Bugarska će tokom svog predsedavanja Savetom Evropske unije kao jedan od prioriteta imati rad na njenom proširenju, što će biti povoljan politički trenutak za zemlje Zapadnog Balkana koje su u procesu priljkučenja, rečeno je u četvrtak na panel diskusiji Centra za evropske politike "Od estonskog do bugarskog predsedavanja Savetu EU: Novi zamajac za politiku proširenja?", koji je održan u EU info centru.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su tokom estonskog predsedavanja EU preduzeti važni koraci, kao i da je uveren da će Bugarska nastaviti da dobro radi taj posao u narednih šest meseci.
Mi već radimo na procesu proširenja, a Srbija je učinila brojne napretke. Evropska komisija će u aprilu objaviti izveštaj o procesu integracija Srbije i to će biti detaljna fotografija šta je učinjeno, sa detaljima koji će predstaviti situaciju, naveo je on.
Fabrici je rekao da će proširenje imati važnu ulogu tokom bugarskog predsedavanja, navodeći da je važno dobro iskoristiti "dobar politički" trenutak za zemlje Zapadnog Balkana, ali da zemlje regiona moraju nastaviti da sprovode reforme.
Prema rečima glavnog predstavnika EU u Srbiji, godina na izmaku bila mnogo uspešnija godina za EU od prethodne, jer je tokom 2017. EU pokazala da ponovo može da sagleda širu sliku i pitanja poput proširenja.
Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju EU Tanja Mišćević rekla je da očekuje dosta od bugarskog predsedavanja i da "počinje jedan značajan period" za proširenje.
"Očekujem dosta od bugarskog predsedavanja. Mi smo već počeli da radimo sa njima o tome koja poglavlja su pripremljena", navela je ona.
Mišćević je kazala da Srbiju u narednom periodu očekuje objavljivanje Strategija za proširenje za Zapadni Balkan, paket dokumenata za proširenje i Samit EU sa zemljama Zapadnog Balkana koji će se održati u maju u Sofiji.
"Sve to čini prvu polovinu 2018.jednim jako dobrim prostorom, novom energijom za ubrzanje procesa integracija", rekal je Mišćevič i dodala da to znalči i "više posla" za Srbiju.
Poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije, Tanja Fajon, rekla je da na sledeću godinu želi da gleda sa optimizmom. Strategija proširenja za Zapadni Balkan i dinamična agenda sastanaka zvaničnika EU i lidera Zapadnog Balkana koja se u proteklih nekoliko nedelja mogla videti u Briselu pokazuju da se region ponovo vratio na evropsku agendu.
"Bavim se proširenjem Evropske unije 15 godina i vidim da se mnogo promenilo tokom procesa i da je možda svako sledeće proširenje sve komplikovanije, sa sve više uslova", rekla je ona. Ipak, dodala je da oseća da danas građani EU imaju mnogo više poverenja u Uniju, nakon krize sa migrantima, rešavanja pitanja zaposlenja i drugo.
"Snažno verujem da je proširenje EU na Zapadni Balkan neophodno, jer ovo je uvek bio deo Evrope i uvećk će biti deo Evope. Na liderima je regiona koliko ozbiljno uzimaju put ka EU. Mi možemo da pomognemo", poručila je Fajon.
Bugarska će tokom predsedavanja Savetom EU raditi za "stabilnu, sigurnu i solidarnu" Uniju, rekao je ambasador Bugarske u Srbiji Ratko Vlajkov. Ta zemlja ima ambiciju da u narednih šest meseci bude motor svih važnih pitanja koja će se rešavati u tom periodu, da bude politički lider, ali i fer posrednik.
Među prioritetima njegove zemlje biti i vraćanje pitanja proširenja EU na Zapadni Balkan, rekao je on.
Posle nas predsedava Austrija, potom Rumunija i Hrvatska, i proširenje će biti na agendi, pre svega kada je reč o Srbiji, ocenio je on.
Ambasador Estonije u Srbiji Danijel Šer, zemlje koja okončava svoje predsedavanje, rekao je da se Estonija tokom šestomesečnog predsedavanja fokusirala na jedinstvo, otvaranje ekonomije, pitanja bezbednosti, migracija i digitalizaciju. Šer je kazao da je njegova zemlja zadovoljna napretkom Srbije na putu evropskih integracija i otvaranjem dva nova poglavlja.
Estonija je oduvek bila pristalica proširenja EU i principa da svako ko ispuni kriterijume treba da postane član.
Predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović ocenio je da je 2017. bila važna godina za EU zbog vraćanja proširenja u evropsku agendu, ali da je to samo prilika koju države Zapadnog Balkana treba da iskoriste.
"Ova godina će biti upamćena kao godina povratka proširenja među prioritete EU. Od poruke Junkera počinje da se definiše vremenski okvir u kojem bi zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Srbija i Crnba Gora, mogle da postanu članice Unije", podsetio je Majstorović.