Izveštaj specijalnog tužioca Roberta Malera, koji je konačno objavljen u četvrtak, otkrio je javnosti da je predsednik Donald Tramp pokušavao da preuzme kontrolu nad istragom o Rusiji i da iznudi Malerovo uklanjanje s položaja da bi ga sprečio da istraži potencijalnu opstrukciju pravde od strane predsednika.
Izveštaj specijalnog tužioca ima dva dela i dug je 448 strana, od kojih su neke zatamnjene zbog poverljivih informacija. U prvom delu se iznose detalji ruskog mešanja u izbore a drugi se odnosi na pitanje da li je predsednik Tramp opstruisao pravdu.
Maler je izneo niz slučajeva kada je Tramp naložio svojim saradnicima da pokušaju da utiču ili ograniče istragu o Rusiji nakon imenovanja specijalnog tužioca u maju 2017. godine.
Maler je napisao da su Trampovi napori da utiče na istragu "bili uglavnom neuspešni", zato što su "ljudi u predsednikovom okruženju" odbili da sprovedu njegove naredbe ili pristanu na njegove zahteve".
Tramp je, navodi se u izveštaju, bio toliko nezadovoljan zbog Malerovog imenovanja da je u jednom trenutku rekao: "O bože. To je užasno. To je kraj mog mandata".
Američki predsednik je posle toga, kako konstatuje agencija Asošijeted pres, krenuo da se spasava.
U izveštaju se navodi da je u junu 2017. godine, Tramp naložio tadašnjem pravnom savetniku Bele kuće Donu Mekganu da pozove vršioca dužnosti sekretara za pravosuđe i kaže mu da Maler mora da bude otpušten zbog konflikta interesa. Mekgan je odbio da to uradi i odlučio da bi radije podneo ostavku nego doveo do skandala sličnom Votergejtu.
Dva dana kasnije, Tramp je ponovo pokušao da izmeni tok istrage, pa je bivšem šefu izbornog štaba Koriju Levandovskom izdiktirao poruku za tadašnjeg sekretara za pravosuđe Džefa Sešnsa. U poruci je navedeno: "Sešns će javno reći da je istraga "veoma nepoštena" prema predsedniku, a da bi Maler trebalo da je ograniči na "istraživanje izbornog mešanja za buduće izbore". Sešns to nije uradio.
Maler je istraživao ukupno 10 "epizoda" mogućeg ometanja sprovođenja pravde. Rekao je da ne može definitivno da zaključi da je predsednik počinio krivično delo opstrukcije, ali ga nije ni oslobodio odgovornosti. Takođe je konstatovao da Kongres ima ovlašćenje da utvrdi da li je Tramp prekršio zakon.
Pomenuti slučajevi obuhvatali su Trampovu odluku da otpusti direktora FBI-aja Džejmsa Komija, predsednikove naloge podređenima da se otpusti Maler i napori da se svedoci podstaknu da ne sarađuju sa istragom.
U izveštaju se navodi da postoje "značajni dokazi" da je Tramp otpustio Komija 2017. godine zbog njegove "nespremnosti da javno kaže da se ne vodi istraga protiv predsednika lično".
Predsednikovi advokati saopštili su da je Tramp delovao u okviru ustavnih ovlašćenja, ali je Malerov tim procenio da pomenute epizode zahtevaju pomnu istragu da bi se utvrdilo da li su počinjena krivična dela.
"Nedovoljni dokazi o dosluhu sa Rusijom"
Kada je reč o pitanju da li je Trampova kampanja bila u dosluhu sa Rusijom tokom kampanje za predsedničke izbore 2016. godine, Maler je napisao: "Dok su istragom utvrđene brojne veze između pojedinaca povezanih sa ruskom vladom i pojedinaca povezanih sa Trampovom kampanjom, dokazi nisu dovoljni da bi bili osnova za podizanje optužnica".
Maler je takođe naveo da nema dovoljno dokaza da se bilo koji zvaničnik kampanje optuži za rad kao neregistrovani strani agent Rusije.
Trampovi pisani odgovori
Izveštaj obuhvata i Trampove pisane odgovore na pitanja postavljena u okviru istrage. Tramp je Maleru rekao da se ne seća nekoliko ključnih događaja u istrazi, uključujući i sastanak njegovih glavnih savetnika i ruskog advokata u Trampovoj kuli 2016. godine.
Rekao je i da se ne seća da mu je rečeno da ruski predsednik Vladimir Putin želi da pomogne njegovoj kampanji ili nanese štetu Hilari Klinton ili da bilo koji strani lider želi da pomogne njegovoj kandidaturi.
Predsednik je odbio zahtev da direktno razgovara sa specijalnim tužiocem. Malerov tim nije bio zadovoljan pisanim odgovorima predsednika Trampa i smatrao ih je "neadekvatnim" ali je odlučio da ne izdaje obavezujući poziv na razgovor zbog verovatnoće da bi to dovelo do duge pravne bitke i odlaganja u istrazi. Tužioci su naveli da imaju dovoljno informacija iz drugih izvora da izvuku "relevantne zaključke o nameri i kredibilnosti.
Sekretar za pravosuđe branio Trampa
Američki sekretar za pravosuđe Vilijam Bar odlučno je branio predsednika Donalda Trampa pre nego što je objavio izveštaj specijalnog tužioca Roberta Malera, naglašavajući da je istragom utvrđeno da Trampova kampanja nije bila u dosluhu sa Moskvom.
"Predsednik Tramp bio je suočen sa situacijom bez presedana. Kada je preuzeo položaj i dok je pokušavao da obavlja dužnost predsednika, federalni agenti i tužioci su ispitivali njegove poteze pre i posle preuzimanja položaja, kao i poteze nekih njegovih saradnika. Istovremeno, mediji su neumoljivo spekulisali o predsednikovoj ličnoj krivici. Ipak, kao što je govorio od početka, nije bilo dosluha", naglasio je Bar.
Bar je konferenciju za novinare u Sekretarijatu za pravosuđe održao uoči objavljivanja Malerovog izveštaja.
"Ruska vlada pokušavala da je se meša u naš izborni proces, ali zahvaljujući sveobuhvatnoj istrazi specijalnog tužioca, sada znamo da ruski operativci odgovorni za te šeme nisu imali saradnju predsednika Trampa ili njegove kampanje", rekao je Bar.
Takođe je dodao da nije bilo dokaza da je predsednik Tramp ometao sprovođenje istrage.
"Moj zamenik i ja smo zaključili da dokazi koje je izneo specijalni tužilac nisu dovoljni da se utvrdi da je predsednik počinio krivično delo opstrukcije pravde", rekao je američki sekretar za pravosuđe.
Međutim, napomenuo je da se u izveštaju iznose detalji o "deset epizoda", povezanih sa Trampom i mogućim pokušajima da se opstruiše pravda ometanjem Malerove istrage. Bar je istakao da on i zamenik Rod Rozenstajn nisu bili saglasni sa pojedinim Malerovim pravnim teorijama o opstrukciji pravde i da su smatrali da neke od tih epizoda nisu, po zakonskoj definiciji, predstavljale ometanje istrage.
Naglasio je da i da su Trampovi lični advokati bili u prilici da pročitaju konačnu verziju izveštaja pre njegovog objavljivanja, ali da nisu ništa cenzurisali niti tražili da se cenzuriše.
"Kraj igre"
Odmah posle Barove konferencije za novinare, Tramp je tvitovao svoju sliku, sa rečima "Nema dosluha. Nema opstrukcije. Za mrzitelje i radikalne demokratske levičare - KRAJ IGRE".
"Predsedničko maltretiranje", tvitovao je Tramp uoči objavljivanja izveštaja čiji delovi su zatamnjeni zbog osetljivih informacija i koji će svakako dovesti do novog političkog sukoba u Kongresu i u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore 2020. godine.
Tramp je kasnije, na jednom skupu u Beloj kući, rekao da mu je danas "dobar dan" i dodao: "To se zove nema dosluha, nema opstrukcije".
"Nikada ih nije bilo i nikada ih neće biti. Trebalo bi da istražimo uzrok svega i to nikada ne bi trebalo da se dogodi nekom predsedniku", naglasio je Tramp.
Trampov pravni tim rekao je da rezultati Malerove istrage predstavljaju potpunu pobedu za predsednika i da je jasno da nisu počinjena krivična dela.
Demokrate traže od Malera da svedoči
Bar je kopije izveštaja prosledio Kongresu više od sat nakon konferencije za novinare.
Demokrate su zbog toga optužile Bara da je zakazao konferenciju za novinare da bi uticao na javno mnjenje pre nego što drugi budu u prilici da donesu zaključke o izveštaju.
Demokratski lideri takođe su zatražili od Malera da svedoči u Kongresu.
"Verujemo da je jedini način da se povrati poverenje javnosti u istragu specijalnog tužioca je da sam Maler svedoči u Predstavničkom domu i Senatu što je pre moguće", saopštili su demokratski lideri u Kongresu Nensi Pelosi i Čak Šumer.
Predsedavajući Odbora za pravosuđe u Predstavničkom domu Džerold Nedler poslao je pismo sa zahtevom da Maler svedoči najkasnije do 23. maja.
"Čak i ako je nepotpun, Malerov izveštaj iznosi uznemirujuće dokaze da je predsednik Tramp opstruisao pravdu ", ocenio je Nedler.
Međutim, republikanski lideri ocenili su da izveštaj oslobađa Trampa odgovornosti.
Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti rekao je da u izveštaju nisu izneseni "imaginarni dokazi" protiv Trampa, koje su demokrate tražile.
