Jučerašnji izbori bili su najlošiji od svih izbora koje je organizacija CRTA pratila od 2016. godine - kako u odnosu na sam dan izbora, a još više u odnosu na predizborni proces, kaže programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
Na konferenciji za medije, Nedeljkov je ocenio da ovaj izborni proces ispunjava samo minimalne demokratske standarde, zbog čega je, prema njegovom mišljenju, neophodno primeniti preporuke međunarodnih organizacija:
"Rezultati na izbornom danu nisu lažirani. Ali, pitanje je na koji način je formirana volja birača. Na osnovu preliminarne analize izbornog dana, procenat biračkih mesta na kojima su zabaležene nepravilnosti i incidenti kreću se u rasponu od osam do 10 procenata biračkih mesta, što je dvostruko više nego na izborima 2016. i 2017. godine.
Po rasprostranjenosti i tipu nepravilnosti naša procena je da su one bile usmerene pre svega na postizanje izlaznosti. Procenjujemo da bez nepravilnosti koje smo identifikovali izlaznost bi bila manja za oko četiri procentna poena, odnosno negde oko 45 procenata", rekao je Nedeljkov, dok je šef Pravnog tima posmatračke misije organizacije CRTA Pavle Dimitrijević dodao:
"Posmatračka misija CRTA-e je podnela tri prijave policiji za ozbiljne nepravilnosti koje su primećene tokom izbornog dana. Odnose se na dešavanja u Zrenjaninu i pojavu takozvanog 'bugarskog voza'. Ista pojava je primećena i u Požarevcu".
Nedeljkov je rekao i da se još analiziraju podaci, i da zbog toga još ne može detaljnije da govori o "ubrzanju" izlaznosti u poslednja tri sata glasanja. Kako je rekao, praksa je i u najdemokratskim zemljama sveta da stranke ubrzaju svoje glasače da izađu na izbore.
"Videćemo da li je do povećanja izlaznosti došlo slobodnom voljom birača ili je to bio odraz nečega drugog", kazao je Nedeljkov.
A ekspert za Balkan sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber za Glas Amerike kaže da izlaznost koja je nekoliko procenata manja ne daje opravdanje da se govori o neuspehu izbora iz tog ugla. Izlaznost nije samo rezultat želje građana da izađu na izbore, nego i stvar pritiska na birače, o čemu, kako smatra Biber, govore i podaci o izlaznosti u poslednjih nekoliko sati pred zatvaranje birališta:
"Možda jedino iznenađenje izbora jeste da ni jedna od stranaka koje su učestvovale na izborima, osim jedne, takozvane poluopozicione stranke, nisu uspele da pređu cenzus. To je ono što nismo očekivali, da makar nekoliko od tih 21 stranaka koje su izašle na izbore, uspeju da pređu izborni prag", rekao je Biber.
Inače, prema podacima CRTA-e, izlaznost na parlamentarnim izborima bila je 49 odsto, uz marginu greške od 1,2 odsto. Republička izborna komisija je saopštila da je izlaznost bila 50,32 odsto, a RIK i Crta se slažu proceni da su uz manjinske, samo tri stranke ušle u parlament: SNS, SPS i Spas Aleksandra Šapića.
