Linkovi

Rusija objavila završetak izgradnje gasovoda Severni tok 2


ARHIVA - Izgradnja gasovoda Severni tok 2 u Rusiji
ARHIVA - Izgradnja gasovoda Severni tok 2 u Rusiji

Moskva je u petak saopštila da je završila izgradnju kontroverznog gasovoda Severni tok 2, čiji protivnici kažu da će povećati zavisnosti Evrope od ruskog gasa i zaobići jednog od ključnih američkih saveznika, Ukrajinu.

Očekuje se da će Severni tok 2 udvostručiti snabdevanje prirodnim gasom od Rusije do Nemačke, ali je njegova izgradnja podelila evropske prestonice i izazvala tenzije između EU i Vašingtona.

Direktor ruskog energetskog giganta Gasprom, Aleksej Miler, u petak je objavio da je izgradnja gasovoda "u potpunosti završena", navodi se u saopštenju kompanije.

Jedno od spornih pitanje je to što će sa izgradnjom novog gasovoda biti izbegnuta postojeća ruta kroz Ukrajinu, zbog čega se očekuje da će Kijev ostati bez ključnih isplata iz Rusije za troškove tranzita.

Ukrajina - koja je u sukobu sa Moskvom od ruske ankesije Krima 2014. godine - upozorila je Evropu da Kremlj može da koristi gasovod kao "opasno geopolitičko oružje".

"Ukrajina će se boriti protiv tog političkog projekta, pre i posle njegovog završetka i čak kada se pusti gas", rekao je za agenciju AFP Sergej Nikiforov, portparol ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Međutim, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da bi protivnici trebalo da obustave napore da blokiraju taj projekat i da bi umesto toga trebalo da usaglase "obostrano korisne uslove " za njegovo sprovođenje.

"Svima je jasno, uključujući protivnike Severnog toka 2 i one koji su se očajnički protivili njegovoj izgradnji, da se gasovod ne može zaustaviti", objavila je Zaharova na Telegramu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov zatražio je da se gasovod pusti u pogon "što je pre moguće", odbacio kritike, i poručio da će "svi imati" koristi od Severnog toka 2.

Izgrađen od ruske baltičke obale do severoistočne Nemačke, podvodni gasovod dug 1.200 kilometara prati istu rutu kao Severni tok 1, koji je završen pre više od deceniju.

Poput svog prethodnika, Severni tok 2 će snabdevati Evropu sa 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, čime će biti povećan pristup kontinenta relativno jeftinom prirodnom gasu u trenutku kada pada domaća proizvodnja.

Američko protivljenje

Gasprom ima najveći udeo u 12 miliona dolara vrednom projektu, u koji su još uključene nemačke kompanije Uniper i Vinteršal, francuska Anži, anglo-holandska Šel i austrijska OMV.

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je predsedavajući odbora akcionara Severnog toka.

Rusija i Nemačka tvrde da je Severni tok 2 isključivo komercijalni projekat, ali analitičari nisu saglasni u pogledu njegove ekonomske koristi.

U izveštaju nemačke nevladine organizacije DIW iz 2018. godine, navodi se da je projekat bio nepotreban i da je realizovan na osnovu procena kojima se "značajno precenjuje" potražnja u Nemačkoj i Evropi.

Nemačka - najveća evropska ekonomija - uvozi oko 40 odsto svojih zaliha gasa iz Rusije i Berlin veruje da gasovod ima ulogu u prelasku zemlje sa uglja i nuklearne energije.

Sjedinjene Države su nerado dale zeleno svetlo za projekat.

Američki predsednik Džo Bajden je potput svojih prethodnika, Donalda Trampa i Baraka Obame, bio protiv gasovoda, navodeći da je reč o lošem dogovoru za Evropu i o bezbednosnom riziku.

Međutim, protivnici tok argumenta ističu da Sjedinjene Države takođe žele da povećaju prodaju tečnog prirodnog gasa (LNG) Evropi.

Američke sankcije, uvedene ruskim entitetima koji su učestvovali u izgradnji gasovoda, odložile su završetak projekta, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo Nemačke.

Međutim, Bajden je u maju neočekivano iz sankcija izuzeo kompaniju, pod ruskom kontrolom, zaduženu za projekat, rešen da obnovi transatlantske odnose pogoršane za vreme Trampa.

Analitičari su ocenili da je taj potez predstavljao ustupak Berlinu, na čiju podršku Vašington računa u rešavanju drugih izazova, među kojima je i sve jača Kina.

Zelenski je ocenio da je odluka o izuzeću iz sankcija bila pobeda za ruskog predsednika Vladimira Putina.

Bajden je, da bi potvrdio američku podršku Ukrajini, početkom septembra razgovarao sa ukrajinskim predsednikom u Beloj kući.

Zelenski je nakon susreta rekao novinarima da ga je Bajden uverio da će SAD uvesti sankcije gasovodu ako bi Rusija bila odgovorna za "kršenja" koja bi izazvala probleme za ukrajinski energetski sektor.

XS
SM
MD
LG