Linkovi

Srbiji (ne)treba rudnik litijuma?


Protest ekoloških aktivista ispred SANU 6. maja 2021. godine

Litijumska groznica nastavlja da trese Srbiju, a zanimljiva diskusija vođena je danas u okviru debate “Treba li Srbiji rudnik litijuma”, na kojoj su za istim stolom sedeli predstavnici kompanije Rio tinto, države, kao i naučne zajednice.

Prema mišljenju dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratka Ristića Srbiji ne treba rudnik litijuma i ona ne treba da postane rudarska zemlja, rekao je odgovarajući na teze koje je iznela Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava eksplorejšn, da Srbija treba da razvija i rudarstvo i poljoprivredu.

Rudarstvo u Srbiji treba da bude u funkciji opšteg, harmoničnog razvoja i to rudarstvo mora da ima jasno definisan javni interes. Dakle, ono što zadovoljava interese većine ljudi u ovoj zemlji. Nikako rudarstvo koje je praktično projekcija interesa – bilo međunarodnih rudarskih kompanija kao što su Rio tinto, ili naših domaćih rudarskih kompanija”, istakao je Ristić i podsetio da je Srbija ratifikovala tri konvencije UN - o klimatskim promenama, o biodiverzitetu i dezertifikaciji i degradaciji zemljišta.

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić o protivljenju rudnicima litijuma u Srbiji
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:58 0:00

Kako je rekao, sve ono što je predviđeno u okviru projekta eksploatacije litijuma je u dobokoj koliziji sa ovim principima konvencija UN.

Projekat Jadar je vrlo invazivan u tom smislu, jer bi u prvoj fazi bilo uništeno 533 ha zemljišta, oko 300 ha obradivih površina i preko 214h vrlo kvalitetnog šumskih sistema na slivu potoka Štavica”, ukazao je on.

Takođe, Ristić je poručio da ima jako malo poverenja u Ministarstvo rudarstva i energetike koje, kako je rekao, promoviše nešto što je esnafski autizam – ponašaju se kao da je rudarstvo samo sebi cilj.

To ministarstvo olako deli istražna prava za istraživanje litijuma. Pored Loznice tu su i Valjevo, Požega, Rekovac, Jagodina i druge opštine u Srbiji”, rekao je Ristić, dok je Vesna Prodanović iz kompanije Rio Sava eksplorejšn rekla je da rudnik ne bi ugrozio poljoprivredu jer je na lokaciji projekta poljoprivredno zemljište treće ili četvrte kategorije, a da je zemljište sa višim kategorijama kontaminirano zbog incidenata koji su se dogodili u proteklih nekoliko decenija.

Ona je poručila da je u toku izrada studije uticaja rudnika litijuma na životnu sredinu i istakla da analize pokazuju “da je ovaj projekat nižeg rizika, a da u Srbiji postoji 50 postrojenja koja su opasnija od budućeg projekta Jadar”.

Da li postoji uticaj na okolinu? Mi ne prikazujemo ružičastu stvarnost, postoje uticaji, ovo je ozbiljan prijekat, ali će ceo projekat biti tako dimenzionisan, projektovan, izveden i kasnije će njiime biti upravljano da se svi ovi rizici svedu na najmanju moguću meru”, rekla je Prodanović i nastavila:

Trenutno smo takođe upali u teren političkih izbornih aktivnosti i mi ne želimo da u tome učestvujemo. Sigurno smo da svak odgovorna vlada sadašanja i sledeća će podržavati ovaj projekat u slučaju da od strane kompanije budu ispoštovane sve zakonske norme i zahtevi.”

Jovanka Atanacković, državna sekretarku u Ministarstvu rudarstva i energetike je rekla oni nisu za status kvo, da smatraju da svaki projekat treba razmotriti, ali da nijedan ne treba da se sprovede dok u potpunosti nije u skladu sa najstrožim pravilima očuvanja životne sredine.

Ako referendum pokaže da je narod za to, da se demokratski odluči da li želimo ovaj projekat, Srbija ne želi da bude samo izvoznik rude litijuma, da mi želimo da vidimo lanac vrednosti, mi želimo da u ovoj Srbiji postoje fabrike baterije, fabrike električnih vozila i da je to razvojna šansa koju ceo svet vidi za sebe kada ima ovakvu rudu. Kao što sam rekla – ni jedan projekat se neće sprovesti bez visokih standarda životne sredine", rekla je Atanacković.

Akademik Vladimir Stevanović, koji je i predsednik odbora SANU “Čovek i životna sredina” je ocenio da je oko rudnika litijuma i dalje dosta toga netransparentno – kao što je pitanje jednog ili više jalovišta ili ključnog problema voda i uticaja mogućih katastrofa poput poplava koje su se dogodile u Srbiji 2014. godine.

U tom kontekstu, po njegovim rečima ostaje pitanje šta će se dogoditi ako jalovišta ne izdrže taj nalet vode, hoće li se ponoviti slučaj jalovišta Stolice i hoće li to ugroziti vodosnabdevanje Mačve.

Kako je ocenio Stevanović zaštita životne sredine je potpuno po strani, a svuda po Srbiji se vidi kako se zarad napretka i nekakvog zlatnog doba odnosimo prema prirodnoj okolini.

Postajemo kolonija različitih uticaja i različitih inostranih firmi. I da se sad koriste prirodni resursi baš onako kako po mom mišljenju ne bi trebalo. Mislim da prvo ova država treba da bude sređena po mnogim osnovama, ne treba pričati priče o zlatnom dobu, znamo već kako to zlatno doba izgleda. Ona mora da se reformiše sa naglim zaokretima u svim oblastima, pa i da zaštita životne sredine bude jedan od prioriteta”, rekao je akademik Vladimir Stevanović na tribini koju je organizovala je Biznis info grupa, izdavač Nove ekonomije, u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG