Linkovi

Bajden pod pritiskom i pristalica reforme policije i policijskih organizacija


ARHIVA- Protesti ispred Bele kuće posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda (Foto: AP)

Predsednik Džo Bajden je prvih nedelja mandata suočen sa sve češćim pozivima organizacija za zaštitu građanskih prava da ispuni predizborno obećanje o reformi policije i krivičnog zakonodavstva.

“Želimo da Bajden u delo sprovede agendu u vezi sa rasnom pravdom", rekla je za Glas Amerike Melani Kembel, predsednica i izvršna direktorka organizacije "Nacionalna koalicija o afromaeričkom građanskom učešću".

U međuvremenu, grupe koje zastupaju organe za sprovođenje zakona traže da budu uključene u debatu pre nego što se u Vašingtonu donesu bilo kakve sveobuhvatne uredbe.

Bajden je tokom šest mandata na položaju senatora imao snažnu podršku policijskih organizacija. Sada se očekuje da kao predsednik potpiše uredbu o uspostavljanju nacionalne komisije koja bi se bavila prekomernom upotrebom policijske sile. Novi predsednik je takođe obećao da će rešavati problem rasne nejednakosti u Americi.

"Verujem da će predsednik Bajden tokom prvih 100 dana svoje administracijje preduzeti korake u vezi sa reformom krivičnog zakonodavstva", ocenio je Mark Morijel, presednik i izvršni direktor Nacionalne urbane lige.

Morijel je sa ostalim liderima borbe za građanska prava u decembru razgovarao sa Bajdenom o prioritetima u toj oblasti, uključujući i zakonski predlog koji predviđa da policija odgovara za svoje postupke u zajednicama u kojima služi, zatim utvrđivanje jedinstvenih standarda u policiji i uspostavljanje nacionalne baze podataka za prestupe policajaca.

"Očekujemo da se administracija založi za usvajanje predloga zakona o policiji u Kongresu", rekao je Morijel za Glas Amerike i dodao da je usvajanje "snažnog federalnog zakona" jedini način da se promeni delovanje policije.

Povod za proteste

Zahtevi da se preduzme federalna akcija postali su sve snažniji tokom prošlogodišnjih demonstracija širom zemlje, na kojima se protestovalo zbog rasne nepravde. Protesti su izbili nakon smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijskog privođenja u Mineapolisu, u Minesoti, u maju 2020. godine.

Derek Šovin, beli policajac, optužen je za ubistvo drugog stepena nakon što je više od osam minuta držao koleno na Flojdovom vratu. Predsednik Bajden ocenio je da je Flojdova smrt "prekretnica" u suočavanju zemlje sa sistemskim rasizmom.

Grupe za socijalnu pravdu sada žele od administracije da izvrši pritisak na članove Kongresa da ponovo razmotre predlog zakona o pravdi u policijskim postupcima, nazvanog po Džordžu Flojdu, koji prošle godine nije prošao u tada politički podeljenom Kongresu.

Cilj zakonskog predloga, između ostalog, jeste da policajci širom zemlje odgovaraju za prestupe i zloupotrebe položaja, kao što je prekomerna upotreba sile i da se suzbije rasno profilisanje u policiji.

Tokom predizborne kampanje, Bajden je predložio da se izdvoji 300 miliona dolara za promovisanje lokalnih policijskih programa. Tim novcem bi se finansirali zapošljavanje i obuka policajaca u opštinama koje su posvećene formiranju policijskih snaga koje odražavaju rasnu raznolikost zajednica u kojima služe.

ARHIVA - Policija obezbeđuje proteste u Njujorku
ARHIVA - Policija obezbeđuje proteste u Njujorku

Organizacije koje zastupaju organe za sprovođenje zakona sa oprezom prate federalne inicijative pod Bajdenovom administracijom.​

Stav policijskih organizacija

“Pojedini čelnici organa za sprovođenje zakona imaju osećaj kao da su zaboravljeni nakon što su čuli neke Bajdenove predloge pre nego što je izabran za predsednika", rekao je za Glas Amerike Bil Džonson, izvršni direktor Nacionalnog udruženja policijskih organizacija.

Udruženje, koje zastupa više od 240.000 pripadnika organa za sprovođenje zakona, u saopštenju je zatražilo dijalog sa Belom kućom da bi se osiguralo "da vodeći policijski zvaničnici budu zastupljeni u komisiji koja će preispitati policijske postupke i predložiti promene za poboljšanje sistema".

Bajdenove veze sa organima za sprovođenje zakona su duboke. Bajden je bio jedan od ključnih autora federalnog krivičnog zakona iz 1994. godine, kojim je promovisano zapošljavanje dodatnih 100.000 policajaca širom zemlje i proširen zatvorski sistem u zemlji.

Zakon, koji je potpisao tadašnji predsednik Bil Klinton, oštro su kritikovale orgaanizacije za građanska prava koje su navele da je njegovo usvajanje dovelo do masovnog i disproporcionalnog hapšenja nebelaca, pre svega Afroamerikanaca.

Poziv na promene

Bajden je tokom prošlogodišnje predizborne kampanje obećao da će pozvati policajce, policijske sindikate i grupe za građanska prava na razgovore u Beloj kući. Aktivisti za socijalnu pravdu kažu da čekaju na poziv.

"Razočaravajuće je što pokret 'Životi crnaca su važni' još nije dobio odgovor na zahtev da se sastane sa predsednikom i potpredsednicom. Želeli bi smo da razgovaramo o našim prioritetima", navela je u saopštenju Patris Kalors, jedna od osnivača pokreta koji predvodi pozive da se okonča policijska brutalnost protiv Afroamerikanaca i koji je prošle godine organizovao niz protesta za rasnu pravdu.

Drugi aktivisti za građanska prava strahuju da Bajdenova administracija neće usmeriti veću pažnju na reformu krivičnog zakonodavstva u trenutku kada je usredsređena na oživljavanje ekonomije i bobru protiv pandemije koronavirusa.

"Razumem da se suočavamo sa Kovidom 19 i teškom ekonomskom situacijom, ali to ne znači da bi trebalo da prestanemo da se borimo za Džordža Flojda i druge Afroamerikance koje je policija nepravedno ubila", ističe Melani Kembel.

Afroamerički birači su u velikom broju podržali Bajdena u ključnim državama na prošlogodišnjim izborima za predsedničku nominaciju, a zatim mu i pomogli da u novembru pobedi u državama kao što je Džordžija.

Lideri organizacija za građanska prava kažu da će njihov dalji angažman biti ključan u budućnosti.

Ne možete samo da sedite i govorite: Bajdenu, sada si izabran, reši stvari. To neće biti urađeno bez daljeg aktivizma. Moramo da nastavimo da vršimo pritisak na administraciju i članove Kongresa da podrže reformu krivičnog zakonodavstva", zaključio je Morijel iz Nacionalne urbane lige.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG