Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji nije samo u interesu tih država, nego i izvorni interes EU, ali da treba rešiti još niz pitanja.
Merkel je nakon samita Berlinskog procesa najavila da će Janza Janša, premijer Slovenije koja predsedava Unijom, 6. oktobra 2021. organizovati novi sastanak lidera Zapadnog Balkana, izvestio je Radio Slobodna Evropa.
Naglasila je da će Nemačka što je moguće pre u zemlje Zapadnog Balkana uputiti tri miliona doza vakcina, od ukupno 30 miliona doza koje je obećala programu Svetske zdravstvene organizacije Kovaks.
"Sastanak je bio je jasan znak da nam je pored procesa približavanja Zapadnog Balkana EU sa ciljem članstva, stalo i da region sarađuje u fazi kada svaka pojedina zemlja radi na svom putu integracije”, rekla je Merkel novinarima posle video-sastanka koji je okupio lidere Zapadnog Balkana i zvaničnike EU.
"Reč je o budućnosti regiona i želim da naglasim da nije riječ samo o budućnosti iz perspektive zemalja Zapadnog Balkana, nego i u izvornom interesu EU da ovdje podstakne taj proces, da omogući pomirenje, saradnju, prevazilaženje podjela i raskola jer postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrateški zašto je ovo deo Evrope i zašto želimo članstvo regiona u EU", rekla je Merkel.
Ocenila je da je, pored svih teškoća delom i u svetlu, kako se izrazila, ratne prošlosti proteklih godina, ali i u poslednjih godinu dana, postignut veliki broj praktičnih uspeha. Kao primer navela je ukidanje rominga u regionu, zelene koridore za transport robe i početak razmene učenika i studenata.
Sada se radi na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta i tu ima izvesnih uspeha, ali prema rečima kancelarke, ostaje da se reši pitanje priznanja diploma i putovanja sa ličnim kartama. Ona je izrazila nadu da će neki od problema vezanih za jedinstveno regionalno tržište biti rešeni na sastanku 6. oktobra, javlja RSE.
Ocenila je da postoji čitav niz teškoća koje treba prebroditi, posebno navodeći odnose Srbije i Kosova, situaciju u BiH, kao i razmirice Sofije i Skoplja koje sprečavaju otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom.
"Potrebno je puno strpljenja i puno angažmana, a to su danas svi učesnici sastanka pokazali", rekla je nemačka kancelarka.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je nakon sastanka saopštila da treba ubrzati proces proširenja, ali da paralelno s tim treba zemlje Zapadnog Balkana učiniti održivijim, digitalnijim i otpornijim.
Naglasila je da ekonomski i investicioni plan, kao i Zelena agenda donose na Zapadni Balkan 28 milijardi eura za povezivanje i prosperitet, kao i da rade na jačanju regionalnog tržišta.
Samitu su, pored lidera šest zemalja Zapadnog Balkana, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, prisustvovali i premijer predsedavajuće EU Slovenije, Janez Janša, premijer Hrvatske Andrej Plenković, predsjednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi i austrijski kancelar Sebastian Kurc.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je saopštila nakon sastanka da Srbija snažno podržava Berlinski proces, kako je ocenila, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.
Zaključila je da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susjedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.
Premijer Hrvatske je nakon samita saopštio da Hrvatska podržava nastavak politike proširenja, zasnovane na individualnim zaslugama svake države te naglasio potrebu brzog postizanja konsenzusa o pregovaračkim okvirima za Albaniju i Severnu Makedoniju, kako bi se odmah mogli otvoriti pristupni pregovori, navodi se u saopštenju.
Susret u Berlinu bio je poslednji pod vođstvom Merkel, koja ga je i inicirala. Nemačka kancelarka napušta funkciju u jesen 2021. godine.
Proces se odvija u sklopu uspostavljanja bliže saradnje zemalja dok napreduju u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
