evropskoj civilizaciji


Migranti gledjau kroz prozor voza na železničkoj stanici u gradu Biske u Mađarskoj, 4. septembra 2015.

Priča ruskog servisa Glasa Amerike. Pit Kobus izveštava iz Vašingtona. Korišćeni podaci Rojtersa.

Ministar spoljnih poslova Mađarske nije zadovoljan tretmanom etničkih Mađara u susednoj Ukrajini, iako podržava cilj svoje vlade da očuva etnički identitet Mađarske tako što će sprečavati dolazak migranata.

U razgovoru za ruski servis Glasas Amerike, šef diplomatije i ministar za trgovinu Peter Sijarto osudio je tretman oko 150.000 etničkih Mađara koji žive u ukrajinskoj pokrajini Transkarpatija, koja se graniči sa Mađarskom, a gde su državne škole odnedavno dobile nalog od države da predaju ukrajinski jezik.

Zakon o jeziku, koji je u Ukrajini usvojen u aprilu 2019, a za koji se zalagao bivši predsednik Petro Porošenko, uvodi obavezu znanja ukrajinskog jezika za sve građane, a od zaposlenih u javnoj službi, vojnika, lekara i nastavnika zahteva se da koriste taj jezik dok obavljaju zvanične dužnosti.

Mađarska i Rusija protiv zakona o jeziku

Mađarska i Rusija su osudile zakon, navodeći da izaziva političke podele i uskraćuje osnovna prava etničkim manjinama na tlu Ukrajine.

Mađarska, koja je članica NATO-a, odgovorila je tako što je blokirala sastanke Komisije NATO-Ukrajina, regionalnog bezbednosnog foruma za članice Alijanse i ukrajinske zvaničnike.

"U Ukrajini su usvojeni zakoni koji krše prava Mađara, a mi to ne možemo da tolerišemo", kaže Sijarto. "Zato smo doneli odluku da ćemo, dok se situacija ne promeni, blokirati sastanke Komisije NATO-Ukrajina."

"Ali, jasno smo rekli da ćemo, čim se prava vrate Mađarima, ukinuti taj veto", dodao je.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto

Nekoliko dana pre nedavnih parlamentarnih izbora u Ukrajini, Sijarto je posetio Transkarpatiju i sastao se sa članovima lokalne mađarske zajednice suprotno savetu ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova. Kijev je posle toga optužio Mađarsku za mešanje u izbore, što Sijarto demantuje.

"U Mađarskoj, mi podstičemo manjine da žive u skladu sa svojim osećanjem nacionalnog ponosa i dostojanstva", ističe Sijarto i pominje etničke Ukrajince, Srbe, Rumune i Slovake, ali ne i Rome, koji su izloženi diskriminaciji, žive u siromaštvu i isključeni su iz društvenih tokova širom Istočne Evrope.

Kako je dodao, etnički Mađari koji žive u Ukrajini, treba da se vide kao "izvor snage" i predstavljaju priliku za poboljšanje veza Budimpešte i Kijeva.

Na pitanje da li je ta pozicija u suprotnosti sa tvrdim stavom premijera Viktora Obana o imigraciji i da li je takav Orbanov stav održiv za zemlju koja je članica EU, bloka koji poziva sve svoje članice da prihvate i zbrinu određeni deo migranata, Peter Sijarto kaže da je to "potpuno druga stvar."

"To su dva sasvim različita pitanja", rekao je. "Na primer, Mađari u Transkarpatiji se nisu tu preselili, oni tu žive vekovima."

Nakon što je oko 400.000 ilegalnih migranata ušlo u Mađarsku 2015, Budimpešta je razmestila vojnike na granici da bi podigli barikade za bodljikavom žicom a otvoreni su i centri za zatvaranje migranata. Iako su zatvaranju granice prethodile godine anti-imigracione retorike Orbanove vladajuće partije Fideš, predstavnici manjinskih romskih i muslimanskih zajednica ocenili su da su oni prave mete te politike.

U Mađarskoj živi oko 30.000 muslimana, od kojih je većina u zemlju došla posle Drugog svetskog rata, kao i 800.000 Roma, koji još od srednjeg veka nastanjuju taj deo Evrope.

Migranti iz Sirije u izbegličkom kampu Roske u Mađarskoj, 28. avgusta 2015.
Migranti iz Sirije u izbegličkom kampu Roske u Mađarskoj, 28. avgusta 2015.

U martu je Evropska narodna partija, glavna grupacija srednjeg centra u Evropskom parlamentu, ukinula Fidešu pravo glasa zbog anti-imigracione kampanje, tvrdeći da ta stranka krši principe EU o vladavini zakona.

U maju, Fideš je, na tvrdoj anti-imigracionoj platformi, osvojio 52% glasova na evropskim parlamentarnim izborima, i prema Orbanovim rečima dobio "mandat da štiti hrišćansku kulturu u Evropi."

"Imamo veoma jasnu politiku", kaže za Glas Amerike Sijarto. "Želimo da sačuvamo Mađarsku kao zemlju Mađara. Imamo pravo na to. Suvereno je pravo Mađarske da odlučimo kome ćemo da dozvolimo da uđe na našu teritoriju i sa kim bismo želeli da živimo zajedno."

"To mora da bude nacionalna odluka... pitanje nacionalnog suvereniteta, i ne želimo da se odreknemo toga", kazao je. "Ne prihvatamo da bilo Brisel, Njujork ili Ženeva donose takve vrste odluka umesto nas."

"Iako neke članice EU vide migraciju kao nešto poželjno - znate, ja se sa njima definitivno ne slažem", ističe šef mađarske dkiplomatije koji dodaje da takođe očekuje da "Mađari neće biti osuđivani samo zato što imaju drugačije mišljenje."

​Pretnja "evropskoj civilizaciji"

"Smatramo da je ilegalna migracija pretnja evropskoj budućnosti, pretnja evropskoj kulturi i evropskoj civilizaciji", kaže Peter Sijarto. "Mi smo zemlja koja se strogo drži nacionalnog identiteta, koja želi da sačuva svoje versko, istorijsko i kulturno nasleđe. Ne želimo da ih izgubimo", rekao je.

Sijarto je zatim pohvalio politiku potpredsednika italijanske vlade Matea Salvinija, čiji je cilj zaustavljanje dolaska ilegalnih imigranata morskim putem.

Brod "Morska straža" pristaje u luci Lampeduza, 29. juna 2019. Četrdeset migranata se iskrcalo na italijanskom ostrvu nakon što je kapetan nemačkog humanitarnog broda koji ih je spasao pristao u Lampeduzu bez dozvole italijanskih vlasti.
Brod "Morska straža" pristaje u luci Lampeduza, 29. juna 2019. Četrdeset migranata se iskrcalo na italijanskom ostrvu nakon što je kapetan nemačkog humanitarnog broda koji ih je spasao pristao u Lampeduzu bez dozvole italijanskih vlasti.

"Mi Mađari smo dokazali, uz podršku zemalja Centralne Evrope koje šalju svoje vojnike i policajce na našu južnu granicu, da se migracija može zaustaviti na balkanskoj ruti", izjavio je za Glas Amerike Sijarto.

"Ali može se zaustaviti i na morskim putevima, i to na način kako to želi da uradi gospodin Salvini. Nažalost, umesto da ga Brisel podrži, njega besomučno napadaju evropske institucije", dodaje mađarski diplomata. Podsetio je na nedavni događaj kada je nemački humanitarni brod, na kojem je bilo 42 izbeglica i migranata spasenih kod obale Libije, ušao u italijanske vode uprkos eksplicitnoj zabrani desničara Salvinija, koji je takođe ministar policije Italije.

"Znate, veoma je važno razumeti šta je ljudsko pravo a šta nije, jer migracija definitivno nije osnovno ljudsko pravo", ističe Sijarto. "To nigde ne piše."

Bezbednost kod kuće

Osnovno ljudsko pravo je, prema rečima Sijarta, "imati bezbedan život u svojoj zemlji."

"Zato mislim da, u slučaju ljudi koji su morali da pobegnu iz svojih kuća zbog oružanog sukoba, moramo da pomoć pružimo tamo gde je potrebna umesto da donosimo probleme tamo gde ih nema", kazao je.

Mađarski premijer Viktor Orban na ceremoniji polaganja zakletve nove grupe graničara u Budimpešti, 7. marta 2017.
Mađarski premijer Viktor Orban na ceremoniji polaganja zakletve nove grupe graničara u Budimpešti, 7. marta 2017.

"Daću vam samo jedan primer: Imamo program koji se zove "Mađarska pomaže", koji pruža pomoć hrišćanskim zajednicama na Bliskom istoku", kaže Sijarto. Objašnjava da je program od 35 miliona dolara namenjen obnovi kuća i troškovima lečenja za hrišćane u zonama sukoba."

"To mora biti politika - pomagati ljudima tamo gde žive a ne ohrabrivati ih da napuste svoje kuće i sele se širom sveta."

Francuski predsednik Emanuel Makron u ponedeljak je rekao da je 14 članica EU postiglo dogovor o "mehanizmu solidarnosti" koji se odnosi na ravnomerno smeštanje tražilaca azila unutar bloka. Salvini nije učestvovao u sastanku čiji je cilj bio da se prevaziđe dugotrajni zastoj oko novog seta pravila o tome kako rešavati problem velikog priliva tražilac azila.

Italija odavno odlučno insistira na ravnomernoj distribuciji migranata među članicama Unije dok su Mađarska i Poljska odbile da primaju migrante.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG