Linkovi

Šta je ishod novog rata u Gazi?


Palestinski muslimanski vernici okupljaju se na molitvama u kompleksu džamije al Aksa u Jerusalimu koja je treće najvažnije sveto mesto u islamu, 21. maja 2021. (Foto: AFP/Ahmad Gharabli)

Prekid vatre koji je stupio na snagu u petak po svemu sudeći je zaustavio 11 dana sukoba Izraela i Hamasa, militantnih vladara Gaze, ali nije rešio nijedno od suštinskih pitanja u decenijama dugom konfliktu na Bliskom istoku.

Skoro niko ni na jednoj strani ne misli da će ovaj rat – koji je izbio posle protesta i sukoba u Jerusalimu - biti poslednji.

Izrael je izvršio stotine vazdušnih udara na, kako je naveo, ekstremiste širom Gaze, pri čemu su uništene kuće i oštećena vitalna infrastruktura na osiromašenoj teritoriji koja je pod teškom blokedom od kada je Hamas preuzeo vlast pre 14 godina.

Palestinski ekstremisti su, za to vreme, ispalili više od 4.000 raketa na Izrael, od kojih su neke stigle čak do Tel Aviva, a život zastao u delovima zemlje.

Najmanje 243 Palestinaca je poginulo, među kojima 66 dece i 39 žena, a ranjeno je 1.910 osoba - prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi. U Izraelu je poginulo 12 ljudi, među kojima petogodišnji dečak i 16-godišnja devojka.

Šta je sledeće?

Palestinci širom Gaze, u istočnom Jerusalimu i okupiranoj Zapadnoj obali slavili su primirje koje vide kao pobedu Hamasa protiv nadmoćnog Izraela. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je, za to vreme, dobio kritike svoje baze, od kojih ga mnoge pristalice agresivnijih vojnih mera optužuju da je prerano okončao rat, a da nije uništio Hamas.

Netanjahu navodi da je Izrael naneo veliku štetu vojnim kapacitetima Hamasa i ubio 200 ekstremista, među kojima 25 visokih komandanata. Izraelski premijer dodaje da je pogođeno više od 100 kilometara tunela koje koriste ekstremisti, kao i minobacači i druga vojna infrastruktura.

Međutim, Izrael nije uspeo da zaustavi raketnu paljbu.

Izraelski antiraketni štit "Čelična kupola" presreće projektile ispaljene iz pojasa Gaze, 10. maja 2021.
Izraelski antiraketni štit "Čelična kupola" presreće projektile ispaljene iz pojasa Gaze, 10. maja 2021.

Palestinski ekstremisti su lansirali veliki broj raketa koje su, u nekim momentima, po svemu sudeći uspele da nadjačaju izuzetno čvrstu protivvazdušnu odbranu Izraela. Izraelska vojska kaže da je presrela 90 odsto raketa, a da su stotine raketa pale u samu Gazu, od kojih jedna usmrtila osmočlanu palestinsku porodicu.

Još jedno krhko primirje

Kao i u slučaju prethodna tri rata, sukobi su okončani neformalnim dogovorom o prekidu vatre, uz posredovanje Egipta i još nekoliko zemalja. Tačni uslovi primirja nisu objavljeni.

Hamas tvrdi da je Izrael pristao da okonča policijske akcije u kompleksu džamije al Aksa u Jerusalimu, i pretnju iseljavanja palestinskih porodica iz obližnje četvrti Šeik Džara. Te dve izraelske aktivnosti su pokrenule palestinske proteste i sukobe sa policijom, posle čega je izbio rat. Međutim, Izrael i posrednici nisu potvrdili da je postignut takav dogovor.

Raniji prekidi vatre zaustavljali su veće sukobe, ali su bili nestabilni. Izrael I Hamas su vodili četiri rata i često razmenjivali vatru od kad je islamska militantna grupa preuzela kontrolu and Gazom od snaga lojalnih Palestinskoj upravi, 2007. godine. Povremeni sukobi kod al-Akse posle molitve u petak bili su rani test izdržljivosti novog primirja.

Nijedan prekid vatre nije se bavio suštinskim pitanjima među kojima je izraelska okupacija zemlje na kojoj Palestinci žele svoju buduću državu, kao i odbijanje Hamasa da prizna Izraelu pravo na postojanje. Izrael i Palestinci više od deset godina nisu vodili sadržajne mirovne pregovore.

Ponovo izbori u Izraelu?

Politički protivnici Netanjahua su bili na ivici formiranja vlade i njegove smene posle četiri izbora u dve godine koji nisu dali jasnog pobednika. Međutim, kada su izbili sukobi, osetljivi pregovori o koalicijama sa arapskim stranakama su privremeno zamrznuti.

U početku je izgledalo da je rat ojačao političke izglede Netanjahua, i omogućio mu da se predstavi kao jak lider koji kažnjava neprijatelje zemlje. Međutim, kada je prekid vatre stupio na snagu, kritike su se ponovo čule.

Nikada nije bilo jasno da li će Netanjahuovi protivnici, koji potiču iz svih delova političkog spectra - od premijerovih nekadašnjih desničarskih saveznika do arapskih partija - moći da stave u stranu svoje razlike kako bi ga uklonili s položaja. Moguće je da će se kasnije ove godine održati još jedni izbori.

ARHIVA - Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u poseti Maunt Meronu u severnom Izraelu gde se dogodio smrtonosni stampedo za vreme jednog verskog praznika, 30. aprila 2021.
ARHIVA - Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u poseti Maunt Meronu u severnom Izraelu gde se dogodio smrtonosni stampedo za vreme jednog verskog praznika, 30. aprila 2021.

Izraelci su, proteklih godina, duboko podeljeni što se tiče Netanjahua, koji je optužen za korupciju i trenutno mu se sudi. U mesecima pre rata, aktivisti su organizovali nedeljne proteste ispred njegove rezidencije, koji će se sada verovatno nastaviti.

Još jedna američka intervencija

Bajdenova administracija, koja se nadala da će izvući SAD iz nerešivih sukoba u regionu, kako bi se fokusirala na Kinu i klimatske promene, sukobom koji nije očekivala ponovo je uvučena u nezahvalnu ulogu posrednika na Bliskom istoku.

Od početka najnovijeg rata, SAD su ponavljale da Izrael ima pravo da se brani, dok su tiho podsticale napore da dođe do prekida vatre. U sredu je, međutim, predsednik Džo Bajden poručio Netanjahuu da želi da vidi “značajnu deeskalaaciju".

Neteanjahu je po svemu sudeći odbacio taj zahtev, navodeći da je “rešen da nastavi ofanzivu” dok se ne ispune ciljevi. Međutim, dan kasnije, pristao je na prekid vatre.

Bio je to rani test odnosa dvojice lidera koji su tokom godina imali trenutke tenzija. Za to vreme, Bajden je suočen sa unutrašnjim pritiskom demokratske baze koja sve više izražava saosećanje sa Palestincima.

Državni sekretar Entoni Blinken planira da poseti region narednih dana.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG