Linkovi

Zbog čega Srbija okleva da se priključi evropskim sankcijama Belorusiji?


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, decembar 2019.

Dok EU na različite načine sankcioniše Belorusiju zbog prinudnog prizemljenja aviona Rajanera u Minsk i hapšenja novinara Romana Protaseviča i njegove devojke Sofije Sapege, pozicija Srbije – zemlje kandidata za članstvo u EU – i dalje je nejasna. Iz Vlade nema odgovora na pitanje Glasa Amerike da li je Srbiji stigao zvaničan zahtev za usklađivanje sa odlukama Brisela prema Minsku.

Premijerka Ana Brnabić je 25. maja na pitanje Radija Slobodna Evropa hoće li se Srbija priključiti sankcijama Brisela, odgovorila “videćemo”.

"Hajde da vidimo o čemu se radi, pa će onda Srbija odlučiti u odnosu na dve stvari: u odnosu na naše evropske integracije i evropske aspiracije, ali i u odnosu na naš državni interes".

Poruku premijerke o „državnom interesu“ sagovornici Glasa Amerike tumače kao oklevanje Srbije da se suprotstavi Belorusiji.

"Stvar je u tome što Srbija ima posebne odnose sa Belorusijom, odnosno Lukašenkom, posebno u vojnoj saradnji i bezbednosnim oblastima i Srbija pokušava da ekvilibrira, sedi i na jednoj i na drugoj stolici – stolici EU i stolici ruskog sveta, odnosno Belorusije. To je prosto neshvatljivo, jer ako idete jednim putem, imate jedan prioritet i princip u spoljnoj politici, onda bi spoljna politika morala tome da se potčinjava", kaže bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.

"Ono što mene zabrinjava je to što je ovaj slučaj jedan veliki presedan, jedini predsedan tog tipa u svetu, da jedna država otme avion privatne kompanije, da to uradi na ovaj način, mislim da zbog toga bi reakcija Srbije bila potrebna i da bude u skladu sa odlukama EU", ocenjuje politikolog Vuk Velebit.

Zašto Srbija okleva da se priključi sankcijama koje EU uvodi Belorusiji?
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:29 0:00

Srbija se priključila deklaraciji EU tokom protesta u Belorusiji u avgustu 2020, kojom se osuđuje nasilje Lukašenkovog režima nad demonstrantima i konstatuje da izbori nisu bili slobodni, ni pošteni. Ali, i tada je Beograd poručio da se nada da “Lukašenko neće zameriti”.

Srbija i Belorusija imaju sporazume o trgovini, saradnji u oblasti, nauke, tehnologije, turizma i obrazovanja, međusobnom izručenju osuđenih za krivična dela, a sarađuju i vojno. Od Minska je Beograd pre dve godine dobio četiri aviona MiG 29. Srbija je redovni učesnik zajedničkih vojnih vežbi sa Rusijom i Belorusijom “Slovensko bratstvo”, ali je učešće otkazala u septembru 2020, zbog, kako je rekao tadašnji minister odbrane Aleksandar Vuliin, “prisitsaka iz EU".

"Dolaskom naprednjačke vlade počeli su intenzivni kontakti i razvoj odnosa sa takozvanim ruskim svetom i Belorusijom na poljima na kojima nije razvijana saradnja – polje bezbednosti, vojno-tehničke saradnje, poseta na najvišem nivou...Mi smo do dolaska te vlade imali vrlo korektne odnose i nismo ništa krili od Belorusije, da je u nekim stvarima ne možemo podržati i da se u nekim stvarima moramo priključiti EU. Mi smo tada imali stepen usaglašenosti sa EU oko 70, 80 procenata...Međutim, kada pogledamo trgovinsku sferu, jer se, na kraju krajeva, sve na to svodi, ona danas i čak do vremena korone, nije premašila onu trgovinsku saradnju od pre desetak godina, odnosno dolaska naprednjaka na vlast", pojašnjava Srećko Đukić.

Srbija se proteklih godina usaglasila sa oko 50 odsto spoljnopolitičkih rezolucija EU, a odsustvo reakcije u slučaju hapšenja novinara Romana Protaseviča će se odraziti na taj skor. Ali, ovde nije reč samo o usklađenosti politike sa Briselom, već i o postupanju jednog režima prema novinaru koji mu nije naklonjen. Zato je, smatra Vuk Velebit, vlast u Srbiji trebalo da taj čin makar osudi.

"Mislim da izostanak bilo kakve reakcije, čak i te osude, govori o tome šta vlastima u Srbiji znači sloboda medija, a sa druge strane vlasti znaju da je teško da osude čin koji se desio u Belorusiji i napad na slobodu medija, ako oni to isto rade na drugi način u Srbiji".

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ima saveznika u ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, pa sagovornici Glasa Amerike zaključuju da bi eventualni potez Beograda protiv Minska mogao biti uperen i prema Moskvi.

XS
SM
MD
LG