Linkovi

Žanić: Institucije bez poverenje i strah svedoka zaustavili potragu za nestalima


Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, daje izjavu za Glas Amerike povodom Dana nestalih, 30. avgusta 2019. (Foto: Rade Ranković, VOA)

Već nekoliko godina na prostorima bivše Jugoslavije više od 10.000 ljudi se vodi kao nestalo - poslednji podatak govori da još 10.167 porodica ne zna gde i kako su stradali njihovi najmiliji u ratovima vođenim devedestih godina prošlog veka.

Kada su u pitanju sukobi na Kosovu, izvršna direktorka Fonda humanitano pravo Ivana Žanić kaže da se više od 1.600 ljudi i dalje vodi kao nestalo: 419 Srba, 1.100 Albanaca i 150 pripadnika ostalih naroda.

U tom kontekstu, britanski ambasador na Kosovu Rori O'Konel pozvao je nedavno Prištinu i Beograd da prestanu da pitanje nestalih koriste u političke svrhe i igraju se sa emocijama porodica nestalih. Kako smatra Žanić, pitanje nestalih treba da bude deo paketa pregovora Srbije i Kosova:

"Potraga za nestalima mora biti jedan od segmenata pregovora Beograda i Prištine, jer bez međusobne saradnje, odnosno saradnje institucija i Srbije, i Kosova, pitanje nestalih ne može da se reši. Vi znate da je na teritoriji za sada otkriveno četiri masovne grobnice, sa oko hiljadu tela kosovskih Albanaca. Ukoliko uzmemo u obzir da se 1.600 ljudi i dalje vodi kao nestalo kao poslednica sukoba na Kosovu, mi opravdano možemo da verujemo da postoje masovne grobnice - kako na teritoriji Srbije, tako i na teritoriji Kosova", kaže u razgovoru za Glas Amerike Ivana Žanić.

Po oceni čelnice Fonda za humanitarno pravo, u poslednje dve godine po pitanju ratnih zločina stvari u Srbiji su se promenile nagore: sama atmosfera u društvu se promenila, poruke političara na vlasti relativizuju rat i zbivanja devedesetih godina, a potraga za nestalima je gotovo prestala:

"Ono zbog čega se ne traga za tajnim lokacijama, odnosno masovnim grobnicama, jeste to što svedoci nemaju dovoljno poverenja u institucije Srbije da iskažu svoja saznanja o tome gde se nalaze tajne lokacije. Dakle, institucije Srbije pre svega treba da uliju poverenje svedocima da svedoče o postojanju tajnih lokacija, a da nakon toga te lokacije ispitaju, da istraže ko su odgovorni za postojanje tih lokacija i da odgovorne optuže", ističe Žanić.

Slučaj braće Bitići već 20 godina progoni sve vlasti koje su se smenjivale na čelu Srbije, a čovek koji se smatra najodgovorniji, bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri kao da uživa zaštitu aktuelnih vlasti. Iz tog ugla posmatrano - razumljiv je strah svedoka zločina, kaže Žanić.

"Strah jeste opravdan, ali to je pitanje ovog društva. Zbog čega je Guri član SNS-a i zbog čega se nalazi u vrhu vlasti. Da je sproveden "veting" i da se na vreme radilo na pitanju procesuiranja ratnih zločina, danas ne bismo imali Gurija koji je vrlo ugledan u ovom društvu. Dakle, decenije su prošle i vrlo malo je urađeno po pitanju suočavanja sa prošlošću", kaže na kraju razgovora Ivana Žanić iz FHP.

Na zvaničnoj konferenciji povodom Međunarodnog dana nestalih, predsednik Komisije za nestale na Kosovu i Metohiji Veljko Odalović naglasio je da je Srbija ozbiljno posvećena traženju nestalih i da je učinila "strahovito mnogo" na dostavljanju informacija, ali da "nije samo Beograd mesto za informacije", već su to i Zagreb, Sarajevo, Priština, Brisel i drugi.

A s obzirom da su za poslednjih godinu dana identivikovani posmrtni ostaci samo 134 osobe, po računici šefice regionale delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Jelene Stijačić, biće potrebno još 75 godina da svi nestali u regionu budu pronađeni.

"Jasno je da niko od nas nema toliko vremena", dodala Stijačić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG