BEOGRAD - Konstitutivna sednica Skupštine Srbije, kako je najavljeno, biće održana naredne nedelje, pošto je krajnji rok za to 4. avgust. Od tog dana teče rok od 90 dana za formiranje nove Vlade, a ko će u njoj biti i dalje nije poznato. Nije za sada jasno ni koje stranke će, osim SNS i manjina, činiti skupštinsku većinu, niti ko će biti predsednik Skupštine.
Lider SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je najavio da će nova Vladabiti formirana do kraja jula – što se izvesno neće desiti, obavio je prvi krug konsultacija sa liderima parlamentarnih stranaka. Ali, ne otkriva karte. Mediji spekulišu ko će biti premijer i ministri i da li će personalnim izborima biti poslata poruka kome je Vlada više okrenuta u ovom trenutku – Istoku ili Zapadu.
U međuvremenu, čuo se i stav američkog ambasadora u Srbiji, Kristofera Hila, koji je za „Blic“ rekao da bi voleo da vlada bude prozapadna, ali da se on „kloni tuđih kuhinja“ i da se ne meša u njen izbor. Komentarišući tu izjavu, presdednik Srbije je rekao da će „nova Vlada biti po meri naroda i da Srbija neće da gasi svoja tradicionalna prijateljstva“.
Analitičari koji su govorili za Glas Amerike saglasni su u jednom: personalna rešenja u Vladi jesu važna poruka za svet, ali, praktično, nije važno ko su ministri, jer je težište moći na jednom mestu.
“Vučić vodi tu izbalansiranu politiku, i u principu to i ne krije. Što se tiče Vlade, ne mislim da će ići u pravcu ispunjavanja želja, bilo Istoka, bilo Zapada, pre će to ići u pravcu pored ljudi koji su odani i njemu, i stranci i državi, da će tu biti ljudi koji se neće zamerati suprotnoj strani. Ili će možda opet biti nekih imena koja će služiti da pokažu da upravo ta vlada nije ni prozapadno, ni proistično orijantisana”, smatra Vladimir Pejić iz agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus.
„Ja mislim da svaka Vlada od 2012, pa i ova će tako biti, skrojena po meri Vučića. Nema drugog kriterijuma za krojenje Vlade u Srbiji, sve ostalo je retorika u zavisnosti od toga kome se poruka upućuje, sa kim se konkretno razgovara u zavisnosti od politčkog trenutka, šalji se poruke od strane Vučića. Ali, on je taj koji kroji Vladu, jedino što je bitno za sastav te Vlade da je njemu odana i da pokrije partikularne interese koje koje ima u tom trenutku, ili ljudi iz njegovog neposrednog okruženja“, kaže Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku.
Ko (ne)će biti u Vladi?
Pojedini provladini tabloidi izveštavaju da će u novoj Vladi biti i nestranačkih ličnosti i novih lica. Nagoveštava se da bi u Vladu mogao da se vrate lider socijalista Ivica Dačić, kao i dugogodišnji minsitar Rasim Ljajić. Prema istim izvorima, u Vladi ostaje i dosadašnji ministar policije Aleksandar Vulin, koji je nedavno izjavio da „strana služba želi da ga skloni iz Vlade“, ali nije rekao koja. Vulin, kao i Dačić, u javnim istupima često brane ili hvale Rusiju. I tabloidi, kao i portal Nova.rs, izveštavaju da u Vladi neće biti mesta za aktuelnog ministra odbrane Nebojšu Stefanovića, koji važi za bliskog Zapadu, kao ni za ministarku energetike Zoranu Mihajlović. Prema medijskim navodima, na mesto premijera mogao bi da dođe sadašnji minister finansija Siniša Mali.
Vladimir Pejić smatra da će otprilike polovini ministara predsednik Srbije da se zahvali na saradnji, ali ne želi da spekuliše imenima.
“Sigurno je da sa jedne strane će se zadržati kontinuitet ove Vlade i Vučić je u velikoj meri, po njegovom iskazu, zadovoljan rezultatima te Vlade, pre svega u ekonomskom smislu, tako da nema razloga da promeni celu Vladu. Sa druge strane, i najavio je i očekivano je da je osveži, tako da biće tu po mom mišljenju makar 50 posto novih ministara, oko pola nove Vlade. I ovih 50 posto koji ostanu će služiti da zadrže taj kontinuitet koji je bio, a nova polovina vlade će biti tu da osveži i rad Vlade imenima, i samim radom. “
Dragan Popović veruje da i u budućoj Vladi, ponovo, ima mesta za sve.
„Ako moram da spekulišem, ja bih rekao da će svakako u toj Vladi biti i ljudi poput Vulina i ljudi poput Zorane Mihajlović. Jer ne vidim razloga zašto bi menjao konja koji dobija. Do sad mu je prolazilo, evropski zvaničnici sa njim peku ćevape, Rusi ga tapšu po ramenu, ne vidim zašto bi menjao tu politiku. Ima jedna tačna izreka među ljudima „pomoz’ Bog čaršijo na sve četiri strane“, e to je politika Aleksandra Vučića“.
Da li će SPS ostati partner SNS– to još nisu potvrdili naprednjaci. Lider SPS Ivica Dačić je nakon konsultacija u Predsedništvu Srbije rekao da su socijalisti zainteresovani za dalju saradnju, ali od naprednjaka još nije stigao odgovor. Sagovornici Glasa Amerike veruju da će SPS ostati i u novoj Vladi.
Vlada Srbija sastavlja se u kompleksnim geopolitičkim okolnostima, zbog čega se u javnosti spekulisalo da se sa njenim formiranjem odugovlači.
Rat u Ukrajini još traje, kao i globalna kriza sa hranom i energentima, a neke jake ekonomije strahuju i od recesije. Srbija je i dalje, na papiru, neopredeljena kada je reč o napadu na Ukrajinu – osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta, ali ne uvodi sankcije Rusiji, uprkos pritiscima iz Brisela. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad popularnosti EU među građanima Srbije, iako je Srbija formalno na putu ka EU, dok se istovremeno rejting Rusije u narodu meri visokim procentima.
Ko god da bude sedeo u Nemanjinoj 11, bilo da je reč o spoljnopolitičkim ili unutrašnjim problemima, neće imati lak zadatak, smatra Vladimir Pejić.
“Biće veliki izazov u svakom smislu – od svakodnevice i ekonomskih problema koji su građanima najznačajniji, preko energetskih problema koji sada nisu toliko vidljivi ali već koliko za dva meseca će biti jako, jako bitni. Pa do onih političkih i vojnih izazova visoke politike, problema koji su tu prisutni dugo, mislim na Kosovo, na Republiku Srpsku, odnosno BiH, odnosi sa susedima koji se komplikuju iz dana u dan. Ne ulazim sada u prirodu tih nesuglasica, ali činjenica je da ni tu nije baš sjajno, kao što je bilo. Tako da svuda vlada, ne mislim samo na Srbiju, nego i okolo jedna opšta nestabilnost, a to je nešto što prvo građani ne žele, a ni jedan političar, ma kakav on bio, nije sklon da participira u vlasti u takvim okolnostima”.
Teoretski, Vlada može da se izabere do 4. novembra, kada ističe rok od 90 dana za izbor. I ne bi bilo neobično da sastav kabineta ne bude poznat uskoro – kako podseća Istinomer, pozivajući se na računicu Otvorenog parlamenta, od konstituisanja Skupštine do izbora Vlade prođe u proseku 43 dana.
