Pedesetak građana, predstavnika dijaspore Srbije, okupilo se pred sedištem Ujedinjenih nacija u Njujorku na protestu podrške ekološkom buntu koji je održan u najmanje pedeset gradova Srbije u subotu.
"Rio Tinto marš sa Drine - SNS marš sa vlasti", poručili su transparentom kojim aludiraju na multinacionalnu kompaniju koja planira iskopavanje minerala jadarita u okolini grada Loznice, kao i vladajuću Srpsku naprednu stranku - aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kako su ukazali u zajedničkoj izjavi za Glas Amerike deo predstavnika dijaspore saglasan je sa blokadama i borbom protiv Zakona o eksproprijaciji i referendumu koji, kako smatraju, ugrožavaju elementarna prava na život i rad, kao i suverenitet Srbije.
"Multinacionalne kompanije kao sto su Rio Tinto i Linglong, između ostalih, imaju otvorena vrata da u sprezi sa vlašću, nekontrolisano narušavaju životnu sredinu, ljudska, radnička i imovinska prava. Osuđujemo državno nasilje i upotrebu sile protiv gradjana i gradjanki u blokadama, kao i kriminalizaciji protesta putem državnih medija. U skladu sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim standardima blokada puteva predstavlja mirno okupljanje koje je policija dužna da zaštiti. Ovo je borba za život i neophodno je da se svi uključimo, u zemlji ili van nje", istakli su u zajedničkom odgovoru Glasu Amerike Nataša Prljević, Branislav Bala, Vojin Paunović, Marija Golubović i Biljana Ilić.
Kako su naveli, dužnost vlasti je da štiti javni interes građana i države i da ustupi javni informativni servis istini, a ne propagandi vladajuće stranke.
"Srbija nema institucije, nema parlament, nema slobodne medije. Ne sme da se dozvoli da ljudi ni na ulici ne smeju slobodno da iskažu nezadovoljstvo. Ponovno batinanje i zatvaranje protestanata će nas uvesti u definitivnu diktaturu. Želimo da damo do znanja ljudima u Srbiji da nisu sami i da imaju podršku od nas iz dijaspore. Više od 40 gradova učestvuju u blokadama, nekliko stotina hiljada ljudi otpisalo peticiju protiv izgradnje Rio Tinto rudnika u dolini Jadra, ljudi širom Srbije su otrovani vodom, vazduhom i nehumanim radnim uslovima. Svrha države je da obezbedi narodu humane i pravedne uslove za život i rad, kako sad, tako i sledećim generacijama", podvlače nezadovoljni predstavnici dijaspore Srbije - koji su se odlučili na protest pred zdanjem Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Ističu da očekuju da vlast ispuni zahteve građana i građanki Srbije.
"To su povlačenje zakona o eksproprijaciji, izmene zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, prekidu poslovanja sa multinacionalnom kompanijom Rio Tinto kao i ostalim netransparentnim stranim investitorima koji dugoročno ugrožavaju interes naše zemlje i ljudi u njoj. Očekujemo oslobađanje svih uhapšenih demonstranata sada i u buduće, krivično procesuiranje pripadnika policije i aktivista vladajuće stranke za upotrebu nasilja u toku blokada. Očekujemo da čujemo istinu o borbama građanskih inicijativa, ekoloških organizacija i radničkih sindikata na nacionalnoj frekvenciji", kažu organizatori okupljanja na Ist Riveru.
"Srbija je naša zemlja, Jugoslavija je naša zemlja. Ne možemo pasivno da posmatramo nepovratno uništenje višegeneracijskog rada i normalizujemo nasilje. Kapitalistička eksploatacija se čuva za osiromašene i opljačkane zemlje kao što je Srbija. Bitno je da jasno stavimo do znanja da smo protiv bilo kog vida fašizma i da nećemo dopustiti da nam se uništava budućnost", odgovor je Nataše Prljević, Branislava Bale, Vojina Paunovića, Marije Golubović i Biljane Ilić - o konkretnim razlozima zbog kojih su se odlučili da podrže proteste u Srbiji.
Vlasti Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić – odbacuju da je reč o protestima građana zabrinutih usled ugroženosti životne sredine, uprkos tome što se prema relevatnim stručnim analizama i merenjima Srbija nalazi među zagađenijim svetskim država, iznoseći tvrdnje o politizaciji.
Epilog su žestoke kritike upućene učesnicima i organizatorima, ali i ocene da proteste finansira Zapad kako bi se destabilizovala zemlja.
Ranije tokom dana širom Srbije održani su višesatni ekološki protesti. Građansko okupljanje bilo je organizovano kao blokada saobraćajnica više desetina gradova ili pak njihovo zakrčenje motornim vozilima. U nekoliko slučajeva zabeleženi su incidenti između demonstranata i nepoznatih građana koji su se protivili protestima.
Takođe, aktivisti i novinari prijavili su da im je u domove dolazila policija tražeći da ne organizuju proteste ili pak izveštavaju sa njih.