Dijalog sa Prištinom o registarskim tablicama, usaglašenost spoljne politike Srbije sa politikom EU, kao i unutrašnje reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda u Srbiji bile su osnovne tri teme razgovora premijerke Srbije Ane Brnabić sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom i ambasadorima zemalja članica Unije.
Kako je posle sastanka istakao Žiofre, važno je da su Srbija i EU na istoj strani kada su u pitanju aspiracije za članstvo u EU i da su za obe strane to ključni prioriteti. Govoreći o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i postignutog dogovora oko registarskih tablica, Žiofre je istakao posvećnost evropskog komesara za spoljnu politiku i bezbednost Žosepa Borelja i specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka da se ovi problemi reše:
„Svakako cenimo što smo uspeli da pronađemo dogovor uz pomoć EU, koji je sprečio dalje tenzije koje sigurno nikome nisu potrebne“, rekao je Žiofre na zajedničkoj konferenciji za medije i pohvalio Srbiju sa konstruktivnu i odgovornu ulogu u pregovorima koji su vođeni poslednjih dana.
Govoreći o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa politikom EU Žiofre je rekao da je to važna tema u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, ali i odnosa EU i Srbije:
„Suočeni smo sa brutalnom agresijom protiv Ukrajine, uništavanjem civilne insfrastrukture i ubijanjem na dnevnom nivou. Postoje određena očekivanja da se poboljša usklađenost Srbije sa spoljnom politikom. To je tema o kojoj ćemo nastaviti da razgovaramo i računamo na Srbiju da bude sa nama u ovim teškim trenucima za evropski kontinent“.
Šef Delegacije EU u Srbiji je istakao i da Unija sarađuje sa Beogradom oko pitanja diverzifikacfije snabdevanja Srbije energentima i u tom kontekstu on je podsetio da će Evropska komisija izdvojiti 165 miliona evra pomoći Srbiji.
Takođe, Žiofre je rekao da su na sastanku sa premijerkom Srbije dobili najnovije informacije o ustavnim reformama i stavovima Venecijanske komisije, i - kako je rekao - Srbija mora da okonča te reforme do isteka roka predviđenog za to.
Premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za medija istakla da je vlada Srbije u potpunosti posvećena evropskim integracijama, a govoreći o usklađenosti spoljne politike Srbije sa politikom EU ona je rekla da je to uvek nezgodna i kompleksna tema:
„Imamo tu određena neslaganja i to niko od nas ne krije. Ali takođe imamo dobar razgovor, u vezi sa tim razmenu argumenata i za sada i dalje razumevanje. Srbija će dalje nastaviti da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i trudićemo se da te evropske vrednosti koliko god možemo zajedno promovišemo“, izjavila je Brnabić i ocenila da poruke nekih članova Evropskog parlamenta ne doprinose popularnosti EU u Srbiji, kao i da su preporuke Evropskog parlamenta vrednosno kontradiktorne:
„Jedna preporuka je da Srbija neće postati članica EU ukoliko se ne složi sa uvođenjem sankcija protiv Rusije zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine. Druga preporuka je da Srbija može nastaviti evropski put ako se odrekne svog teritorijalnog integriteta“, izjavila je Ana Brnabić.
Ona je istakla i da je u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom potrebno implementirati sve ranije dogovore, a pre svih formiranje Zajednice srpskih opština:
„Prvo treba da se implementira prvi sporazum o normalizaciji i to je jasno naznačeno i od strane visokog predstavnika i svih u EU. Dakle to je ono što mora prvo da se uradi, što znači osnivanje ZSO, pa onda nakon toga dalji dogovori oko nekih drugih sporazuma. Ali ne možete imati drugi sporazum ako nije implemantiran prvi sporazum, jer niko ne može da vam garantuje da će neki drugi sporazum biti implemantiran“, rekla je Brnabić i dodala da Srbi ne mogu biti u institucijama Kosova dok se ne osnuje ZSO.
Prema njenim rečima ne bi trebalo da bude problema da se implementiraju zakoni u skladu sa promenom ustava Srbije, kao ni sa punom primenom medijske strategije i svih medijskih zakona. Brnabić je najavila da će sa medijskim udruženjima raditi na tome i izrazila očekivanje da se to završi do kraja prvog kvartala naredne godine.
