Linkovi

Da li Kremlj potpiruje energetsku krizu u Evropi?


Arhiva - Ruski radnik govori preko mobilnog telefona tokom svečanog započinjanja radova na gasovodu Severni tok u zalivu Portovaja, oko 170 kilometara severozapadno od Sankt Peterburga, Rusija, 9. aprila 2010.

Energetska kriza bez presedana u Evropi će se pogoršati tokom ove zime na severnoj hemisferi, povećavajući verovatnoću racionisanja električne energije i zastoja postrojenja, upozoravaju analitičari industrije.

A sa skokom cena prirodnog gasa, koje će podići račune u domaćinstvima i proizvođačima, neki strahuju da bi integrisani energetski sistem Evropske unije mogao da doživi slom, pri čemu bi zemlje članice bloka pribegle gomilanju zaliha koje imaju, što bi izazvalo još jednu ružnu političku svađu unutar EU.

Teri Bros, profesor na Sijons Po u Parizu i bivši stručnjak za naftu i gas u francuskom ministarstvu ekonomije, kaže da sumnja da bi to moglo biti ono što stoji iza ruskog usraćivanja dopunske isporuke prirodnog gasa kupcima iz EU, odnosno da zvaničnici u Kremlju nastoje da izazovu političke sporove između 27 država članica bloka oko snabdevanja energijom i proizvodnje električne energije.

"Mislim da je to možda razlog zašto Kremlj malo više gura ovu energetsku krizu", rekao je on u podkastu za Natural ges vorld, nezavisnu veb stranicu posvećenu globalnim pitanjima gasa. "Imamo mehanizam solidarnosti unutar EU, tako da bi trebalo da budemo u poziciji da isključimo industriju negde kako bismo bili sigurni da je stanovnicima i dalje toplo u svojim domovima na drugim mestima", rekao je on.

U normalnim vremenima sve funkcioniše glatko sa mehanizmom energetske solidarnosti EU, koji daje prednost domaćinstvima nad proizvođačima, kaže Bros, koji je predstavljao Francusku u Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA). On, međutim, upozorava da ćemo tokom narednih hladnih meseci "možda videti veoma tešku primenu ovog mehanizma solidarnosti". Kao primer, on pita: "Hoćemo li isključiti neke francuske industrije da bismo zagrejali Nemce? Ili ćemo isključiti neke nemačke industrije da bismo zagrejali Francuze"

Međunarodna agencija za energetiku i evropski zakonodavci optužili su ruski energetski gigant Gasprom da namerno ne čini dovoljno da poveća isporuke prirodnog gasa Evropi. Bros je u tvitu od utorka naveo:

"Za novembar, dnevni izvoz gasa iz Rusije u Evropu je do sada opao za 14 odsto u odnosu na oktobar", koji je sam po sebi bio rekordno nizak mesec.

Gasprom saopštava da ispunjava sve svoje ugovorne obaveze prema klijentima iz EU. Ali američki zvaničnici pridružili su se horu evropskih političara koji su pozvali Moskvu da poveća izvoz gasa u Evropu.

"Realnost je da kroz Ukrajinu postoje naftovodi sa dovoljnim kapacitetom za snabdevanje Evrope. Rusija je dosledno govorila da ima dovoljno gasa da bi to mogla da uradi, pa ako je to tačno, onda bi trebalo, i trebalo bi da to urade brzo kroz Ukrajinu", rekao je nedavno Amos Hohštajn, viši savetnik za energetsku bezbednost u Stejt departmentu SAD.

"Rusija je saopštila da ima dovoljno gasa da zadovolji evropske energetske potrebe", rekao je zvaničnik Stejt departmenta za Glas Amerike. "Može i treba da obezbedi dodatne isporuke preko postojeće mreže gasovoda, uključujući Ukrajinu. Odbijanje da to učini ugrožava evropsku energetsku bezbednost i dovodi u pitanje ruske motive za uskraćivanje tog snabdevanja".

"Zabrinuti smo da je skladište gasa malo i da je tržište nedovoljno snabdeveno u poređenju sa prethodnim godinama", dodao je zvaničnik. "Nivoi skladištenja gasa koji su niži od normalnog ilustruju važnost diversifikovanih snabdevanja energijom za ispunjavanje ciljeva energetske bezbednosti Evrope. Aktivno se angažujemo na poboljšanju energetske bezbednosti naših evropskih partnera i saveznika".

Arhiva - Ruski predsednik Vladimir Putin govori tokom Ruske energetske nedelje u Moskvi, Rusija, 13. oktobra 2021.
Arhiva - Ruski predsednik Vladimir Putin govori tokom Ruske energetske nedelje u Moskvi, Rusija, 13. oktobra 2021.

Međunarodna agencija za energetiku takođe je pozvala Rusiju da poveća izvoz gasa. "IEA veruje da bi Rusija mogla da učini više kako bi povećala dostupnost gasa u Evropi i obezbedila da se skladišta popune do odgovarajućeg nivoa u pripremi za predstojeću zimsku grejnu sezonu", navodi se u nedavnom saopštenju.

Ogromni skokovi cena prirodnog gasa u velikoj meri su uzrokovani porastom potražnje u Aziji izazvanom pandemijom i malim zalihama u Evropi, koja je u jednom trenutku prošlog meseca zabeležila novi rekord postavljen kada su novembarski veleprodajni ugovori za prirodni gas porasli za skoro 400 odsto od početka godine. Cene električne energije takođe rastu jer se prirodni gas koristi širom kontinenta za proizvodnju značajnog procenta električne energije.

Neki evropski političari tvrde da Kremlj namerno pogoršava energetsku krizu u Evropi kao taktiku pritiska na EU da ubrza sertifikaciju upravo završenog gasovoda Severni tok 2, koji zaobilazi Ukrajinu i ide od Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora. Vašington je dugo upozoravao da će Severni tok 2 učiniti EU još više zavisnom od Rusije u pogledu svojih energetskih potreba.

Ali drugi dele Brosovu sumnju koju Kremlj testira kako bi video da li može da stvori uslove za političku borbu između država članica EU oko snabdevanja energijom. Oni brinu da će zemlje članice odbiti da zatvore svoje industrije kako bi osigurale da domaćinstva u drugoj zemlji ostanu topla - energetski nacionalizam koji bi odražavao način na koji su se države EU bavile zdravstvenim nacionalizmom na početku pandemije koronavirusa, zbog čega su neke zemlje članice blokirale izvoz zaštitne opreme, zaliha kiseonika i inkubatora.

Nezavisno od Moksve, Evropa bi i dalje bila suočena sa rastom cena energije zahvaljujući globalnoj potražnji i nižoj od očekivane proizvodnji solarne energije i energije vetra. U Britaniji je više od pola tuceta dobavljača prirodnog gasa propalo u poslednja dva meseca, što je posledica povećanja cena gasa i vladinog ograničenja koliko mogu da naplaćuju potrošačima.

Britanski potrošači će se suočiti sa povećanjem cena koje će dostići nekoliko stotina dolara po domaćinstvu. Britanski zvaničnici razmatraju mogućnost da nekim od najvećih britanskih kompanija za maloprodaju energije ponude zajmove koje podržava država kako bi im pomogli da prebrode buru cena.

Druge evropske vlade takođe razmatraju kako da intervenišu na energetskim tržištima kako bi domovi bili topli i osvetljeni, a fabrike radile tokom zime. Oni se takođe plaše domaćih političkih posledica naglih skokova troškova u domaćinstvima i razmišljaju o milijardama dolara pomoći.

Države članice EU podeljene su oko toga šta bi trebalo da bude njihov kolektivni odgovor na skok cena energije, pri čemu neke zemlje žele radikalnu reviziju regulative, a druge se čvrsto protive.

Španija se zalaže za dalekosežne reforme. Ministarka energetike te zemlje Sara Aagesen Munjoz pozvala je na "evropski odgovor".

Drugi veruju da bi države članice trebale da zastupaju sopstvene domaće pravne lekove. Više od 20 država članica ima, ili planira, direktnu podršku dohotku, državnu pomoć i smanjenje poreza kako bi pomogle svojim preduzećima i domaćinstvima da prežive oluju cena i nestašicu snabdevanja.

Dopisnica Glasa Amerike iz Stejt departmenta Sindi Šejn doprinela je pisanju ovom izveštaju.

XS
SM
MD
LG